Курвинградско сужење

Курвинградско сужење је мала клисура у склопу композитне долине Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Повезује Брестовачку котлину на југу са Нишком котлином на северу. Усечена је у старим палеозојским стенама, док јој је дно прекривено неогеним седиментима. Дугачка је само неколико километара и име је добила по утврђењу Курвинград које се налази код села Клисура око 10 километара југозападно од Ниша.

Види још

Литература

  • Родић, Д, Павловић М, (1998): Географија Југославије, Географски факултет, Београд
Брестовачка котлина

Брестовачка котлина је мало проширење у композитној долини Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Везује се на Печењевачко сужење на југу и Курвинградско сужење на северу. Део је Лесковачке котлине. Обод јој је изграђен од старијих палеозојских стена, а дно јој је прекривено неогеним седиментима. Име је добила по месту Брестовац, које се у њој налази.

Лесковачка котлина

Лесковачка котлина је пространа котлина на југу Србије у композитној долини Јужне Мораве, која углавном захвата територију општине Лесковац, по којој је и добила назив.

На југу почиње од Грделичке клисуре, а завршава се Печењевачким сужењем код места Печењевце. Налази се на просечној надморској висини од 220 м, а димензије су јој 50 х 40 km, односно, заузима површину од око 2250 km².

Омеђена је планинама Радан (1409 m) и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник (1638 m) на југу и Бабичком гором (1098 m), Селичевицом (903 m) и Сувом планином на истоку. Кроз Лесковачку котлину протиче река Јужна Морава. До изградње насипа, када је регулисан ток Јужне Мораве, њене обале су трпеле честе поплаве, што је чинило штету пољима дуж реке. Лесковачку котлину, осим Јужне Мораве, пресецају и следеће веће реке: Јабланица, Ветерница, Власина, Пуста река и Козарачка река.

Лесковачка котлина припада Панонском басену. По свом постанку је улегнуће у Земљиној кори, тектонског порекла и била је дно некадашњег Панонског мора. Ова котлина је затворена са свих страна, осим уског пролаза на југу, где улази и северу где излази река Јужна Морава, која је дренира, одводећи воду у црноморски слив. Дно јој је прекривено неогеним седиментима.Главни речни ток је Јужна Морава али се у самој котлини стичу токови још четири реке – Ветернице, Пусте реке, Јабланице и Власине (Српско петоречје). Због тога,котлина није јединствена целина већ је речним токовима подељена на мање целине – Лесковачко поље (централни део котлине), Поречје (средишњи део слива Ветернице), Јабланица, Пуста река и др.

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Црква Светог Јована код Орљана

Црква Светог Јована код села Орљане у Општини Дољевац, изграђена је у 11. веку на брду Комнига или Кукумига у, периоду Визанитијске власти. Црква је сведочанство о јаком верском утицају византијске цркве, којој је било подвргнуто становништво Дољевачког краја у време поновне романизације локалног становништва којој је приступила византијска власт До подизања нове цркве Св. Параскеве била је парохијска црква за читав орљански крај.Црква је први пут највише страдала, од граната турских топова, за време српско-турског рата 1877. године, јер су из њеног непосредног окружења у овом рату дејствовале ослободилачке снаге Српске војске. Након ослобођења од Турака при цркви је било више зграда: крстионица, одељење за народ и конаци. Али су ове зграде до темеља срушене у Првом светском рату, када је и црква од гранатирања била прилично оштећена. И у Другом светском рату, с пролећа 1944. године, црква је поново оштећена од шрапнела, али знатно мање.

Композитна долина Јужне Мораве са Биначком Моравом

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.