Кубањско-приазовска низија

Кубањско-приазовска низија или Азовско-кубањска равница (рус. Кубано-Приазовская низменность; Азово-Кубанская равнина) пространа је равница у западном делу Предкавказја, на југозападу европског дела Руске Федерације. Део је знатно пространије Прикубањске, односно велике Источноевропске равнице. Простире се од десне обале реке Кубањ на југу до обала Азовског мора на западу па све до Кумо-маничке удолине и западних обронака Ставропољског побрђа на истоку где је ограничава корито реке Јегорлик (у басену Дона).

Највећи део овог равничарског подручја налази се на територији Краснодарске покрајине, а обухвата и мање делове Ростовске области на северу и Ставропољске покрајине на истоку.

У основи ове равинце налази се Сарматски кратон који чине архаичке стене старости између 2,8 и 3,7 милијарди година. У горњим слојевима се налазе седиментне стене мезозојске старости прекривене моћним слојевима глина. Максималне надморске висине равнице крећу се између 100 и 150 метара. У северозападном делу равнице налазе се мања лежишта природног гаса.

Равница се налази у зони умереноконтиненталне климе са просечним количинама падавина између 400 и 600 милиметара. Иако је у вегетацијском смислу ово типична степска зона природни вегетациони појас је под утицајем човека у потпуности деградиран и претворен у обрадиве површине. Природна вегетација се задржала на релативно малим површинама, на подручјима која нису погодна за пољопривредну делатност. Приморски део Кубањско-приазовске равнице је доста низак, у знатној мери замочварен и препун лиманскихјезера која су од отвореног мора одељена уским и ниским пешчаним превлакама.

Реке Азовско-кубањске равнице теку готово паралелно једна са другом углавном у правцу југоисток-северозапад, а у Азовско море уливају се ниским лиманским ушћима. Највеће реке су Јеја (311 км), Челбас (288 км), Бејсуг (243 км), Кирпили (202 км), Сосика (159 км) и друге. Реке овог подручја нису богате водом и имају доста нестабилан хидролошки режим, а највиши водостај је у пролеће након топљења снега када су и честе поплаве у подручјима уз речна корита. Језера су бројна, али углавном мањих димензија, и њохова величина варира од 0,01 до 10 км². На подручју низије регистровано је укупно 1.256 ујезерених површина укупне површине 1.959 км².

Кубањско-приазовска низија на мапи Русије
Кубањско-приазовска низија
Кубањско-приазовска низија
Положај низије на мапи Русије

Види још

Спољашње везе

Ељбузд

Ељбузд (рус. Эльбузд) руска је река која протиче јужним делом земље, односно северним делом Краснодарског краја и јужним делом Ростовске области. Лева је притока реке Кагаљник и део басена Азовског мора.

Целом дужином тока тече преко северних делова Кубањско-приазовске низије. Укупна дужина водотока је 55 km. Њена најважнија притока је река Росош.

Закубањска равница

Закубањска равница (рус. Закубанская равнина), позната и као Прикубањска косина (рус. Прикубанская наклонная равнина) равничарско је подручје на југу Русије које се постепено спушта од северне подгорине Великог Кавказа ка левој обали реке Кубањ. Обухвата подручје на југу Краснодарске покрајине и на северу Републике Адигеје и миркроцелина је знатно пространије Прикубањске низије. Равница је благо нагнута у смеру север-југ и њена површина је испресецана бројним притокама Кубања које углавном теку у смеру севера. На северу се наставља на знатно пространију и равнију Кубањско-приазовску низију.

Закубањска равница је наплавна равница настала гомилањем моренских материјала са Кавказа (алувијалне глине, песак и шљунак) који су на површини прекривени млађим лесним наслагама. У вишим деловима неогени марински седименти прекривени су шљунковима. Надморске висине се крећу од 250 до 300 метара.

Северни део равнице који је природно био доста мочваран, градњом бројних канала и вештачких језера претворен је у обрадиве површине. Највећа вештачка језера су Краснодарско (420 km²), Шапсушко, Крјуковско и Варнавинско језеро. Међу бројним рекама које дисецирају ово подручје величином се истичу Лаба, Белаја, Псекупс, Пшиш, Апчас, Афипс и Адагум.

Кавалерка

Кавалерка (рус. Кавалерка) руска је река која протиче јужним делом земље, односно северним делом Краснодарског краја (Кушчјовски и Криловски рејон) и јужним делом Ростовске области (Јегорлички рејон). Лева је притока реке Јеје и део басена Азовског мора.

Целом дужином тока тече преко северних делова Кубањско-приазовске низије. Укупна дужина водотока је 78 km, а површина сливног подручја око 695 km².

Краснодарска Покрајина

Краснодарски крај (рус. Краснодарский край), незванично познат и само као Кубањ (рус. Кубань), конститутивни је субјект Руске Федерације и један од девет федералних субјеката са статусом покрајине (рус. край). Налази се на крајњем југозападу европског дела Русије на подручју Јужног федералног округа.

Краснодарска покрајина се налази на крајњем југозападу европског дела Русије, у геополитичкој области познатој као Северни Кавказ. Излази на обале Црног и Азовског мора и један је од тек 4 субјекта Федерације који има излаз на ове акваторије, док су на југу покрајине високи врхови Великог Кавказа. Река Кубањ која протиче централним делом покрајине дели Краснодарски крај на равничарски север и планински југ. Граничи се са три федералне републике, Кримом на западу, Карачајево-Черкезијом на југоистоку и Адигејом која се у виду енклаве налази унутар јужних делова покрајинске територије, Ростосвком облашћу на северу и Ставропољским крајем на истоку. Јужна граница покрајине је уједно и део међународне границе између Руске Федерације и дефакто независне Републике Апхазије (односно Републике Грузије која Апхазију сматра делом своје територије). Са површином од 75.485 км2 налази се на 41. месту.

Према проценама националне статистичке службе за 2018. на подручју Краснодарске покрајине живело је 5.600.893 становника или у просеку 74,20 ст/км², и по том параметру ово је треће најнасељеније подручје у Русији, одмах иза Москве и Московске области. Према статистичким подацима из исте године тек нешто више од половине укупне популације покрајине живи у градским центрима. Главни и највећи град покрајине је Краснодар са око 880.000 становника, а више од сто хиљада становника имају и градови Сочи (411.000), Новоросијск (270.000) и Армавир. Град Сочи је 2014. био домаћин Зимских олимпијских игара. Покрајина је административно подељена на 37 другостепених општинских рејона (рус. муниципальные районы) и на 7 градских округа (рус. городские округа).

Као административна јединица Совјетског Савеза Краснодарска покрајина је основана 13. септембра 1937. од делова дотадашње Азовско-црноморске покрајине. Туризам је једна од најважнијих привредних делатности у покрајини, и то купалишни туризам у приморском подручју и зимски у унутрашњости на планинском подручју. Најважнији туристички центри су Сочи, Геленџик и Анапа. Новоросијск је једна од најважнијих руских поморских лука, а у покрајини су стациониране луке руске црноморске флоте

Мокра Чубурка

Мокра Чубурка (рус. Мокрая Чубурка) руска је река која протиче јужним делом земље, односно северним делом Краснодарског краја (Кушчјовски рејон) и јужним делом Ростовске области (Азовски рејон).

Целом дужином тока тече преко северних делова Кубањско-приазовске низије и након 92 km тока улива се у Таганрошки залив Азовског мора код села Новомаргаритово. ТРипична је равничарска река са спорим током, бројним спрудовима у кориту и доста малим падом, у просеку 0,684 м/км тока. Њена највећа притока је река Чубурка, десна притока дужине 28 km.

Прикубањска низија

Прикубањска низија (рус. Прикубанская низменность) општи је назив за пространо низијско подручје на подручју западног Предкавказја, на југу европског дела Руске Федерације. Простире се од обала Азовског мора на западу до Ставропољског побрђа на истоку, те од долина река Дон и Манич на северу, до северних обронака Великог Кавказа на југу. Јужним делом низије протиче река Кубањ по којој је и добила име.

Просечна надморска висина низије је у распону од 100 до 150 метара, најнижи део је подручје у делти Кубања и Таманско полуострво са просечно 0−2 м надморске висине, Обдок ободни делови низије на југу досежу и до надморских висина од око 1.500 метара. На северозападу се налази Јејско полуострво са просечним висинама од 30 до 40 метара.

Прикубањска низија је наплавна равница мезокенозојске старости, настала гомилањем моренских материјала са Кавказа (алувијалне глине, песак и шљунак) који су на површини прекривени млађим лесним наслагама. У вишим деловима неогени марински седименти прекривени су шљунковима. На севрозападу се налазе природна лежишта земног гаса. Клима је умереноконтинентална са јачим маритимним утицајима. Просечна количина падавина на годишњем нивоу је између 400 и 600 мм. Тло је изузетно плодно и његову основу чини предкавкаски чернозем.

Прикубањска низија се геофизички дели на три целине:

Кубањско-приазовска низија − низијско подручје северно од реке Кубањ;

Закубањска равница − територијално мања целина на југу, стешњена између реке Кубањ и обронака Великог Кавказа;

Делта реке Кубањ − најнижи и најмањи део низије.

Росош (река)

Росош (рус. Россошь) мања је руска река која протиче јужним делом земље, односно северним делом Краснодарског краја и јужним делом Ростовске области. Најважнија је притока реке Ељбузд и део басена Азовског мора.

Целом дужином тока тече преко северних делова Кубањско-приазовске низије. Настаје спајањем река Средњи и Мали Ељбузд недалеко од засеока Серебрјанка. Укупна дужина водотока је 41,6 km, односно 69 km уколико се рачуна од извора Средњег Ељбузда.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.