Кујунџија

Кујунџија је стари назив за занатлију златара, који израђује или преправља (модификује) накит и ситне украсне предмете од злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је у ствари и једна врста уметности пошто се праве мали украсни предмети где је потребна: инвентивност, вештина и прецизност. Раније су коришћени прости алати и рад се одвијао углавном ручно. У новије време се користи савремена технологија за обраду материјала и израду украса. Златари у свом раду користе и разне врсте драгог камења. Најчешћи производи ових занатлија је накит : прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеви, огрлице, наруквице и слично.[1]

Trinity Pljevlja,Kivot of Abbot Stephen XVI century

Пример у епским песмама

"Златари ће доћи, прстен саковати бурму позлатити" [1].

Гравирање

Поред израде украсних предмета златари се баве и гравуром тако да на својим производима (или на производу који им се донесе) гравирају слова, речи или читаве цртеже. У новије време златари се баве и украшавањем ручних и џепних часовника или металних упаљача. Поред израде и обраде украса и накита златари се у новије време баве позлатом или посребривљањем накита или неких других предмета. У кујунџијској радњи или златари се поред израде врши продаја накита али и откуп старог или поломљеног накита или откуп старог сребрног или златног новца (откупљени материјал се касније користи за прераду и израду нових предмета).

EPSN0660 Kujundzija
Кујунџија у Тунису

Раније су кујунџије продавале робу на вашарима и саборима или на пијаци када је био пијачни (пазарни) дан.

Референце

  1. 1,0 1,1 Српска речник, Вук Стефановић Караџић

Спољашње везе

Ђорђе Кратовац

Свети мученик Ђорђе Кратовац је хришћански светитељ српског порекла из града Кратова (данас у Северној Македонији). Пострадао је у Софији 1515, због чега се поштује и као Св. Георгије Нови или Св. Георгије Софијски.

Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре. После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат - постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у "српски Средац" (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат. Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански "софта" (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере. Због тога су га софијски Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи 11. фебруара 1515. године у Софији, за време султана Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар, познатији као свештеник Пеја написао његово житије у Софији, а потом и јеромонах Илија 1539. године у Русији.

Поред Светог Игумана Паисија, Свете Злате Мегленске и Ђакона Авакума спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Прогласила га је српска црква за светитеља "Ђорђа Новог". У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи: са дугачком црвеном антеријом узаних рукава, а над њим дугачки химатион без рукава који се испод грла закопчава; рукави слободно висе. Српски сликар Ђорђе Крстић је насликао икону "Св. Ђорђе Кратовац". Учитељски календар "Светлост" је 1925. године објавио дугачку песму о искушењима Св. Ђорђа Кратовца.Српска православна црква слави га 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару. У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена "Св. Ђорђу - Србину Кратовцу". Бугарска православна црква слави га 11. фебруара.

Јири Лосман

Јири Лосман (ест. Jüri Lossmann; 1898 — 1983) је бивши естонски атлетичар тркач на дуге стазе. Био је члан АК Калин из Талина.

Лосман је по занимању био златар. У Првом светском рату био је рањен. У почетку, он није бавио такмичарским спортом. Године 1916 био је руски првак у трци на 5.000 метара. Између 1919. и 1924. био је пет пута првак на 5.000 и 10.000 метара.

Био је у олимпијској екипи на првим Олимпијским играма на којима је Естонија самостално учествовала 1920 у Антверпену и освојио прву олимпијску медаљу за Естонију.

Такмичио се у две тркачке дисциплине 10.000 метара и маратону. У маратону је стигао други 2:32:49. Победник, Ханес Колехмаинен из Финске био је у финишу бржи за 13 секунди. У полуфиналу трке на 10.000 је одустао.

Учествовао је и у маратонској трци 1924. у Паризу и пласирао се на 10 место.

Пре него што је Совјетски Савез окупирао Естонију 1944 он је побегао у Шведску, где је живео у изганству до своје смрти. Тамо је био цењен златар и кујунџија. У 1964. је направио сребрни пехар као поклон заједнице естонских избеглица краљу Шведске Густаву VI. Адолфу.

Видин

Видин (буг. Видин) град је на крајњем северозападу Бугарске и главни град истоимене области. Град се налази на јужној обали реке Дунав и важан је речни гранични прелаз према Румунији (трајект Видин-Калафат), a недалеко од града се налази и граница са Србијом.

Општина Видин је септембра 2005. године имала 68.506 становника.

У граду постоји индустрија ауто-гума.

Војин Ћетковић

Војин Ћетковић (Крушевац, 22. август 1971) српски је филмски и позоришни глумац.

Глумачку каријеру започео је у Крушевачком позоришту, професионалну у Народном позоришту у Београду, а након уписивања Факултета драмских уметности у Београду, 1996. постао је члан Југословенског драмског позоришта, које га је стипендирало. Прву ТВ улогу остварио је у филму Рај, Петра Зеца 1993. као Томин друг, а прву главну улогу у филму Зона Замфирова 2002. године као Мане. Прославио се улогом Горана Бранда Гагића у ТВ серији Породично благо, а након тога је добио улоге у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара и многим другим.

Позоришна публика широм Србије имала је прилике да га гледа у реномираним представама Крушевачког позоршишта „Златно руно” Борислава Пекића, „Проклета Авлија” Иве Андрића и „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, све три у режији Небојше Брадића. Поред ових, играо је у представама „Буре барута”, „Аудијенција”, „Љубавна писма”, „Сузе су О. К”, „Емигранти” и многим другим.

Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму, а издвајају се две Годишње награде ЈДП, награда „Бранка и Млађа Веселиновић”, Награда Раша Плаовић и Награда Милош Жутић.

Живи и ради у Београду, а од 2008. године у браку је са глумицом Слободом Мићаловић.

Врати се Зоне

Зона Замфирова 2: Врати се, Зоне српски је филм из 2017. године у режији Југа Радивојевића а по сценарију Иване и Мирослава Митића, написаном по мотивима књиге Зона Замфирова, шта је било после Душице Милановић Марике.

Филм је премијерно приказан 24. јануара 2017. године у Београду.

Овај филм, мада рађен од стране другог режисера, са потпуно другом екипом и по мотивима писца данашњице, замишљен је као наставак филма Здравка Шотре Зона Замфирова из 2002. године, који је рађен по мотивима истоименог романа Стевана Сремца.

Дебар

Дебар (мкд. Дебар, алб. Dibra) је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебар.

Занат

Занат (тур. sanat) је врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претеча индустријске - фабричке производње.

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњи радници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.

Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистицираних машина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.

Занатство

Занатство (тур. sanat, арап. صَنْعَة‎ [ṣan’a]), делатност је која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претходник индустријске – фабричке производње.

Њега врши појединац као уско-стручно обучено лице или у сарадњи са више стручних, помоћних радника.

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

Златар (занимање)

Златар као занимање је реч у српском језику која је појам за више сличних послова (делатности):

Мајстор, Златар занатлија, у радионици који се бави производњом, поправком па и продајом накита од злата и других племенитих метала.

Радник у продавници који се бави продајом златних предмета и накита.

Радник који ради у фабрици или већој радионици за производњу и прераду злата и племенитих метала.

Зона Замфирова

Зона Замфирова је приповетка-роман, Стевана Сремца, која приказује Ниш крајем деветнаестог века.

Дело Зона Замфирова, по писцу је приповетка, али по форми и разгранатој слици живота и људи у њему - роман. Ниш о коме пише Стеван Сремац је стари Ниш, сав од калдрме и увијених сокака. Реч је о Нишу тек ослобођеном од Турака у коме се препознаје патријархални морал старих и схватања неког младог и новог света.

Сремчево дело Зона Замфирова је љубавна прича о двоје младих који су се, и поред социјалних разлика које их деле, заволели. Кујунџија Мане заволео је Зону Замфирову, чорбаџијску ћерку. Мане је добар мајстор, али сиромах. Он се заљубио у Зону, али ту љубав крије, јер је Зона — Замфирова кћер — из богате и угледне куће.

Иван Босиљчић

Иван Босиљчић (Ужице, 15. јануар 1979) је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац.

Колунџић

Кулунџић је српско презиме.

По неким верзијама, презиме је настало од ријечи „колун“ која означава неки дио брода.

Много је вјероватније да је презиме настало од турске ријечи „кујунџија“ која значи - „занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра“. Реч „кујунџија“ је, опет, настала од речи "kuyumcu" односно "kuyum" - израђевина од злата.

Презиме се, стога, јавља у више облика:

Којунџић

Којунџија

Којунђић

Којунђија

Колунџија

Колунђија

Кујунџић

Кујунџија

Кујунђић

Кулунџић

Кулунџија

КулунђићКолунџића има у Црној Гори у околини Колашина и у Његушима. У Далмацији у Модрину Селу, одакле су отишли у Кожловац и Какму. Колунџића има и у околини Грачаца на три мјеста. Има их и у Славонији. Колунџићи у Далмацији славе Светог Николу, а у Лици и Славонији Светог Ђурђа.

Палата оружја

Палата оружја (рус. Оружейная палата) — је један од најстаријих музеја Московског Кремља. Смјештена је у згради грађеној од 1844—1851. године под архитектом Константином Тоном, као саставни дио кремаљске царске резиденције.

Посленичке песме

Посленичке песме су лирске народне песме, везане за рад, и певају о згодама и незгодама из обичног живота.

Као врста песама доста су старе, а њихова тематика везана је за мобе на селу, које су често организоване поводом рада на пољу, и уопште поводом послова, за које је потребно више радника.

Код већине европских народа, биле су уобичајене свечаности поводом првог снопа, или завршетка жетве.

Посвећене раду, ове песме су изражавале народну радост због успешно завршеног посла.

У посленичким песмама, се неретко налазе мотиви из љубавне поезије - као што су наджњевање момка и девојке.

Поједине песме ове врсте испеване су у шаљивом, или подсмехљивом тону.

Неке познатије посленичке песме јесу:

Наджњева се момак и девојка

Зао господар

Преди момо дарове

Кујунџија и Хитропреља

Јабланова моба

Рабровац

Рабровац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1243 становника.

Секвоја (кујунџија)

Секвоја (ᏍᏏᏉᏯ Ssiquoya, или ᏎᏉᏯ це-куо-ја, написано на Чирокију.; на енглеском језику Џорџ Гист или Џорџ Гес) (cca1770—1843), био ковач племена Чероки. У 1821. години је завршио састављање азбуке племена Чироки, чинећи читање и писање могућим на том језику. То је био један од ретких случајева у историји да је члан пре-образованих људи створио оригиналан, ефикасан систем писма (други пример — Шонг Лиу Јанг). Секвојино писмо се усваја 1825. године.

Филигран

Филигран је једна од најлепших је техника обраде метала. Овом техником током векова израђиван је диван накит као и украсни предмети којима се и данас дивимо. Назив ове технике долази од лат. filum-нит и granum-зрно. Да би се неки украсни предмет или накит урадио у овој техници употребљава се сребрна, златна и ређе бакрена жица за компоновање мотива. Нити жице се савијају и уплећу, међусобно везују и тако се формира сложени мотив који може бити положен на металну подлогу или слободан (a-jour-filigran). Од филигранске жице правили су се кругови, цветићи, геометријске шаре. На овако израђене предмете понекад су стављане и ситне металне куглице.Филигрански занат се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Чајниче

Чајниче је насељено мјесто и сједиште општине Чајниче на крајњем истоку Републике Српске, на граници са Црном Гором. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Чајниче укупно је пописано 2.401 лица.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.