Крушка

Крушка (Pyrus) је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae, чији се истоимени плодови користе у исхрани људи. Врсте овог рода расту у умереним пределима Европе, Азије и Африке. Дрвеће је средње висине (10-17m), углавном листопадно, са простим и наизменично распоређеним листовима (дужине 2-12 cm). Плод је специјалан облик бобице — помум, са једнослојним (код врста из Sect. Pyrus) или вишеслојним епидермисом (код врста у Sect. Pashia) и често бројним склереидима (каменим ћелијама). Таксономски, род се дели у две поменуте секције.

„Дивље“ врсте рода Pyrus могу хибридизовати, слично осталим родовима у потфамилији јабука (Maloideae), али се природни ареали ових врста не преклапају и тиме је појава хибридизације била спречена. Са неолитским ширењем пољопривреде, људи вештачки доводе у контакт „дивље“ врсте и почињу доместификацију. Постоје два назива за доместификоване (домаће) крушке - Pyrus communis (европска) и Pyrus pyrifolia (далекоисточна).

Ове две врсте (и њихови култивари) настале су кроз два независна процеса доместификације, пре 500. п. н. е. Неки култивари европске домаће крушке су можда настали хибридизацијом P. communis са врстом P. reqelii.

Од крушака се прави и врло квалитетна ракија - крушка (крушковача), а најпознатија крушкова ракија је од сорте виљамовке. Осим за ракију, крушке се користе и за припрему компота, џемова, пекмеза, слатка, као и додатак за разне воћне колаче и торте.

Крушка
PearPhoto
Плод крушке
Pears
Европска крушка, грана са две крушке
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Maloideae
Род:
Pyrus

Врсте

Између 23 и 38 врста

Крушка у народним веровањима

У српском народном предању крушка је сматрана за „зло дрво“ и дрво злих демона. Према веровању испод старих крушака се скупљају ђаволи, демони и вештице. Такође се веровало да на крушку пада ала која сатире грожђе по виноградима као и да се на њој може наћи и смрт. У неким српским народним обичајима на дивљој крушки се оставља жртва за чуму, када се она магијски тера из села.[1]

Међутим у неким крајевима крушка има и боље углед у народу. Тако се у околини Ђевђелије народ на други дан Васкрса скупљао и са свештеником ишао до старе крушке коју је свештеник причешћивао. Овај чин представља симболичну жртву крушци.[1]

У српском народном предању крушка се такође користила за магијско одстрањивање болести. Такође се крушка често приносила као дар душама мртвих. У неким крајевима током празника на крстове покојника њихови рођаци стављају крушке. У српском језику постоји доста топографских назива који су изведени од речи крушка. Многи су настали од једне, конкретне крушке, а део тих назива има порекло од неке зле, „сеновите“ крушке.[1]

У српском језику постоји изрека „Као да је пао са крушке“ којом се казује да је неко збуњен, глуп или блесав. Ова изрека се везује за људе који су се пели на крушку па су се нашли у друштву вештица и демона и онда пали са дрвета.[2]

Врсте

Постоји између 23 и 38 врста:

  • европске:
    • Pyrus balansae
    • Pyrus caucasica
    • Pyrus communis
    • Pyrus cordata
    • Pyrus nivalis
    • Pyrus pyraster
  • медитеранске:
    • Pyrus amygdaliformis
    • Pyrus bourgaeana
    • Pyrus cossonii
    • Pyrus elaeagrifolia
    • Pyrus gharbiana
    • Pyrus longipes
    • Pyrus mamorensis
    • Pyrus syriaca
  • средњоазијске:
    • Pyrus glabra
    • Pyrus pashia
    • Pyrus regelii
    • Pyrus salicifolia
  • далекоисточне:
    • Pyrus betulaefolia
    • Pyrus calleryana
    • Pyrus dimorphophylla
    • Pyrus fauriei
    • Pyrus hondoensis
    • Pyrus kawakamii
    • Pyrus pseudopashia
    • Pyrus pyrifolia
    • Pyrus ussuriensis

Култивација

Pear tree in Hamedan Iran
Дрво крушке

Према подацима Северозападног бироа за крушке, око 3000 крушкиних варијетета се узгаја широм света.[3] Крушке се нормално размножавају калемљењем изабраног варијетета на подлогу, која може да буде сорта крушке или дуње. Основе од дуње производе мање дрвеће, што је често пожељно у комерцијалним воћњацима или домаћим вртовима. За нове варијетете цветови се могу укршатати ради презервирања или комбиновања пожељених својстава. Плод крушке се формира на огранцима, који се јављају на изданцима старијим од једне године.[4]

Три врсте сачињавају велику већину јестиве продукције овог воћа, европска крушка Pyrus communis subsp. communis која се култивира углавном у Европи и Северној Америци, кинеска бела крушка (беј ли) Pyrus × bretschneideri, и „наши” крушка Pyrus pyrifolia (такође позната као азијска крушка или јабучна крушка), обе од којих се узгајају углавном у источној Азији. Постоје хиљаде култивара ове три врсте. Врста која се узгаја у западној Кини, P. sinkiangensis, и она узгајана у јужној Кини и јужној Азији, P. pashia, користе се у мањој мери.

Друге врсте се користе као подлоге за европске и азијске крушке и као орнаментално дрвеће. Дрво крушке је густозрно и барем у прошлости је кориштено као специјализована дрвена грађа за фини намештај и израду блокова за дрворезе. Манџурска и усурска крушка, Pyrus ussuriensis (која производи неукусно воће) је била укрштена са врстом Pyrus communis ради узгоја тврђих сорти крушака. Брадфордова крушка (Pyrus calleryana, Брадфорд) је посебно широко заступљена у Северној Америци. Она се користи као орнаментално дрвеће, и као основа отпорна на палеж за воћњаке врсте Pyrus communis. Крушка врбиног лишћа (Pyrus salicifolia) се узгаја због њеног атрактивног, витког, густо сребрнастог лишћа.

Култивари

Краљевско хортикултурно друштво је доделило награду за заслуге у врту следећим култиварима:-[5]

  • Бет[6]
  • Бер харди[7]
  • Бер суперфин[8]
  • Конкорд[9]
  • Конференс[10]
  • Дојен ду Комис[11]
  • Жозефин де Малинес[12]

Чисто декоративни култивар P. salicifolia (pендула), са висећим гранама и сребрнастим листовима, исто тако је награђен.[13]

Производња крушака

Пет највећих произвођача у 2013.
Држава Производња (у тонама) Напомена
 Кина 17.300.751
 САД 795.557
 Италија 743.029
 Аргентина 722.324
 Турска 461.826
Свет 25.203.754 [А]
Без симбола = званични податак, П = ФАО процена,
А = званични, полузванични подаци или процена.ФАОСТАТ

Складиштење

Крушке се могу чувати на собној температури док не сазру.[14] Крушке су зреле када се месо плода може згњечити благим притиском.[14] Зреле крушке се оптимално складиште у хладњаку, непокривене у једном слоју, где имају рок трајања од 2 до 3 дана.[14]

Употреба

Крушке се конзумирају свеже, конзервиране, као сок, и сушене. Сок се може користити у желеима и џемовима, обично у комбинацији са другим воћем, укључујући бобице. Ферментисани сок од крушке се назива пери или крушковача, и прави се на начин сличан начину на који се прави јабуковача од јабука.

Крушке дозревају на собној температури. Оне брже дозревају ако се ставе поред банана у посуди са воћем.[15] Хлађење успорава даље сазревање. Према подацима Северозападног бироа за крушке[16] о сазревању и оцењивању зрелости: мада се боја коже бартлет крушака мења из зелене у жуту при сазревањеу, већина варијетета манифестује малу промену боје при сазревању. Крушке сазревају од унутра ка спољашњости, и стога је најбољи начин да се оцени зрелост да се „провери врат”: примени се лаган притисак палцом на врат или трепељчин крај крушке. Ако потоне при благом притиску, онда је крушка зрела, слатка и сочна. Ако је врат чврст, крушке је неопходно оставити на собној температури и вршити дневне провере зрелости.[17]

Кулинарска или кувана крушка је зелена али сува и тврда, а једино је јестива након неколико сати кувања. Два холандкса култивара су Гизер Вилдеман (слатка сорта) и Сент Реми (благо кисела).[18]

Дрво крушке је један од пожељних материјала у производњи висококвалитетних дрвених инструмената и намештаја, и кориштено је за праљење резбарених блокова у виду дрвореза. Користи се и за друге облике резбарења, а и као огревно дрво при чему производи ароматични дим који се може користити за сушење меса или дувана. Дрво крушке је цењени материјал за израду кухињских кашика, варјача и мешалица, јер не контаминира храну бојом, укусом или мирисом, и отпорно је на савијање и прскање упркос вишеструких циклуса натапања и сушења. Линколн[19] описује овај материјала као „прилично тврдо, врло стабилно дрво ... (користи се за) резбарење ... квачице, ручке за кишобране, мерне инструменте као што су сетови квадрата и Т-квадрати ... рекордери ... виолинске и гитарске вратове и клавирске типке ... декоративно фурнирање”. Дрво крушке је преферентно дрво за архитектонске лењире зато што се не увија. Оно је слично сродном јабуковом дрвету (Malus domestica) и користи се за мноштво сличних намена.[19]

Исхрана

Крушке, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија239 kJ (57 kcal)
15,23 g
Шећери9,75 g
Прехрамбена влакна3,1 g
0,14 g
0,36 g
Витамини
Тиамин 1)
(1%)
0,012 mg
Рибофлавин 2)
(2%)
0,026 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,161 mg
Витамин Б5
(1%)
0,049 mg
Витамин Б6
(2%)
0,029 mg
Фолат 9)
(2%)
7 μg
Холин
(1%)
5,1 mg
Витамин Ц
(5%)
4,3 mg
Витамин Е
(1%)
0,12 mg
Витамин К
(4%)
4,4 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
9 mg
Гвожђе
(1%)
0,18 mg
Магнезијум
(2%)
7 mg
Манган
(2%)
0,048 mg
Фосфор
(2%)
12 mg
Калијум
(2%)
116 mg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(1%)
0,1 mg
Остали конституенти
Вода84 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сирова крушка је 84% вода, 15% угљени хидрати и садржи занемарљиве количине протеина и масти (погледајте табелу). Крушка у сервирању од 100 g пружа 15 грама угљених хидрата, занемарљиву количину масти и протеина, и 57 калорија. Она је умерени извор прехрамбених влакана и не садржи друге есенциалне нутријенте у знатним количинама (табела, USDA националне базе података нутријената).

Галерија

Pyrus communis gestoofde stoofpeer Gieser Wildeman

Крушке куване у црном вину

Pear in a bottle

Крушка у боци крушкине Воде живота

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА, Веселин Чајкановић, стр. 68
  2. ^ „ДНЕВНО. РС Зашто се каже 'пасти с крушке'?”. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2014. Приступљено 15. 5. 2014.
  3. ^ „Pear Varieties”. Usapears.com. Приступљено 9. 8. 2014.
  4. ^ Baker, Harry (1992). RHS Fruit. стр. 100—101. ISBN 978-1-85732-905-6.
  5. ^ „AGM Plants” (PDF).
  6. ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Beth' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 14. 3. 2013.
  7. ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis 'Beurré Hardy'. Приступљено 23. 9. 2018.
  8. ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis 'Beurré Superfin'. Приступљено 23. 9. 2018.
  9. ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Concorde' PBR (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 14. 3. 2013.
  10. ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Conference' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 14. 3. 2013.
  11. ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis ‘Doyenne du Comice. Приступљено 23. 9. 2018.
  12. ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Joséphine de Malines' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 14. 3. 2013.
  13. ^ „RHS Plantfinder - Pyrus salicifolia ‘Pendula. Приступљено 23. 9. 2018.
  14. 14,0 14,1 14,2 Canadian Produce Marketing Association > Home Storage Guide for Fresh Fruits & Vegetables. cpma.ca
  15. ^ Scott, Judy & Sugar, David (2011). „Pears can be ripened to perfection”. extension.oregonstate.edu. Приступљено 30. 8. 2011.
  16. ^ Pear Bureau Northwest
  17. ^ „Pear Bureau Northwest”. Usapears.org. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2013. Приступљено 14. 3. 2013.
  18. ^ Koene, A. (2005). Food Shopper's Guide to Holland: A Comprehensive Review of the Finest Local and International Food Products in the Dutch Marketplace. Eburon Uitgeverij B.V. стр. 79. ISBN 978-90-5972-092-3.
  19. 19,0 19,1 Lincoln, William (207). World Woods in Color. Fresno, California, USA: Linden Publishing Co. Inc. стр. 33, 207. ISBN 978-0-941936-20-0.

Литература

Јежевица

Јежевица је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1278 становника.

Овде се налази Запис Милошевића крушка (Јежевица).

Љубић (Кнић)

Љубић је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 389 становника.

Овде се налазе Запис Милутиновића орах (Љубић), Запис Зорнића крушка (Љубић), Запис Миловића јабука (Љубић), Запис Давинића шумар (Љубић), Запис храст у порти (Љубић), Запис Алексијевића храст (Љубић), Запис Симовића храст (Љубић), Запис Живковића крушка (Љубић), Запис Мијаиловића крушка (Љубић).

Атеница

Атеница је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 558 становника.

Овде се налазе Виноградарски подрум у Атеници, Запис Ћирковића грм, Запис липа код цркве, Запис Гавриловића трешња, Запис крушка код школе, Запис Јеротијевића крушка.

Базовик

Базовик је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 135 становника (према попису из 2002. било је 203 становника).

Овде се налазе Манастир Светог Онуфрија, Запис миро храст на Пупунку (Базовик), Запис оброк на Балботници северни (Базовик), Запис оброк на Балботници јужни (Базовик), Запис миро Ставрића крушка (Базовик), Запис Ставрића оброк северни (Базовик), Запис Ставрића оброк јужни (Базовик), Запис миро Костића крушка (Базовик), Запис миро Ранђеловића храст (Базовик), Запис Ранђеловића оброк источни (Базовик), Запис Ранђеловића оброк западни (Базовик), Запис миро Јеленковића храст (Базовик), Запис Јеленковића оброк 1945 Топила (Базовик), Запис оброк на Пупунку (Базовик).

Балајнац (Деспотовац)

Балајнац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 360 становника.

Овде се налазе Запис Милутиновића крушка, Запис дуд код месне заједнице, Запис дуд код школе, Запис Милошевића крушка, Запис Милошевић Данила крушка, Запис Милошевић Љубише крушка.

Балуга (Трнавска)

Балуга (Трнавска) је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 726 становника.

Овде се налазе Запис Пауновића крушка (Балуга), Запис Пауновића јабука (Балуга) и Запис Ружичића крушка (Балуга).

Барајево

Барајево је насеље у Србији у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 9.158 становника.

Овде се налазе Црква Светог Саве у Барајеву, Црква Светог Николе у Барајеву, Библиотека „Јован Дучић” (Барајево), Железничка станица Барајево и Стара механа у Барајеву.

Овде се налазе Запис Николића храст (Гунцати), Запис Петковића храст (Барајево), Запис храст у центру (Барајево), Запис крушка код цркве (Барајево) и Запис Ивковића крушка (Барајево).

Баћевац

Баћевац је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1942 становника.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Баћевцу.

Овде се налазе Запис храст код дома (Баћевац), Запис Дрењанина орах (Баћевац), Запис Дрењанина крушка (Баћевац), Запис крушка код цркве (Баћевац), Запис Гајића јабука (Баћевац), Запис Стевановића храст 1920 (Баћевац), Запис Стевановића храст 1960 (Баћевац) и Запис Стевановића храст 1800 (Баћевац).

Брезна (Краљево)

Брезна је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 77 становника. Са површином од 64.51 км² је највеће село у општини Краљево.

Овде се налазе Запис крст у Шошанићима (Брезна) и Запис Милашиновића крушка (Брезна). Овде постоји заселак Добре Стране.

Бусиловац

Бусиловац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 883 становника.

Овде се налазе Запис Аранђеловића крушка (Бусиловац), Запис орах код нове цркве (Бусиловац), Запис Живковића трешња код школе (Бусиловац), Запис Рајића крушка (Бусиловац), Запис Николића крушка (Бусиловац) и Запис Милутиновића крушка (Бусиловац).

Вукманово

Вукманово је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на јужном рубу нишке котлине, у подножју Селичевице, на око 10 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 389 становника (према попису из 1991. било је 406 становника).

Овде се налазе Запис Марјановића трешња (Вукманово), Запис Петровића крушка (Вукманово) и Запис храст на Оштрој чуки (Вукманово).

Гојко Крушка

Гојко Крушка (Цетиње, 22. август 1922 — Цетиње, 13. јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Гунцати (Барајево)

Гунцати је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2752 становника.

Овде се налазе Запис Васиљевића крушка (Гунцати), Запис стари храст код дома (Гунцати), Запис млади храст код дома (Гунцати) и Запис Тешића храст (Гунцати).

Крушевица (планина)

Крушевица је планина у југоисточној Србији, северно од Власотинца. Њена највиша тачка је Вита крушка са 913 метара надморске висине. У правцу северозапада на њу се наставља планина Бабичка гора. Источно је Заплање и даље Сува планина. На западу је Лесковац и јужно Поморавље. У геолошком саставу доминирају шкриљци палеозојске старости.

Крушчица (Лепосавић)

Крушчица је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Припада месној заједници Лепосавић. Село се налази северно од Лепосавића, на југозападним обронцима планине Копаоник, са надморском висином од 745 метара, а куће су лициране по мањим групама. У називу села је реч кушчица (деминутив од крушка), па топоним спада у фитониме.

Лозовик (Јагодина)

Лозовик је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 282 становника.

Овде се налазе Запис орах у порти (Лозовик), Запис Филиповића крушка (Лозовик) и Запис Томића крушка (Лозовик).

Међулужје

Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2751 становника.

Овде се налазе Запис Тодоровића крушка (Међулужје) и Запис Бујагића јабука (Међулужје).

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Стубал (Краљево)

Стубал је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1198 становника.

Овде се налази Запис крушка код манастира (Стубал).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.