Крушевац

Крушевац је градско насеље града Крушевца у долини Западног Поморавља, на реци Расини у Расинском округу. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km². Крушевац је био средњовековна српска престоница.

Крушевац
Kruševac collage
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински округ
РегионШумадија и западна Србија
Становништво
Становништво
 — 58.745
Агломерација131.368
Географске карактеристике
Координате43°35′00″ СГШ; 21°19′36″ ИГД / 43.583333° СГШ; 21.326667° ИГДКоординате: 43°35′00″ СГШ; 21°19′36″ ИГД / 43.583333° СГШ; 21.326667° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина137 m
Крушевац на мапи Србије
Крушевац
Крушевац
Крушевац на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникЈасмина Палуровић (СНС)
Поштански број37000
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Географија

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137[1] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.

Историја

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426., пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[2] У Крушевцу је током 2013. реконструисано пет срењовековних чесама.[3]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом Слободиште.

Привреда

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија

Према најновијем попису из 2011. године, Град Крушевац имао је 131.368 становника, док је градско насеље Крушевац имало 58.745 становника (према попису из 2002. године било је 57.347 становника, а према оном из 1991. године - 58.808 становника).

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 13.862
1953. 16.638
1961. 21.957
1971. 29.509
1981. 53.071
1991. 58.808 57.971
2002. 57.347 59.036
2011. 58.745
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
54.690 95,36 %
Роми
  
1.021 1,78 %
Црногорци
  
427 0,74 %
Југословени
  
159 0,27 %
Македонци
  
135 0,23 %
Хрвати
  
92 0,16 %
Словенци
  
26 0,04 %
Бугари
  
17 0,02 %
Руси
  
16 0,02 %
Мађари
  
16 0,02 %
Горанци
  
12 0,02 %
Чеси
  
10 0,01 %
Муслимани
  
10 0,01 %
Румуни
  
6 0,01 %
Бошњаци
  
6 0,01 %
Украјинци
  
4 0,00 %
Немци
  
4 0,00 %
Албанци
  
2 0,00 %
Словаци
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
435 0,75 %

Референце

  1. ^ Turizam Kruševac, Приступљено 23. 7. 2017
  2. ^ Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“, 9. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Градови побратими

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Галерија

Lazarica2

Црква Лазарица

Zvonik

Звоник

Car Lazar

Споменик Кнезу Лазару

Filip Visnjic guslar

Филип Вишњић - детаљ са споменика Косовским јунацима

Познати Крушевљани

Медији у Крушевцу

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

РАДИО-СТАНИЦЕ:

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

Градске новине:

  • Град.

Спорт

Спољашње везе

Јабланица (Крушевац)

Јабланица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 642 становника (према попису из 1991. било је 713 становника).

Бегово Брдо (Крушевац)

Бегово Брдо је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 526 становника (према попису из 1991. било је 537 становника).

Битка за Крушевац 1941.

Битка за Крушевац је борба која се одиграла 23. септембра 1941. године између устаника (четника и партизана) и Немаца током Другог светског рата.

Средином септембра 1941. године генерал Љубо Новаковић преноси мајору Драгутину Кесеровићу наређење Драже Михаиловића да је отпочео „општи устанак“ у Шумадији нападима на све градове у којима су Немци. Кесеровићев задатак био је заузимање Крушевца (14.000 становника), блокада Трстеника и заузимање Жупе.

Командант Кесеровић одржао је састанак са својим официрима 19. септембра 1941. године у селу Бовану, на коме је договорено прегруписавања снага ради напада на Немце у Крушевцу. Такође, Кесеровић се договорио и са партизанима да учествују у овој акцији. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра присуствује заклетви 6.000 регрута испред манастира Стрмци и на простору села Разбојна код Бруса.

Мајор Драгутин Кесеровић је тада под командом за напад на град имао око 3.000 четника, мада нису сви имали оружје. Расински партизански одред је имао око 80 бораца. Према унапред утврђеном плану затворени су сви прилази граду. Немци су у Крушевцу имали посадне снаге јачине око 400 војника. Мајор Кесеровић је у договорено време извршио јуриш са својим четницима, чији су делови успели да продру до самог центра града. Међутим, Немци су пружили жесток отпор из гимназије, која је била њихово најјаче утврђене у граду и очекујући сваког тренутка да им стигне појачање. Из правца Сталаћа стигао је немачки оклопни воз, после чега Немци разбијају четничку опсаду.

Губици Немаца били су 4 мртва официра, 22 мртва војника и 80 рањених. Губици четника 16 погинулих, 73 рањених и 7 погинулих грађана. Немци су убрзо стрељали у знак одмазде на Багдали око 80 српских цивила. Немци у Крушевцу нису извршили одмазду „стотину за једног“, као у другим местима у Србији. Мајор Кесеровић се упутио са својим снагама у правцу Краљева, ради напада на Немце у том граду.

Буци (Крушевац)

Буци су насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 433 становника (према попису из 1991. било је 437 становника).

Велика Крушевица (Крушевац)

Велика Крушевица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 806 становника (према попису из 1991. било је 850 становника).

Град Крушевац

Град Крушевац је град на реци Расини у долини Западног Поморавља у Расинском округу у средишњој Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крушевац. Овде су рођени атлетичар Горан Раичевић и глумица Сузана Лукић . Од 2016. редовно се годишње одржава такмичење у маратону, који окупља на стотине тркача широм Србије и ван граница наше земље. 2018.године се уједно одржавало и државно првенство у полумаратону.

Грб општине Крушевац

Грб општине Крушевац представља нехералдички штит са кулом, која својим горњим делом прераста оквире штита. У средњем делу грба налази се пехар у чијем се горњем делу налази ратничка кацига. У доњем делу пехара исписана је 1371. година.

Дворане (Крушевац)

Дворане је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 594 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Ловци (Крушевац)

Ловци су насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 228 становника (према попису из 1991. било је 289 становника).

Наупаре

Наупаре или Наупара је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 580 становника (према попису из 1991. било је 1107 становника). У њему се налази истоимени манастир са краја XIV века, који се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Ослобођење Крушевца октобра 1944.

Након борби против НОВЈ у оквиру немачких офанзива током јула и августа 1944, снаге ЈВуО између Ибра и Јужне Мораве су се раздвојиле. Четврта група јуришних корпуса прешла је у Шумадију и западну Србију, а на овом терену задржала се Расинско-топличка група корпуса ЈВуО под командом пуковника Кесеровића. Ове снаге бориле су се заједно са Немцима током одбране Крушевца од НОВЈ 9-11. септембра, током офанзивних операција 18-24. септембра, и током активне одбране Крушевца почетком октобра. Знатан део снага ЈВуО био је распоређен као спољашња одбрана Крушевца и западноморавских комуникација, са фронтом према НОВЈ, као и у самом Крушевцу.

Кад је након 10. октобра дошло до слома немачког фронта у источној Србији и наглог наступања Црвене армије, пуковник Кесеровић је уочио прилику да се у складу са директивом Михаиловића повеже са Црвеном армијом, понуди савезништво и афирмише статус својих снага као савезничке формације. У том циљу он је припремио препад на слабије немачке снаге у Крушевцу 14. октобра. Тог јутра поставио им је ултиматум да се предају, а након истека ултиматума његове снаге почеле су да разоружавају преостале Немце и припаднике РЗК. Немачки штаб и главнина се пробио према Краљеву, а око 11 часова у град је са истока ушао предњи одред 52. дивизије Црвене армије. Са командантом ове колоне Кесеровић је успоставио везу, након чега су одржали заједнички митинг у центру Крушевца.

Око 13 часова пред Крушевац је избио са североистока предњи одред 19. дивизије Црвене армије. На њих су Кесеровићеве снаге отвориле ватру, погрешно их сматрајући за јединицу НОВЈ. Након краће борбе у којој је погинуло 18 црвеноармејаца, овај одред Црвене армије је одбацио четнике и такође ушао у Крушевац.

Штаб Друге пролетерске дивизије није имао информације о уласку црвеноармејаца у Крушевац, па је, према предвиђеном плану, покренуо свој напад у 16:00 на широком фронту са југа на град Крушевац и комуникацију Крушевац – Краљево. Услед упорне одбране снага ЈВуО на позицијама које су раније утврдиле, борба се продужила и током ноћи.

Током 15. октобра НОВЈ је ушла у Крушевац и успоставила своју власт. Штаб Друге пролетерске дивизије успоставио је координацију са штабом 52. дивизије Црвене армије, и њихове снаге наставиле су заједнички наступање према Трстенику и Врњачкој Бањи. Јединице Црвене армије заузеле су непријатељски став према снагама ЈВуО, инсистирајући на њиховом разоружању. Остатак Расинско-топличке групе корпуса ЈВуО под Кесеровићевом командом укључио се у групацију генерала Трифуновића и преко ње поново успоставио сарадњу са Немцима. Тако је пропао овај маневар наглог успостављања непријатељства са Немцима и савезништва са Црвеном армијом.

Пепељевац (Крушевац)

Пепељевац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 2101 становника (према попису из 1991. било је 12262 становника).

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Рибаре (Крушевац)

Рибаре је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2011. године било је 613 становника а 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 914 становника).

У непосредној близини насеља налази се Рибарска Бања.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Станци (Крушевац)

Станци су насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 417 становника (према попису из 1991. било је 440 становника).

ФК Напредак Крушевац

ФК Напредак је фудбалски клуб из Крушевца, Србија. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије, пошто се у сезони 2015/16. као првак Прве лиге Србија пласирао у виши ранг.

Домаће утакмице игра на стадиону Младост, капацитета 10.311 седећих места. Организовани навијачи Напретка су познати по имену Јакуза Крушевац, а група је настала 1988. године.

Назив за све навијаче Напретка је Чарапани (Такође назив за становнике Крушевца и околине).

Слоган је „Само напред Чарапани”.

Клупска песма је „Сваке ноћи тебе сањам”.

Церова (Крушевац)

Церова је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 401 становника (према попису из 1991. било је 424 становника).

Читлук (Крушевац)

Читлук је предграђе (приградско насеље) града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 3154 становника (према попису из 1991. било је 2978 становника).

Средњовековне
Савремене
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.