Култура поља са урнама

Култура поља са урнама (нем. Urnenfelderkultur) је култура позног бронзаног доба, током које се формирају некрополе које су равна поља са урнама без надземне конструкције, по чему је и добила име. Носиоци ове културе су директни наследници културе тумула.

Одлике Урненфелдер периода су: металуршка револуција као и велики број остава и металних предмета који потичу из овог периода.

Култура поља са урнама
Cultures, 1200 BC

Распрострањење културе црвеном бојом
Географија
Континент Европа
Регија Западна Европа
Друштво
Друштвено уређење ратничко племенско друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 1300. п. н. е.
Престанак 750. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура гробних хумки Халштатска култура
Портал Археологија
Urnfield burial
Начин полагања урне и прилога у некрополама Урненфелдер културе

Фазе културе поља са урнама

Urnfield culture 002
Урненфелдер култура

У оквиру Урненфелдер културе издвојено је 5 фаза које су идентичне са Рајнекеовом поделом. Класичан Уренфелдер почиње у фази Халштат А1. Тада продире и на територију Балкана, захватајући Посавину и део Војводине. Источно од тога губи специфичне црте. Граница до које допире у чистом облику је између Саве и Дунава.

Фаза
Датуми п. н. е
Бронза Д1300-1200
Халштат А11200-1100
Халштат А21100-1000
Халштат Б11000-800
Халштат Б2900-800
Халштат Б3800-750

Формирају се три велике културне целине:

  1. Лужичка у северној Немачкој и Пољској
  2. у јужној Немачкој од Рајне до Тирола
  3. средњоподунавска у Аустрији, Моравској, Словачкој, западној Мађарској и северозападном Балкану.

Продор Урненфелдер културе у југисточну Европу проузрокован је и јачањем Лужичке културе.

Оставе и некрополе

Urnfield culture 001
Керамика карактеристична за Урненфелдер културу

Оставе и некрополе представљају главни извори покретног материјала.

Можемо разликовати:

  • Старије фазе 2 и 3 које припадају Халштат А1, А2
  • Млађе фазе 4 - 5 које припадају Халштат Б1, Б2

У старијим фазама урне немају заштитну конструкцију, постављене су у правилне редове са одређеном оријентацијом. Јавља се нека врста камених сандука. У млађим фазама урне су заштићене венцем од облутака или неком врстом сухозида. Често је сама урна покривена каменом плочом или стоји на њој. Урне нису у правилним редовима, него су у групама. У фази В појављују се минијатурни толоси.

Керамика

За фазу 2 карактеристичне су неукрашене, биконичне посуде мрко-црне боје.

У фази 3 јављају се шире урне са цилиндрицним вратом, као гробни прилози разне зделе, биконичне са једном дршком, са увученим ободом и једном ушицом, поклопци за урне, оштро профилисане шоље са вертикалном дршком која прелази обод.

У млађој фази карактеристичне су крушколике урне са 2 или 4 наспрамне ушице, на трбуху, као и зделе у виду турбана са тордираним ободом.

Метални налази

Urnenfelder panoply
Метални налази

Од металних налаза јављају се:

Од накита карактеристични су привесци који могу бити: зооморфни, у облику стилизоване људске фигуре, имеле, троугаони привесци и у облику лабриса.

Метални налази који се јављају у млађој фази су:

  • мач са антеном профилисаног балчака, украшен волутама
  • криви ножеви
  • фибуле у облику харфе

Карактеристичне су и металне посуде, казанчићи са аплицираним дршкама.

Види још

Спољашње везе

Литература

  • Coles J.,Harding A.,The Bronze Age in Europe, London, 1979.
  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
Археологија

Археологија (од грчких речи αρχαίος = стар, (у савременом грчком и прастар) и λόγος = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу. Иако је уобичајено да се њено проучавање везује за „старине“, тј. за давну прошлост, њоме је обухваћено време од најстаријих материјалних остатака па све до данашњих дана.По свом садржају и циљевима археологија је друштвено-историјска научна дисциплина. По научним изворима и методи рада археологија је истовремено и егзактна наука, што значи да се базира на материјалним остацима (покретним и непокретним) потпомажући се притом, ако их има, писаним изворима ради што бољег тестирања хипотезâ. Њен основни и трајни циљ таквог начина рада јесте упознавање човека као интелигентног члана људског друштва, ствараоца и творца континуиране културне еволуције.Археологија поседује одређене методе у изучавању прошлости људи. Поред тога ослања се и на цео низ других, помоћних научних дисциплина као што су: геологија, палеонтологија, антропологија, етнологија, античка историографија, хемија и др. На археологију се може гледати и као на друштвену науку и хуманистичку науку. Ово зависи од парадигме која се посматра.Резултати и плодови археолошких истраживања постижу свој циљ ако постану приступачни, видљиви и разумљиви не само стручњацима, него и свима онима чију пажњу привлачи археологија као изразито социјална и антрополошка наука.

Бронзано доба

Бронзано доба (2200—750/700. п. н. е.), обележава производња бронзаног оружја, оруђа и накита. То је време интензивног развоја металургије, трговине и занатства.

Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200—1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).

Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у жарама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви жарни гробови стварају велике некрополе.

Бронзано се доба територијално дели на пет главних група: егејску, средњоевропску, западноевропску, нордијску и источноевропску (најбогатије налазима су егејска и нордијска). За датирање појединих налаза важни су облици копча фибула и секира келта, а значајни су пећински култни петроглифи различитих садржаја (људи, животиње, орнаменталне композиције и сл.) у Скандинавији, Сибиру, Италији и Шпанији, те Португији. Током бронзаног доба, средњоевропски културни круг пролази кроз неколико развојних фаза (култура згрчених костура, култура гробних хумки, култура поља са урнама). За Западну Европу, првенствено Енглеску, карактеристични су мегалитски споменици (најпознатији с почетка бронзаног доба је Стоунхенџ крај Солсберија).

Брњичка група

Брњичка група је културна група позног бронзаног доба која је захватала територију јужне Србије. Главна налазишта су некрополе у Доњој Брњици и Грастици код Приштине, Доњој Топоници и Горњој Страживи код Прокупља, Дојевицима и Глоговику на Пештеру.

Инфламација (антропологија)

Инфламација је један од назива за сепулкрални обред спаљивање покојника, осим кога се употребљава и инцинерација, као и термини бустуарија и бустуаријално сахрањивање (од лат. bustum - место на коме су спаљивани и сахрањивани покојници, касније је добило значење и гроб, споменик). Термин кремација којим се данас означава спаљивање покојника није погодан због повезивања са друштвеним покретом за кремацију који је настао у Италији у 19. веку, а затим се пренео и у друге земље.

Ксифос

Ксифос (грч. (το) ξίφος) је двосекли једноручни мач који су користили антички Грци. Био је споредно оружје грчких пешака, коришћено након прелома убодног копља . Дужина сечива је била 50-60 cm, мада су Спартанци користили сечива која су била око 30 cm током грчко-персијских ратова. Ксифос је по некада имао средње ребро или дијамант у средини. Најчешће је био везиван за појас испод левог рамена. Веома мали број ксифоса постоји и данас.

Ксифос је претеча римског гладијуса.

Култура гробних хумки

Култура гробних хумки или Хигелгребер култура (нем. Hügelgräberkultur) је име за више културних група бронзаног доба распрострањених од Рајне до Карпата, које су карактеристичне по подизању хумки, а у којима се јављају исти или слични бронзани налази.

Лужичка култура

Лужичка култура је култура бронзаног доба, која је потиснула Урненфелдер културу (културу поља са урнама) из области која обухвата југоисточну Немачку, Чешку и Словачку. Лужичка култура je названа по археолошком налазишту у Лужицама у Немачкој.

Култура је у каснијем развоју захватила и Шлезију и јужну Пољску као и северне делове Мађарске. Развила се из аутохтоних енеолитских традиција, а под утицајем келтиских Халштатских и Латенских култура, што се одразило на орнаментику (фибуле, игле) и на типове оружја.

Насеља ове културе су карактеристична, градинског типа, са широким и високим одбрамбеним бедемима. Међу налазима се јавља богат бронзани накит, а оружје је сиромашно.

Носиоци Лужичке културе своје мртве су спаљивали и сахрањивали у урнама.

Халштатска култура

Халштатска култура означава археолошки период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој некрополи Халштат у Горњој Аустрији, (нем. Salzkammergut). Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су 1848-1864. (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:

старија фаза (од 800 до 600. године п. н. е.)

млађа фаза (од 600 до 400. године п. н. е.)У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, кремација и инхумација, које су практиковане истовемено.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.