Кучево

Кучево је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 3.944 становника.

Кучево
Zapis-0016-Kucevo 20150204 051
Црква Светог Вазнесења Господњег, сакрални објекат
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаКучево
Становништво
 — 2011.Пад 3.944
Географске карактеристике
Координате44°28′42″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.47844° СГШ; 21.66860° ИГДКоординате: 44°28′42″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.47844° СГШ; 21.66860° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина156 м
Кучево на мапи Србије
Кучево
Кучево
Кучево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12240
12241
Позивни број012
Регистарска ознакаPO
Kraku Lu Jordan archaeological site view, Kučevo, Serbia
Крак Лу Јордан, археолошко место

Географске одлике

Погрешно се сматра срцем Хомоља јер се налази у Звижду, невеликој равници у долини реке Пек. Хомоље је суседна планинска област, са центром у Жагубици. Према последњем попису из 2002. године, Кучево има 4.506 становника. За педесет година у другој половини XX века, број становника се повећао за 1.330 (на попису из 1948. године евидентирано је 3.176 становника). Становништво је етнички мешовито, а на последњем попису било је 4.199 Срба, 143 Влаха, 7 Југословена, 5 Рома, 15 Румуна, а 86 становника се није изјаснило у погледу етничке припадноси.

Кроз ово мало место које краси чист планински ваздух, пошто се налази на висини од 700 метара, врло често туристи из удаљених крајева долазе на краћи одмор. У близини је пећина Церемошња и висораван Кисела вода. У августу месецу сваке године се одржава смотра изворног народног стваралаштва источне Србије, „Хомољски мотиви“.[1]

Историја

Некада су стари љубитељи злата испирали у долини Пека злато које се сливало са врха Мајданпечке висоравни.

У 15. веку Турци су протерали сав српски живаљ који је био стопроцетни у оближњу Румунију.

Након 300-350 година из Румуније су се вратили на дедовину староседеоци Хомољског краја задржавши романизовани дијалект румунског језика. Данас се они називају Власима и чине етно групу са паганским неишчишћеним српским обичајима и претежно су настањени у селима око Кучева, а и шире.

Овде се налазе Црква Светог Вазнесења у Кучеву, Стадион Миодраг Мики Станојевић, Воденица Мишића у Кучеву и Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву.
Овде се налази Запис липа код цркве (Кучево).

Демографија

У насељу Кучево живи 3637 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.176
1953. 3.751
1961. 3.956
1971. 4.441
1981. 5.051
1991. 4.846 4.454
2002. 4.506 5.302
2011. 3.944
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.199 93,18 %
Власи
  
143 3,17 %
Црногорци
  
17 0,37 %
Румуни
  
15 0,33 %
Хрвати
  
8 0,17 %
Југословени
  
7 0,15 %
Бугари
  
6 0,13 %
Роми
  
5 0,11 %
Муслимани
  
5 0,11 %
Мађари
  
5 0,11 %
Македонци
  
4 0,08 %
Бошњаци
  
3 0,06 %
Руси
  
2 0,04 %
непознато
  
49 1,08 %

Познати Кучевци

Референце

  1. ^ Данас почињу 46. Хомољски мотиви („Вечерње новости“, 26. август 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Велика Бресница

Велика Бресница је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 235 становника.

Волуја

Волуја је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 919 становника.

Дубока (Кучево)

Дубока је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 890 становника.

Дубочка пећина

Дубочка пећина је систем подземних канала у кречњацима слива Понорске реке, у средњем делу Пека, код села Дубоке у источној Србији. Спада међу најдуже пећине у држави и према најновијим мерењима, укупна дужина њених канала износи 2.734 метара.

Назива се још и Велика пећина. Богата је главним и бочним каналима, изворима и понорима, језерцима, дворанама, украсима.

Звижд

Звижд је крај у источној Србији, између огранака Хомољских планина, Шомрађе, Старице и Ракобарског виса. Језгро Звижда и његов привредно најразвијенији део је Кучевска котлина (Звиждска котлина), кроз коју тече златоносни Пек. Низводно од Кучева он је усекао Каонску котлину, која одваја Звижд од Браничева. Поред мрког угља (Ракова бара) Звижд има знатне резерве руда обојених и племенитих метала.

Привредно средиште Звижда је Кучево. У околини Кучева рударило се у римско доба и у средњем веку (Крушевица). До свестранијег развоја Звижда долази после изградње пруге Београд—Пожаревац—Кучево—Бродица—Мајданпек.

Каона (Кучево)

Каона је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 589 становника.

Кучајна (Кучево)

За тврђаву код Кучева погледајте Кучајна (тврђава).Кучајна је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 386 становника.

Овде се налази Кућа Вукашина Милошевића, као и акумулационо језеро. У широј околини насеља налази се и стара и разрушена војна касарна основана за потребе југословенске народне армије, тренутно се налази у власништву Војске Србије. Близу касарне се налази најлепше и најпознатије првомајско излетиште у околини, Платан. За време 1. маја овде се скупи и до две стотине људи, како младих, тако и породице са децом.

Овде се налази Запис Манојловића храст (Кучајна).

Општина Велико Градиште

Општина Велико Градиште је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 344 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26688 ha, а на шумску 3369 ha).

Центар општине је град Велико Градиште и представља адмиистративни, привредни и културни центар општине. Општина Велико Градиште се састоји од 26 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17610 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,5‰, a број запослених у општини износи 2767 људи. У општини се налази 25 основних и 1 средња школа.

Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац. На северу је Дунавом омеђена од суседне Румуније.

Општина Кучево

Општина Кучево је општина у Браничевском округу, на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 721 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35009 ha, а на шумску 35915 ha).

Центар општине је насеље Кучево. Општина Кучево се састоји од 26 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 15516 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,9‰, а број запослених у општини износи 3343 људи. У општини се налази 18 основних и 1 средња школа.

Општина Мајданпек

Општина Мајданпек је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Мајданпек. Општина Мајданпек се простире на 932 km², а према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.703 особа. Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица. На северу се Дунавом граничи са Румунијом.

Пећина Равништарка

Пећина Равништарка је речна пећина и налази се у атару села Равниште, око 12 км од Кучева. Мада је улазни део посетио Јован Цвијић, још 1894. године, кроз целу пећину су први пут прошли сески младићи 1980. године.Спада у ред већих пећина на тлу Србије. Главни канал дуг је 502 м, а укупна дужина пећинских канала је 589 метара. Налази се на надморској висини од 406 метара. Просечна температура у пећини је 80Ц. Кроз пећину протиче поток Понорац, који извире два километара узводно у Бисиној пећини. Има само једну дворану „Црни дворац“, дугу 43, широк 20 и висине 12 метара. У пећини се посебно издвајају: Шарац краљевића Марка, Главоње и Лепа Равништарка, која је уједно и амблем пећине.За туристичке посете је потпуно уређена 2007. године.

Раденка

Раденка је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 609 становника.

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је установа културе од националног значаја, која обавља послове заштите непокретних културних добара. Делатност заштите обавља на територији Подунавског и Браничевског округа и то у два града Смедерево и Пожаревац и девет општина: Смедеревска Паланка, Велика Плана, Жабари, Петровац, Кучево, Жагубица, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.

Сена (Кучево)

Сена је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 175 становника.

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

Турија (Кучево)

Турија је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 466 становника (без лица у иностранству).

Према првим резултатима Пописа становништва 2011. "Укупно пописана лица" 761, "Укупан број становника" 471, "Лица у иностранству" 290, "Укупан број домаћинстава" 207, "Укупан број станова" 329.

Насеље Турија се налази северозападно од Кучева на удаљености од око 10 минута, тј. на око 8,5 километара (мерено од Основне школе "Вељко Дугошевић" или од Цркве Светих апостола Петра и Павла у Турији па до Општинске управе у Кучеву). Село је растуреног типа (са више засеока). У новије доба село се развија поред магистралног пута Кучево - Пожаревац. У селу се налази матична основна школа која носи име народног хероја Вељка Дугошевића и са подручним одељењем из Каоне има око 100 ђака.

Кроз насеље пролазе три важне саобраћајнице - магистрални пут Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Неготин (некада М-24, сада државни пут IБ реда 33), регионални пут Турија - Ракова Бара - Кривача - Малешево, и даље до Голупца (некада Р-256, сада државни пут IIБ реда 376), и железничка пруга Беогад-Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Бор и даље ка Неготину до Прахова, или ка Зајечару па преко Књажевца и Сврљига до Ниша. Ове саобрађајнице и географски положај, заједно са Поштом, Месном канцеларијом Турија, Месном заједницом "Турија" Турија, матичном Основном школом "Вељко Дугошевић" Турија, чини насеље малим локалним центром у општини Кучево.

У насељу се налази и Воденица Витомира Ђорђевића у Турији (Кучево). Иначе, Турија је позната по некада великом броју воденица и ваљаоница чији се остаци до дана данашњег могу видети. У Турији се налазе и пар омањих пећина, видиковац Стење (Стањ) где се могу наћи и поједини археолошки остаци из ранијих периода (римског периода) и на коме се налази омања пећина. Највиши врх је на брду/планини Ђула (нешто преко 500 метара).

Церемошња (пећина)

Церемошња (Јованова пећина) је пећина код истименог села у сјеверном дијелу Хомољских планина, јужно од Кучева у источној Србији. Гравитира према средњем Пеку (Звижду) и веома је богата пећинским украсима. Дугачка је 775.5 м и обухвата површину од 4 574 м². Уређена је за разгледање у периоду од 19.02. 1978. до 04.07. 1980. године, када је отворена за јавност и дужина уређене стазе износи 431 м.

Церовица (Кучево)

Церовица је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 314 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.