Круница

Круница (лат. corolla) је унутрашњи део перијанта (цветног омотача). Чини је скуп круничних листића (латица). Крунични листићи су углавном доста крупнији од чашичних листића и јарко су обојени. Улога крунице је да привуче пажњу животињама (најчешће птицама и инсектима) које имају улогу у размножавању. Постоје биљке код којих су листићи крунице срасли и оне код којих су листићи раздвојени. Круница са сраслим круничним листићима се назива симпетална круница (Sympetalae), док се круница са раздвојеним круничним листићима назива хорипетална круница (Choripetalae). Код симпеталних круница се разликују три дела. То су: доњи део или „цев“ (tubus corollae), горњи део или „левак“, „обод“ (limbus corollae) и „ждрело“ (phaux corollae). Код хорипеталних круница, на слодном круничном листићу се разликују доњи део или „нокатац“ (unguis) и горњи део или „лиска“ (lamina). Ако су крунични листићи срасли, на њеном врху остаје онај број зубаца колико је сраслих круничних листића. Код круница са сраслим листићима облик може бити веома разноврстан, али је круница најчешће цевастог, клинастог, звонастог, лептирастог, левкастог или точкастог облика. Постоје крунице које на круничним листићима образују израштаје у виду репа, који дају веома леп изглед цвету.

Према теорији еволуције, еволутивно су прво настале биљке са раздвојеним круничним листићима, а потом су од њих настале и биљке са спојеним круничним листићима. Заступници ове теорије наводе бројне палеонтолошке доказе који потврђују ову тезу. Многи ботаничари верују да је до појава цветова са сраслим круничним листићима настала са појавом грађе инсеката која омогућава опрашивање цветова.

Улога крунице је да привуче пажњу животињама које имају улогу у размножавању биљке тако што опршују цвет. Крунични листићи својим обликом, обојеношћу и етарским уљима која испуштају примамљују животиње које опрашују цвет. Многи цветови из круничних листића луче нектар којим примамљују инсекте и друге животиње. Код неких цветова се нектар лучи на слободној, горњој површини, док се код других стварају џепаста удубљења заштићена љуспама и длакама. Код неких круница се, у специјалним израштајима - остругама (calcar) лучи мед. Ова појава се најчешће јавља код породице Љутићи (Ranunculaceae).

Код биљака које се опрашују помоћу ветра, круница је често у потпуности редукована. Ова појава је настала да се поленова зрна не би задржавала на круничним листићима. Цвет који нема круничне листиће се назива апетални цвет.

Petal-sepal
Цвет врсте Ludwigia octovalvis на коме се виде крунични листићи (означени са „petal“)

Боја

Боја крунице може веома бити различита. Она зависи од врсте и количине пигмената који се налазе растворени у ћелијском соку. Црвена, плава и љубичаста боја настаје од антоцијанина, жута боја настаје од антохлора или каротеноидних пигмената хлоропласта. Бела боја крунице настаје услед недостатка пигмената и присуства великог броја интерцелулара (међућелијских простора) испуњених ваздухом, услед чега долази до потпуне рефлексије сунчевих зрака. Црна боја настаје због густо распоређених тамнољубичастих или тамноцрвених пигмената. Црни пигмент не постоји. Неке крунице у току развића мењају боју. До те појаве долази пошто биљке током развића мењају састав хемијских материја које се налазе у ткиву. Тако, нпр. биљка споменак (Myosotis versicolor) у почетку има беле цветове, потом жуте, па црвенкасте и на крају плаве цветове.

Симетричност

Круница је код многих цветова актиноморфне грађе (кроз њу се може провући већи број равни симетрије). Велики број цветова има круницу зигоморфне грађе (могу се провући две равни симетрије), док су цветови са асиметричном круницом доста ретки. Цветови који имају круницу зигоморфне грађе су углавном прилагођени опрашивању помоћу инсеката. Многи ботаничари сматрају да су зигоморфни цветови еволутивно настали из актиноморфних и то тако што су се прилагођавали деловању инсеката.

Цвет је актиноморфан ако му је круница актиноморфно грађена, без обзира на распоред осталих делова цвета. Међутим постоје и изузеци као што је нпр. породица Solanacea која има круницу актиноморфне грађе, али је цвет моносиметричан због грађе плодника. Такође је честа појава да се на врху осовине цвасти развија цвет актиноморфне грађе, иако је цела цваст изграђена од зигоморфних цветова. Ова појава се назива пелорија.

Види још

Литература

  • Морфологија биљака са практикумом; Аутори: Др. Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић; Београд 2005 ISBN 978-86-907471-2-2
Asteraceae

Asteraceae (sin. Compositae) – главочике – је породица зељастих биљака и полужбунова, ређе жбунова, лијана или ниског дрвећа. Понекад подсећају и на сукуленте.

Углавном су копнене халофите или епифите, ређе мочварне и акватичне биљке. Листови су наизменично распоређени, ређе наспрамно и пршљенасто; прости су или разнолико дељени. Цветови су у густим рацемозним главицама, са од једног појединачног до пуно седећих цветова на заједничкој цветној основи. Главице често препокриване инволукрумом, који се састоји из једне или више низова брактеја. Понекад су главице груписане у секундарне цвасти са секундарним инволукрумом. Цветна ложа је претежно испуњена, каткад шупља или скроз удубљена, више или мање котурасто проширена, ваљкаста или лоптаста до купаста, са или без паља, које ако их има су чекињасте или љуспасте, ретко прелазе у листиће инволукрума.

Главице су хомогамне или хетерогамне; у хомогамним главицама цветови су двополни, док су код хетерогамних језичасти периферни цветови женски, а средишњи цветови двополни или мушки. Чашица никада није у облику листова – недостаје или ако постоји, онда је у виду кожастог руба, и најчешће остаје постфлорално те служи приликом летења зрелих плодова. Чашична цев, заједно са основом крунице, је у потпуности срасла са плодником, док су слободни режњеви преображени у папус. Круница је или правилна, цеваста, по ободу са 4-5 зубаца или је зигоморфна са кратком цеви, а обод је продужен у линеарни језичак који на врху има 5 зубаца.

Прашника 5, сраслих са круницом, наизменично постављених у односу на режњеве крунице; филаменти обично слободни или каткад срасли у цев. Антере са два окца, према унутра се отварају, међусобно су срасле у цев која опкољава стубић. Тучак је из две карпеле, стубић терминалан, са два жига и са кратком цевастом или дискоидном нектаријом при основи. Плодник је подцветан, са једном комором и једном усправном јајном ћелијом при основи. Плод је сува ахенија, често са сталним папусом, јако ретко коштуница са сочним перикарпом. Семе је са правим, уљаним ембрионом и веома танким, закржљалим ендоспермом. Резервна материја главочика је инулин, без иридоидних једињења.

Породица главочика обухвата преко 20,000 врста, космополитног распрострањења и широке лепезе вегетацијских форми.

CAD/CAM стоматологија

CAD/CAM у стоматологији представља процес којим се од готових керамичких блокова, процесом финог глодања, добијају готове зубне надокнаде. CAD/CAM је скраћеница од енглеских речи computer-aided design/computer-aided manufacture, односно рачунарски подржан дизајн и рачунарски подржана израда инлеја, онлеја, круница и мостова. Развој те технологије ишао је од машинско копирајућег глодања (енгл. copy milling) па све до потпуно рачунаром подржаних система, са великом базом форми зуба, који су омогућавали аутоматску израду круница и мостова.

Данас постоји неколико ових система: Cerec, Cercon, Celay, Lava, Everest и сл. Сматра се да ће они у будућности имати много већу примену у изради фиксних надокнада. Најстарији CAD/CAM систем је Cerec system, који се појавио 1980. године, а од тада се овај систем развијао и излазило је неколико верзија. Нове верзије у односу на претходне системе садрже различита побољшања: новији софтвер, употреба керамике финије гранулације која доводи до мање абразије природних зуба, већи избор нијанси префабрикованих керамичких блокова као и употреба електричне турбине која омогућава бољу контролу и већу прецизност обраде керамике.

Јавор

Јавор (лат. Acer) је род листопадног или зимзеленог дрвећа (ређе жбуња) из фамилије Sapindaceae (у појединим системима класификације, Aceraceae). Име рода потиче од латинске речи acer - оштар, зашиљен (односи се на облик листа). Домаће име јавор је словенског порекла. Род обухвата око 150 врста подељених на 17 секција (према грађи цвета, облику листа и другим морфолошким особинама).

Јапанске дуње

Јапанске дуње (лат. Chaenomeles) су род листопадног грмља са три врсте, најшешће висок 1–3 метра, из породице ружа. Оне су домаће биљке у Јапану, Кореји, Кини, Бутану и Бурми. Ове биљке су повезане са дуњом (Cydonia oblonga) и кинеском дуњом (Pseudocydonia sinensis), од којих се разликују по рецкастом лишћу коме недостају маље, као и по цвету, које се рађа у гроздовима, и има чашичне листиће и стигму који су урођени у основи биљака из овог рода.

Листови су наизменично распоређени, једноставни и имају рецкасту ивицу. Цветови су пречника 3–4,5 центиметра, са пет круница и обично су светло наранџасто-црвене боје, али могу бити и беле или ружичасте; цветају у касну зиму или рано пролеће. Плод је помум са пет тучка; сазрева у касну јесен.

Ларве неких врста лептира користе ову биљку у прехрамбене сврхе.

Багренац

Багренац (Amorpha fruticosa L.) припада роду који је добио име по специфичној грађи цвета јер круница има само заставицу (старогрчки α = без и μορφοσ = облик). Име врсте fruticosa на латинском значи жбунаста. Врста има обиље синонима A. angustifolia F.E.Boynton, A. arizonica Rydb., A. bushii Rydb., A. croceolanata Watson, A. curtissii Rydb., A. dewinkeleri Small, A. emarginata Sweet, A. emarginata Eastw., A. fragrans Sweet, A. humilis Tausch, A. occidentalis Abrams, A. pendula Carriere, A. tennesseensis Kunze, A. virgata Small. Код нас се поред имена багренац среће и назив багремица и чивитњача.

Винири

Винири, венири или фасете представљају стоматолошке надокнаде у виду танких навлака направљених од материјала у боји зуба.

За разлику од класичних круница, винири прекривају само предње стране зуба. Самим тим, при изради ових надокнада се уклања много мање зубне супстанце при брушењу. Овакве надокнаде су одличан избор код предњих зуба, тј. код свих оних случајева када пацијент није задовољан изгледом својих зуба:

прелом дела крунице,

лоше композитне пломбе,

пребојени зуби,

велики размак између секутића (дијастема),

лош положај зуба,

неадекватан облик и величина зуба.Винири се углавном праве од керамичких материјала, мада се могу израђивати и од композита. У сваком случају, материјали од којих се израђују винири се карактеришу великом прозирношћу што овим надокнадама даје природан ефекат. Различити материјли од којих се израђују фасете (винири) основа су поделе на:

Композитне (фасете израђене од белих пломби - ”хладне кермике” ) и

КерамичкеБитна разлика је и дебљина слоја зуба која се скида. Код Керамичких винира је то од 1,5 до 2мм, а код композитних је слој глеђи и дентина који се скида тањи.

Вресови

Вресови (Ericaceae) су космополитска породица скривеносеменица од преко 3.000 врста, груписаних у преко 100 родова. Већина врста су жбунови и повијуше које живе на киселом земљишту. У породицу вресова спадају многе украсне (Erica), јестиве (боровница) и лековите врсте (увин чај, америчка брусница).

Дентални имплантати

Дентални имплантати су наменски обликоване надокнаде израђене од одговарајућег материјала, чија је основна намена уградња у жива ткива. Они представљају основу за протетске радове, као што су: крунице, мостови, протезе и сл.Савремени имплантати су у већини случајева направљени од титанијума или његових легура. Основни предуслов који материјали за имплантате морају да испуне, да би уопште могли да буду уграђени у жива ткива, јесте да су биокомпатибилни. То значи да не смеју иритирати или деловати штетно на ткива и имунски систем и да не смеју мењати своја физичко-хемијска својства под дејством ткивних течности и метаболита у организму.

Након уградње и периода зарастања, на уграђене имплантате се постављају супраструктуре које замењују брушени облик зуба. На њих се затим поставља протетски рад (мост или круница).

Драгутин Кнежевић Круница

Драгутин Кнежевић Круница - (28. јун 1940 — 19. децембар 2006) био је српски песник и књижевник.

Имплантологија

Имплантологија (орална имплантологија) је грана стоматологије која се бави уградњом зубних имплантата. Уобичајен назив за стоматолога или оралног хирурга, који се бави зубним имплантатима је имплантолог. Зубни имплантат је страно тијело које се уграђује у вилицу и након одређеног времена ствара чврсту веза са кости. На имплантат се затим поставља круница или може да служи као носач моста или пак као сидриште протезе. Ове протетске надокнаде израђује зубни техничар.

Кнежевић

Кнежевић је српско, црногорско и хрватско презиме. У Хрватској је 8. или 9. најчешће презиме.

Познати људи са овим презименом су:

Александар Кнежевић Кнеле (1971–1992), београдски криминалац

Александар Кнежевић (рукометаш) (1968– ), бивши српски рукометаш

Антун Кнежевић (1834–1889), римокатолички фратар, наставник и књижевник

Бобан Кнежевић (1959– ), српски писац

Божидар Кнежевић (1862–1905), српски историчар, филозоф и переводчик

Велимир Кнежевић (1916–2012), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА

Владимир Кнежевић Волођа (1915–1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије

Гашо Кнежевић (1953–2014), српски правник и политичар

Георгије Кнежевић (19. век), српски фотограф

Гојко Кнежевић (1932– ), српски инжењер и публицист

Горан Кнежевић (1957– ), српски политичар

Драгутин Кнежевић Круница (1940–2006), српски песник и књижевник

Живан Кнежевић (1906–1984), српски војник

Зоран Кнежевић (1949– ), српски астроном

Иван Кнежевић (1760–1840), учесник Првог српског устанка

Љиљана Кнежевић (1969– ), бивша српска рукометашица

Мара Кнежевић (1949– ), српски академик

Милутин Кнежевић (1949– ), српски православни епископ

Нада Кнежевић (1940– ), српска певачица џеза и забавне музике

Никица Кнежевић (1889–1973), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА

Радмила Кнежевић (1971– ), српска књижевница, глумица, редитељ и драмски едукатор

Радован Кнежевић Тихи (1916–1988), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије

Радоје Кнежевић (1901–1983), министар Двора Краљевине Југославије

Рајко Кнежевић (1958– ), српски песник из Хрватске

Саша Кнежевић (1971– ), српски академик

Срђа Кнежевић (1985– ), српски фудбалер

Срђан Кнежевић (1958–1998), официр Војске Републике Српске

Стеван Кнежевић (1940–1995), српски сликар, скулптор, графичар и перформанс уметник

Стефан Кнежевић (1806–1890), српски православни епископ

Урош Кнежевић (1811–1876), српски сликар

Круница (стоматологија)

Круница или навлака је стоматолошка надокнада која се поставља на природне зубе или имплантате. Крунице имају намену да својим обликом, величином и изгледом, оштећеном природном зубу, на коме се постављају, врате првобитни облик и функцију.

Природни зуби, на које се постављају зубне крунице морају се прво преобликовати (прилагодити), како би могли на себе примити круницу. То се остварује препарацијом (брушењем) зуба високотуражним дијамантским сврдлима. Овим поступком мења се природни облик зуба, тако да је највећи обим избрушеног „патрљка“ у пределу врата зуба, односно уз десни. Тиме се омогућава, у фази навлачења вештачке крунице на брушени зуб, њено правилно позиционирање у односу на слузокожу.

Након брушења зуба узима се отисак патрљка и суседних зуба употребом посебне еластичне отисне масе различитих боја и укуса. Зубни техничар у лабораторији уз помоћ узетог отиска израђује гипсани модел на коме прави вештачку круницу. Круница зуба може бити израђена од метало-керамике, керамике, злата и сл. Након пробе и коначног моделовања, стоматолог фиксира круницу специјалном цементном масом на избрушени патрљак и доводи круницу у правилан положај према гингиви (деснима), суседним зубима и антагонистима из супротне вилице.

Лан

Лан (лат. Linum usitatissimum) је једногодишња или двогодишња зељаста биљка са кратким вретенастим кореном. Стабљика је висока (30-80 cm), усправна, округла, без длака, обрасла листовима, у горњем делу је граната. Листови су наизменично распоређени, ланцетасти, дугачки 2-3 цм, широки 2-4 mm, без длака, зелени или сивозелени. Лиска је зашиљеног врха, са основом суженом у дршку. Цветови су на врху стабљике на дугачким дршкама, налазе се у цимозним цвастима. Чашица и круница су од по пет листића, крунични светлоплави, ружичасти или љубичасти, на врху заобљени, а ка основи клинасто сужени и жућкасти. Плод је лоптаста чаура са много семена, 6-8 mm дугачка. Семе је до 5 mm дуго, до 2 mm широко, спљоштено, с једне стране заобљено, с друге сужено. Светлосмеђе је боје, сјајно, слузавог и уљастог укуса када се загризе, без мириса. Цвета од јуна до августа.

Самоникло расте у пољима, поред путева, по ободу шуме; честа је биљка, распрострањена од равничарских до алпских подручја. Лан се гаји на плодном земљишту умереног климата где тражи доста воде.

Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Тучак

Тучак (лат. pistillum) је део цвета скривеносеменица, изграђен од једног или више сраслих оплодних листића (карпела), у чијој унутрашњости се налази шупљина са семеним замецима. Функција тучка је да заштити семене заметке од разних спољашњих утицаја, у првом реду исушивања. У цвету, тучак или тучкови (тј. сви оплодни листићи) су организовани у женски део цвета — гинецеум (лат. gynoeceum).Термин тучак и у латинском и у српском језику настао је по морфолошкој аналогији са предметом за уситњавање, тучком, који се користи уз аван. Поједини ботаничари сматрају овај термин сувишним, јер се често изједначава са значењем термина карпела (оплодни листић), а у појединим случајевима одговара и читавом гинецеуму. Најчешће се, зато, говори о гинецеуму који је изграђен из одређеног броја карпела, а термин тучак се изоставља. У литератури на српском језику коришћење термина тучак је учестало.

Цвет

Цвет (ијек. цвијет) репродуктивни је биљни орган, који представља кратак изданак са ограниченим растом, са листовима специфично измењеним функцијом. Основна функција цвета је репродукција биљке. Цветови су карактеристични само за биљке цветнице. Упоредноморфолошка испитивања су показала да се првобитни цвет може филогенетски извести из спорофилних цвасти папрати. Прашници и карпеле, као делови цвета са најважијом улогом, су хомологи микроспорофилима и макроспорофилима. Код примитивних скривеносеменица (магнолија) још увек се може наћи издужена цветна оса на којој су спорофили (прашници и карпеле) спирално распоређени, што подсећа на примитивно стање код голосеменица. На прогресивнијем ступњу се јавља скраћивање спорофилне осе, смањује се број спорофила и формира се комплетан цветни омотач (перијант).

Цветни омотач

Цветни омотач (перијант) представља листове који опкољавају прашнике и тучак. Код неких биљака нема цветног омотача, већ се у цвету налазе само тучак и прашници и такви цветови се називају ахламидни тј. голи цветови (врсте родова Salix i Carex).

Чашица

Чашица (лат. calyx) је део перијанта (цветног омотача) који се налази на ободу цветне ложе. Чашица представља скуп чашичних листића, лапова и сепалних листића. Основни део чашице су чашични листићи. Они се разликују од круничних листића по томе што су мањи и углавном зелене боје. Најчешће имају широку основу и целовит руб. У овим листићима се налази хлорофил, тако да могу да врше фотосинтезу. Главна улога чашице је заштита осталих делова цвета.У чашици, чашични листићи могу да буду срасли или раздвојени. Код врста код којих чашични листићи срастају, то срастање није потпуно, тако да врхови листића остају слободни, у облику зубића. Део чашице који настаје срастањем чашичних листића назива се цев чашице (tubus calycic).

Главна улога чашице је заштита осталих делова цвета, које штити док су неразвијени, или у развоју. Код неких представника нпр. из породице главочика чашични листићи су абортирали или су метаморфозирали, пошто се цветови налазе у цвасти која је заштићена лшћем опште чаше, те не постоји потреба за заштитом чашичних листића. Чашични листићи могу да се преобразе у длаке или трнолике органе и имају улогу у расејавању плодова.

Највећи број цветова има чашице са актиноморфном грађом (кроз чашицу се може провући више равни симетрије), а потом следе цветови са зигоморфном грађом (могу се провући две равни симетрије), док је веома мали број цветова који су асиметрични.

Чашица најчешће опада после цветања, међутим код неких биљака, листићи чашице опадају убрзо по отварању цвета, док се код неких задржавају и после цветања, па могу заостати и на зрелим плодовима (нпр. јабуке, крушке, мушмуле...). Код љоскавца (Physalis alkekengi) чашица обраста око зрелих плодова у облику бобица, и постаје обојена црвеном бојом те служи за привлачење пажње птица које једу плодове и тако размножавају врсту. Иако су чашични листићи углавном зелене боје и мањи од круничних, постоје и врсте код којих су чашични листићи интензивно обојени или имају веће димензије од круничних листића. Код неких цветова (нпр. кукурек) чашица преузима улогу крунице, пошто је круница метаморфозирала у нектарије.

У анатомском погледу чашични листићи су доста прости. На попречном пресеку кроз чашични листић се примећују епидермис лица, епидермис наличја и мезофил листа. Епидермис чини слој ћелија које су међусобно срасле и које су кутинизиране. Кутикула је код чашичних листића доста редукована у односу на асимилационе листове. Епидермис лица је боље развијен од епидермиса наличја чашичних листића. У епидермису се налазе стоме, а често се јављају и различите врсте длака. Мезофил чашичних листића гради паренхим између кога се налазе велики међућелијски простори. У ћелијама мезофила се налази хлоропласт који који даје зелену боју чашици већине цветова. Мезофил није диференциран на сунђерасто и палисадно ткиво. Проводни снопићи су по типу затворени колатерални и просте су грађе, а налазе се у мезофилу.

Чубар

Чубар (чубрица, чубрика) лат. Satureja hortensis је ароматична, зачинска и лековита биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.