Куршумлија

Куршумлија (старосрп. Бела Црква)[1] је градско насеље у општини Куршумлија у Топличком округу. Општина Куршумлија налази се на југу Србије, близу административне линије са Косметом, величине 952 km². Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске.

Административни и културни центар општине је град Куршумлија, један од ретких градова у Европи који се простире на три реке, Топлица, Косаница и Бањска река.

Према попису из 2011. године, насељено место Куршумлија има 13200 становника (према попису из 2002. било је 13639 становника, а према оном из 1991. било је 12525), док цела општина Куршумлија према попису из 2011. године има 19.011 становника, распоређених у 90 насеља.

У структури становништва Куршумлије преовладавају Срби (95%), потом са знатно мањим уделом Роми (1,5%), Црногорци (0,4 %) и остали (3%).

Куршумлија
Kursumlija-panorama
Панорама Куршумлије
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округТоплички
ОпштинаКуршумлија
Становништво
 — 2011.Пад 13.200
Географске карактеристике
Координате43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГДКоординате: 43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина366 м
Куршумлија на мапи Србије
Куршумлија
Куршумлија
Куршумлија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18430
Позивни број027
Регистарска ознакаPK

Историја

Pecka patrijarsija mapa sr
Српска патријаршија у 16. и 17. веку, са убележеним називом Бела Црква на месту данашње Куршумлије
Stara kuća u Kuršumliji
Стара кућа у Куршумлији
Kursumlija3
Споменик у центру Куршумлије

Куршумлија још увек носи име од турске речи за пушчано зрно (метак) kurşun са додатком li, на који се надовезује наставак -ија.

У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.

Приликом установљавања самоуправне Охридске архиепископије, византијски цар Василије II је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и Нишка епархија, којој је припадала и Топлица, што се изричито помиње у царским повељама.

У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастира, Светог Николу Топличког и Пресвету Богородицу Топличку. Због оловног крова манастиског храма, који је давао бљештави одсјај, место је прозвано Бела Црква.[1]

Приликом установљавања аутокефалне Српске архиепископије, први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У Топличка епархија са средиштем у Светом Николи Топличком. Након проглашења Српске патријаршије (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима топличким и белоцркванским.

Средином 15. века, Топлица је пала под турску власт. Након обнове Српске патријаршије (1557), Топличка епархија се нашла у њеном саставу и постојала је све до краја 17. века, након чега је прикључена Нишкој епархији, чији су се јерарси од тада називали нишки и белоцрквански.

На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се односило како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. За време турске власти, Куршумлија је била седиште локалне турске управе и један од највећих тргова олова и сребра у српским земљама. Изворно име града је опстајало и даље, те је тако на карти из 1689. године забележено управо као Бела Црква (Bellacherqua).[2]

Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње и као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.

За време Првог српског устанка Карађорђеви устаници су седам година држали крај око Луковске Бање и четири пута нападали Куршумлију, док је Станоје Главаш 1806. ослободио и држао кратко време. Куршумлија је од Турака коначно ослобођена 19. јануара 1878. године. Након тога у тај крај, из којег се иселило сво муслиманско становништво, и који је малтене био испражњен, долазе досељеници из других пасивних крајева Србије (Голија, Нови Пазар...) и Црне Горе, који мењају своје старе брђанске завичаје за нови. Нови досељеници долазе у додир са старим становништвом прокупачко-лесковачко-нишке области шопског српског ареала које има дугу традицију бивствовања, које је оставило многе трагове у разним областима живота (кулинарство, грађевинарство итд) и које има много развијенију пољопривреду и радне навике.

У Првом светском рату Куршумлија и Прокупље и цела Топлица су постали познати по Другом „гвозденом“ пуку и Топличком устанку из 1917. године, чији је званични предводник био Коста Пећанац. У овом рату Куршумлија и Прокупље су претрпели велике људске и материјалне губитке.

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941. године, али су је уступили на управу Бугарима, који су окупирали град и околину 25. марта 1942. године и држали је све до ослобођења 28. августа 1944. године.

Током читавог 20. века, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.

Након 2010. године, када је дотадашњи нишки епископ Иринеј (Гавриловић) изабран за српског патријарха, обновљени су ранији предлози да се граду, на основу старог назива Бела Црква, врати српско име, односно да се град назове Топличка Бела Црква (ради разликовања од Беле Цркве у Банату).[3] Иницијатива за враћање старог имена је поново покренута средином 2018. године.[4]

Демографија

У насељу Куршумлија живи 10300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,6 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.382
1953. 2.649
1961. 3.391
1971. 7.185
1981. 10.550
1991. 12.525 12.371
2002. 13.639 13.848
2011. 13.200
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
13.061 95,76 %
Роми
  
207 1,51 %
Црногорци
  
57 0,41 %
Македонци
  
12 0,08 %
Југословени
  
7 0,05 %
Горанци
  
6 0,04 %
Хрвати
  
4 0,02 %
Бугари
  
3 0,02 %
Руси
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
непознато
  
239 1,75 %

Саобраћај

28.09.13 Kuršumlija 711.013 (10101106915)
Железничка станица у Куршумлији

Спорт

Галерија

Kuršumlija 07

Куршумлија, центар

Kuršumlija 04

Куршумлија, центар

Kuršumlija 01

Куршумлија, центар

Kuršumlija, centar, park 01

Куршумлија, градски парк

Kuršumlija, centar, park, Spomenik kralja Aleksandra Obrenovića 05

Споменик жртвама НАТО бомбардовања

Narodna biblioteka, Kuršumlija

Народна библиотека у Куршумлији

Osnovni sud, Prekršajni sud, Osnovno javno tužilaštvo, Kuršumlija 00

Трезор

Vrtić "Sunce", Kuršumlija 02

Вртић Сунце

Hala sportova, Kuršumlija 02

Хала спортова

Dom zdravlja, Kuršumlija 02

Дом здравља

Osnovna škola Drinka Pavlović, Kuršumlija, ulaz u dvorište

Основна школа Дринка Павловић

Gimnazija i Ekonomska škola, Kuršumlija 01

Гимназија и Економска школа

Референце

  1. 1,0 1,1 Јанићијевић 1996, стр. 379.
  2. ^ Николић 1972, стр. 124.
  3. ^ Политика (2012): Куршумлија враћа стари назив
  4. ^ Telegraf (2018): Kuršumlija se više neće zvati tako, na predlog patrijarha Irineja: Vraća joj se staro srednjovekovno ime
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Богујевац (Куршумлија)

Богујевац је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 84 становника (према попису из 1991. било је 119 становника).

Влахиња (Куршумлија)

Влахиња је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 88 становника (према попису из 1991. било је 121 становника).

Врело (Куршумлија)

Врело је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 40 становника (према попису из 1991. било је 58 становника).

Добри До (Куршумлија)

Добри До је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 109 становника (према попису из 1991. било је 170 становника). Село се налази на Радан планини, на административној линији између Централне Србије и Косова и Метохије. У селу је некада постојала основна школа која је сада затворена.

Жуч (Куршумлија)

Жуч је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 172 становника (према попису из 1991. било је 205 становника).

Заграђе (Куршумлија)

Заграђе је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 19 становника (према попису из 1991. било је 32 становника).

Зебица (Куршумлија)

Зебица је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 35 становника (према попису из 1991. било је 64 становника).

Кастрат (Куршумлија)

Кастрат је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 267 становника (према попису из 1991. било је 285 становника). У близини Кастрата, налазе се остаци тврђаве Марина Кула, из XV века. Овде се налази Маркова црква у Кастрату.

Крчмаре (Куршумлија)

Крчмаре је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 218 становника).

Купиново (Куршумлија)

Купиново је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 84 становника).

Мердаре (Куршумлија)

Мердаре је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 139 становника (према попису из 1991. било је 222 становника).

Општина Куршумлија

Општина Куршумлија налази се на југу Србије, у горњем сливу реке Топлице и њених притока Косанице и Бањске, на југоисточним падинама Копаоника и северозападним падинама Радан планине. Заузима површину од 952 km² и административно припада Топличком округу. Граничи се са општинама: Брус, Блаце, Прокупље, Медвеђа, Подујево (КиМ) и Лепосавић (КиМ). Југозападна граница у дужини од 105 km поклапа се са природном и политичко-административном границом Косова и Метохије. У овом делу налазе се два главна превоја: Мердаре и Преполац.

Површина општине износи 952 km² што чини 42,7% од укупне површине Топличког округа или 1,7% површине централне Србије. У општини се налази једно градско и 89 сеоских насеља, од којих према последњем попису из 2002. године, четири насеља близу административне линије са Косовом и Метохијом више немају становника. Општини Куршумлијa припада 93 села.

Орловац (Куршумлија)

Орловац је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 17 становника (према попису из 1991. било је 45 становника).

Перуника (Куршумлија)

Перуника је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 64 становника (према попису из 1991. било је 90 становника).

Рача (Куршумлија)

Рача, позната и као Косаничка Рача је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 247 становника (према попису из 1991. било је 300 становника).

Рударе (Куршумлија)

Рударе је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 246 становника (према попису из 1991. било је 310 становника).

Рударе се налази на путу Ниш - Приштина и у њему се налази мотел. Код Рудара се одваја пут за Пролом Бању.

У селу је откривен природни феномен - зид састављен од хоризонталних камених колона у дужини од 100 метара и висини од 10 метара. Зид је вулканског порекла и старост му је процењена на 65 милиона година.

Селиште (Куршумлија)

Селиште је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 24 становника (према попису из 1991. било је 42 становника).

Требиње (Куршумлија)

Требиње је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 74 становника (према попису из 1991. било је 105 становника).

Трпезе

Трпезе је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 53 становника (према попису из 1991. било је 73 становника). До 2008. године званичан назив насеља је био Трпеза.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.