Култура гробних хумки

Култура гробних хумки или Хигелгребер култура (нем. Hügelgräberkultur) је име за више културних група бронзаног доба распрострањених од Рајне до Карпата, које су карактеристичне по подизању хумки, а у којима се јављају исти или слични бронзани налази.

Култура гробних хумки
Huegelgrab3-unteralting-grafrath16

Гробна хумка у Баварској
Географија
Континент Европа
Друштво
Друштвено уређење ловачко-сточарско-земљорадничко
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 1600. п. н. е.
Престанак 1200. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Уњетичка култура Култура поља са урнама
Портал Археологија
Middle Bronze Age weapons
Оружје културе гробних хумки

Подручје распростирања

Ова култура се ширила од запада ка истоку и захватила је и област централног Балкана пре свега северну Бачку. Неки од облика се јављају у Банату, Срему, западној Србији, у којима се издвајају локалитети ове културе:

У периферним зонама ове културе нису констатоване хумке, већ се аналогија изводи по сличности покретних налаза. Сахрањивање је биритуално.

Керамика и металургија

Карактеристични керамички облици су:

  • трбушасте ниске урне са кратким вратом и раширеним ободом и малим хоризонтално бушеним дршкама
  • трбушасти судови са две мале дршке на рамену са ниском и високом коничном ногом
  • пехари на нози са две дршке

Од бронзаних предмета присутни су мачеви са кратким језиком, бодежи са пуноливеном дршком, бојне секире, спирално увијене наруквице, дугачке игле.

Литература

  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.
Јамна култура

Јамна култура (од руске речи "яма“ — „јама"; такође Култура јамног гроба или Култура окерног гроба) је била култура касног бакарног и раног бронзаног доба, чије је матично подручје било око области река Буг, Дњестар и Урал (Понтске степе). Ова култура је датирана у период између 36. и 23. века п. н. е. Јамна култура — или у нашој археолошкој терминологији "Степска култура" — је била претежно номадска, уз нешто пољопривреде, која се користила уз обале река, а културу је карактерисао и одређен број утврђених брежуљака.

Баденска култура

Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.

Белегишка култура

Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

Беличка култура

Беличка култура је назив новооткривене праисторијске културе на територији данашње Србије, на локалитету Белица код Јагодине. Према досадашњим истраживањима, на овом локалиту је постојало најстарије светилиште у Европи, а откривена је и највећа икада нађена ризница праисторијских скулптура.Налазиште је откривено 2002. године, када је пронађена култна јама са приближно 100 уметнички обликованих предмета од камена, керамике и кости. Сматра се да оно датира с почетка неолита, односно из око 6.000 године пре нове ере. Према најновијим истраживањима из 2012. године, на локалитету Белице се у земљи крије и велики праисторијски град са монументалним грађевинама.

Белотић Бела Црква група

Белотић - Бела Црква група (називана и Западносрпска варијанта Ватинске групе) је културна група бронзаног доба која је захватала подручје западне Србије.

Дефинисана је по локалитету Шумар у Белотићу и Церик-Бандера у Белој Цркви код Крупња.

Хронологија ове групе одговара хронологији Ватинске групе.

Локалитети су Белотић, Бела Црква, Толисавац, Баре, Љуљаци, Лучани, Крива река и други.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Бронзано доба

Бронзано доба (2200—750/700. п. н. е.), обележава производња бронзаног оружја, оруђа и накита. То је време интензивног развоја металургије, трговине и занатства.

Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200—1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).

Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у жарама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви жарни гробови стварају велике некрополе.

Бронзано се доба територијално дели на пет главних група: егејску, средњоевропску, западноевропску, нордијску и источноевропску (најбогатије налазима су егејска и нордијска). За датирање појединих налаза важни су облици копча фибула и секира келта, а значајни су пећински култни петроглифи различитих садржаја (људи, животиње, орнаменталне композиције и сл.) у Скандинавији, Сибиру, Италији и Шпанији, те Португији. Током бронзаног доба, средњоевропски културни круг пролази кроз неколико развојних фаза (култура згрчених костура, култура гробних хумки, култура поља са урнама). За Западну Европу, првенствено Енглеску, карактеристични су мегалитски споменици (најпознатији с почетка бронзаног доба је Стоунхенџ крај Солсберија).

Брњичка група

Брњичка група је културна група позног бронзаног доба која је захватала територију јужне Србије. Главна налазишта су некрополе у Доњој Брњици и Грастици код Приштине, Доњој Топоници и Горњој Страживи код Прокупља, Дојевицима и Глоговику на Пештеру.

Бубањ Салкуца Криводол комплекс

Бубањ Салкуца Криводол културни комплекс је група култура енеолитског периода које су се паралелно развијале и распростирале јужно од Тисаполгар Бодрогкерестур културе. Обухватале су области од Олтеније на северу до Пелагоније на југу, подручје око Мориша, у Трансилванији, у румунском и српском Подунављу, Софијску котлину. Западна граница биле су Хомољске планине, Морава и планински превој између Косова и Метохије.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Вербичоара култура

Вербичоара култура је култура бронзаног доба, која је заступљена у следећим областма: Олтенија, источни Банат, источна Србија и северозападна Бугарска. Ова култура је дефинисана 1961. године.

Процват Вербичоара културе је током средњег бронзаног доба, ток се током позног територија културе сужава на област источног Ђердапа и материјална култура је у опадању. Старија фаза обухвата период од 1700. п. н. е. до 1300. п. н. е. и надовезује се облицима на Моркинску културу. Облици који се јављају су:

Двоухи и једноухи лончићи

Лоптасти лонци

Кантароси, високо извијених дршки које су на врховима моделоване на различите начинеОрнаменти су урезани геометријски мотиви, шрафирани троуглови и цик-цак линије.

Млађа фаза обухвата период од 1300. п. н. е. до 1100. п. н. е. Карактеристични керамички облици су:

Кантароси украшени на трбуху урезаним концентричним круговима, спиралама, розетама, меандрима

Вазе на ниској шупљој нозиЈављају се и стилизоване антропоморфне фигурине, а на крају последње фазе црнопечена керамика са канелурама.

Гамзиградска култура

Гамзиградска култура је култура позног бронзаног доба, коју су 1995. дефинисали Срејовић и Лазић. Простирање ове културе обухватало је слив Црног Тимока.

Локалитети ове културе:

Бањска стена

Магура

ТрњанеНасеља су грађена на узвишењима, овакав положај имају и некрополе.

Култура је подељена на две фазе. Старија је паралелна са Ватинском културом и позним фазама Вербичоара културе.

Костолачка култура

Костолачка култура је енеолитска култура, самостално издвојена захваљујући В. Милојчићу. Област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе. Костолачка култура обухвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Прахова, Костолца и Винче. Неки од локалитета ове културе су:

Злотска пећина

Костолац

Падина

Добановци

Бановци

Белегиш

Вучедол

СарвашНа румунским налазиштима костолачка керамика се готово по правилу налази помешана са Коцофени-керамиком.

Медијана група

Медијана група, припада позном бронзаном добу, распростирала се у долини Јужне Мораве. Добила је име по локалитету Брзи брод - античка Медијана код Ниша. Истраживао ју је 1961. М. Грбић, а систематски је истражује Гарашанин од 1962.

Параћинска група

Параћинска група је културна група бронзаног доба, која захвата средњи ток Велике Мораве и доњи ток Јужне Мораве, на истоку око Зајечара, а на западу представља западно српску варијанту Ватинске културе. Истраживали су је 1955-1956. Милутин и Драга Гарашанин.

Датовање је на основу игле са главом у облику печата, по којој Параћин I спада у Бронзано доба II, (БрБ2-Ц).

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

Хумка "Стари Жабаљ"

Велика хумка у атару "Стари Жабаљ" у општини Жабаљ је једна је од боље очуваних кургана у Србији. На жалост, однедавно се његова површина преорава, што наружава изглед хумке која се савршено уклапа у травнати предео.

Хумка Камараш

Велика хумка на Камарашу код Хоргоша је једна је од боље очуваних кургана у Србији. Једна половина се наслања на резерват природе док се друга преорава као део приватне парцеле.

Хумка Пивар

Интересантан курган на обали Калочке долине између Торњоша, Богараша и Горњег Брега са висинском котом на њој (107,9 m) налази се у општини Сента.

Палеолит
Неолит
Бакарно и рано бронзано доба
Средње и позно бронзано доба
Гвоздено доба

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.