Кула (град)

Кула је градско насеље у Србији, у општини Кула, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. живело је 17.866 становника (према попису из 2002. било је 19.301 становника).

Овде се налази Српска православна црква Светог Марка у Кули.

Кула
Kula, Serbia, town center
Центар Куле
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2011.Пад 17.866
 — густина158/км2
Географске карактеристике
Координате45°36′36″ СГШ; 19°31′54″ ИГД / 45.61011° СГШ; 19.53153° ИГДКоординате: 45°36′36″ СГШ; 19°31′54″ ИГД / 45.61011° СГШ; 19.53153° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина84 м
Површина122,1 км2
Кула на мапи Србије
Кула
Кула
Кула на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25230
25231
25235
Позивни број025
Регистарска ознакаSO
Serbia Vojvodina Kula from west IMG 9155
Кула

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, панонскорусински: Кула, укр. Кула.

Историја

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

  • 1812. године основана фабрика пива.
  • 1876. године је подигнут први парни млин.
  • 1880. године је основана фабрика плугова.
  • 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
  • 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
  • 1904. године основана је фабрика столарија.
  • 1906. године основана је фабрика шешира.
  • 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
  • 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
  • 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија

У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 10.704
1953. 11.733
1961. 13.609
1971. 17.245
1981. 18.847
1991. 19.311 19.005
2002. 19.301 19.739
2011. 17.866
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.623 49,85 %
Црногорци
  
3.022 15,65 %
Мађари
  
2.738 14,18 %
Украјинци
  
1.125 5,82 %
Русини
  
725 3,75 %
Југословени
  
446 2,31 %
Хрвати
  
322 1,66 %
Немци
  
97 0,50 %
Македонци
  
63 0,32 %
Словаци
  
48 0,24 %
Муслимани
  
28 0,14 %
Словенци
  
22 0,11 %
Албанци
  
19 0,09 %
Роми
  
17 0,08 %
Чеси
  
16 0,08 %
Буњевци
  
12 0,06 %
Руси
  
10 0,05 %
Горанци
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Румуни
  
1 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
непознато
  
340 1,76 %

Спорт

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.[4] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.[5][6].

Галерија

Kula3

Православна црква у Кули

Kula1

Католичка црква у Кули

Crkva-kula1

Хришћанска адвентистичка црква у Кули

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ [1]
  5. ^ Bot generated title -->
  6. ^ „Bot generated title -->”. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2014. Приступљено 23. 05. 2014.

Спољашње везе

[2] [3]

Град Зворник

Град Зворник је град у Републици Српској, БиХ. Сједиште града је градско насеље Зворник. Град лежи на источним обронцима Мајевице на надморској висини од 146 метара. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у граду је пописано 58.856 лица.

Зворник

Зворник је насељено мјесто и сједиште града Зворник који се налази у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према коначним подацима Пописа становништва у БиХ 2013. године за РС, у насељеном мјесту Зворник укупно је пописано 11.082 лица, a на административном подручју града 58.856.

Зворничка тврђава

Кула град, познат и као Ђурђев град, Зворничка тврђава или Стари град Зворник је археолошки локалитет на брду изнад града Зворника. Утврђење је саграђено на тешко приступачном планинском масиву Млађевцу. Одлуком комисије за очување националних споменика 2005. године је проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.

Кула

Кула може да се односи на:

Кула, део замка, узвишена грађевина или део бедема

Донжон кула, врста кулеили

Кула (град), град и седиште општине Кула, Војводина, Република Србија

Општина Кула, општина у Републици Србији

Кула (Мало Црниће), насеље у општини Мало Црниче, Република Србија

Кула (Источна Илиџа), градско насеље у општини Источна Илиџа, Град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ

Кула (Соколац), насеље у општини Соколац, Република Српска, БиХ

Кула (Гацко), насеље у општини Гацко, Република Српска, БиХ

Кула (Рудо), насеље у општини Рудо, Република Српска, БиХ

Кула (Бихаћ), насеље у општини Бихаћ, Федерација БиХ, БиХ

Кула (Кутјево), насеље града Кутјева, Славонија, Република Хрватска

Кула (Коњиц), насеље у општини Коњиц, Федерација БиХ, БиХ

Кула (Звечан), насеље у општини Звечан, КиМ, Република Србија

Кула (Бугојно), насеље у општини Бугојно, Федерација БиХ, БиХ

Кула (Бусовача), насеље у општини Бусовача, Федерација БиХ, БиХ

Кула (Травник), насеље у општини Травник, Федерација БиХ, БиХ

Кула (Зеница), насеље у општини Зеница, Федерација БиХ, БиХ

Кула Атлагић, насеље града Бенковца у Равним котарима, Далмација, Република Хрватска

Беговић Кула, насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Иван Кула, насеље у општини Куршумлија, Република Србија

Кула Град, насеље у општини Зворник, Република Српска, БиХ

Кучић Кула, насеље у општини Зворник, Република Српска, БиХ

Мирановачка Кула, насеље у општини Бела Паланка, Република Србија

Павичина Кула, насеље у општини Рогатица, Република Српска, БиХ

Кула (Бугарска), град и седиште истоимене општине Кула, Република Бугарскаили

Кула (планински врх), планински врх на Чемернику 1.622 mили

Ајфелова кула, Ајфелов торањ у Паризу

Ћеле-кула, споемник Првог српског устанка у Нишу

Кула Небојша, кула на ушћу Саве у Дунав у Београду

Јеринина кула, вишезначна одредница

Вршачка кула, кула у Вршцу

Врдничка кула, кула код Врдника

Сталаћка кула, средњовјековно утврђење код Сталаћа

Кула Ненадовића, тврђава у Ваљеву

Марина кула, кула код ушћа Косанице у Топлицу

Јеринина кула над Подграђем, кула у Србији

Кула Орловића Павла, тврђава код Рудника

Кула Краљевића Марка, тврђава код Лесковца

Вавилонска кула, библијски локалитет

Бела кула, кула у Солуну

Барутна кула, барутна кула у Риги

Кула Галата, кула у Цариграду

Измирска сахат кула, сат кула у Измиру, османска архитектура

Сахат-кула, сат кула, османска архитектура

Кула са сатом, сат кула у Новом Саду

Кула звонара, звоникили

Опсадна кула, ратно опсадно оруђеКула (Хаваји), насељено место за статистичке потребе у америчкој савезној држави Хаваји

Кула (Бугарска)

Кула (буг. Кула) град је у Републици Бугарској, у крајње северозападном делу земље, седиште истоимене општине Кула у оквиру Видинске области.

13 километара западно од Куле се налази бугарски гранични прелаз ка Србији и нашем граничном прелазу Вршка Чука.

Кула Град

Кула Град је насељено место у Босни и Херцеговини које припада општини Зворник. Према попису становништва из 2013. године који је на територији ентитета Републике Српске спровео републички завод за статистику, у овом месту живело је 742 становника.

Напад НОВЈ на Зворник јула 1943.

Прва пролетерска и Прва и Друга војвођанска НОУ бригада 16. ударне дивизије НОВЈ концентричним нападом су 5. јула заузеле Зворник, присиливши делове разбијене усташке 1. бригаде и домобранског 15. пешадијског пука да се, уз прихват делова Руског заштитног корпуса спашавају бекством преко пешачког моста преко Дрине у Србију. У борби су погинули политички комесар Прве пролетерске ударне дивизије НОВЈ Филип Кљајић Фића и политички комесар чете у 1. батаљону 1. пролеторске НОВ бригаде Радован Гардашевић, народни хероји. Усташама у Зворнику су нанети губици од 460 погинулих.

Радан

Радан је планина и парк природе на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.

Списак насељених мјеста у Републици Српској

На овој страници се налазе насељена мјеста која чине градове и општине Републике Српске.

Списак споменика културе у Западнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Западнобачком округу.

Султановићи

Султановићи су насељено мјесто у општини Зворник, Република Српска, БиХ. Насеље је основано 2012. године на основу „Одлуке о оснивању насељеног мјеста Султановићи на подручју општине Зворник“ (Сл. гласник РС 100/2012 од 30. октобра 2012. године).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.