Крстовдан

Крстовдан или Воздвижење (Подизање) часног крста је црквени и народни празник којим се прославља догађај током којег је цар Константин поставио крст у Риму у част победе над царом Максенцијем. Српска православна црква слави Крстовдан 27. септембра као дан строгог поста.[1]

Feast of the Cross Nouharad Last XV c
Икона Воздвижење часног крста из XV века

Историја

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ светог Николаја Охридског и Жичког

Тропар (глас 1):

Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Референце

  1. ^ „Сутра Крстводан”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 1. 2011. Приступљено 29. 3. 2012.
18. јануар

18. јануар је осамнаести дан у години у Грегоријанском календару. 347 дана (348 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јенопоље

Јенопоље (рум. Ineu, мађ. Borosjenő) град је у у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана, у округу Арад.

Јенопоље је родно место грофа Ђорђа Бранковића, млађег брата митрополита Саве II. Поред тога, место је значајно и као једно од титуларних места у звању арадског епископа.По попису из 2002. у граду је живело 10.216 становника.

Битка на Делиграду (1806)

Битка на Делиграду је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.

Василије Вадић

Василије (световно Васо Вадић; Челинац, 10. децембар 1946) епископ је сремски.

Венчање

Венчање је церемонија која се одвија приликом ступања у брак. Може се одржати на веома различитим местима, али је најчешће у цркви или некој државној институцији. Венчање које се не обави у цркви назива се грађанско венчање и оно се обавља пред матичарем у присуству два сведока. Тада будући супружници обећавају да ће живот провести заједно и да ће поштовати принципе брака, као и једно друго. Након тога, матичар им издаје венчани лист, односно потврду о томе да је брак званично склопљен. Супружници при томе могу да задрже своје презиме или преузму и/или додају презиме свог супружника.

Газиводе (Зубин Поток)

Газиводе (алб. Gazivodë или Gazivoda) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Положај села је врло повољан јер се налази на магистралном путу Рибариће — Косовска Митровица. У селу постоји и минихидроцентрала ХЕ Газиводе.

Градска општина Земун

Општина Земун је градска општина Града Београда на десној обали Дунава. Заузима површину од 15.356 ha, на којој живи 168.170 становника.Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1934, с прекидом од 1941. до 1944. године. Године 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.

Слава општине Земун је Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (који се слави 27. септембра). Као дан општине слави се 5. новембар, датум када је српска војска ослободила Земун у Првом светском рату.

Крст

Крст (старословенска ријеч; ✢), антропоидни симбол од двије дужи које се сијеку, најчешће, под правим углом. Апстрактна представа човјека раширених руку. Постоји у многобројним и различитим облицима примјерен развоју и промјенама културног човјека. Представља основни вјерско-религиозни симбол хришћанства.

Уз круг, је најстарији симбол људске врсте.

Лавиринт

Лавиринт је грађевина у Кнососу, на острву Криту. По легенди то је био дворац краља Миноса. Име потиче од грчке речи λαβύρινθος (чита се „лабиринтос“) од λάβρυς = „двосекла секира“, јер су по зидовима дворца биле на многим местима уклесане секире као својеврсни религијски амблеми. Отуд би лавиринт био „Палата секира“. Пошто дворац карактерише замршена унутрашња структура, са мноштвом заплетених одаја, пролаза и ходника, реч лавиринт се постепено поистовећивала са компликованом грађевином у којој се може залутати. По легенди у лавиринту је био затворен Минотаур. Лавиринт је био срушен око 1700. године п. н. е. Око 1900. године археолог Артур Еванс је очистио рушевине и пронашао остатке дворца. Површине је 16.000 m². Сматра се да се простирао на 2, а неки научници сматрају на 3, спрата. Центар је било двориште. У приземљу се налазила складишта хране. Свечане просторије биле су на спратовима, а до њих се долазило широким степеништем из омање сале у приземљу. На спратовима су се налазиле и стамбене собе. У дворцу су постојале посебне просторије за купање, а постојао је и канализациони систем.

Манастир Рустово

Манастир Рустово је женски манастир Српске православне цркве. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Налази се у селу Челобрдо у Паштровићима изнад острва Свети Стефан, односно три километра узбрдо од манастира Прасквице.

Награда Печат Кнеза Лазара

Награда „Печат Кнеза Лазара” је књижевна награда коју додељују Црквена општина Прилипац, Храм Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу и Уметничка колонија „Прилипац”.

Први добитник новоустановљене награде а за најбољу књигу инспирисану духовношћу и објављену између два празника Мале Госпојине, односно две храмовне славе и два сазива уметничке колоније „Прилипац”, је Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књигу „Свих жалосних радост”. Награда је добитници уручена у конаку Храма Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу, током трајања 11. сазива Уметничке колоније „Прилипац”, односно на Крстовдан, 27. септембра 2005.

Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду.

Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Тренутни декан факултета је проф. др Зоран Мирковић.

Саравола

Саравола (рум. Saravale) је село и једино насеље унутар истоимене општине Саравола, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Септембар

Септембар је девети месец у години и има 30 данаПочетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је први месец.

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Црвица (Сребреница)

Црвица је насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 478 становника.

Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Београду

Црква Светог цара Константина и царице Јелене (или Вождовачка црква) је православни саборни храм насеља Вождовац у Београду. Добио је свој назив почетком 20. века, тачније од 1903, након доласка на престо краља Петра I Карађорђевића. На овом месту је вожд Карађорђе са својим устаницима у току 1806. логоровао, окупљао војску и са овог предграђа полазио на Београдску тврђаву приликом њеног освајања.

Храм је сазидан 1911. године на данашњем месту, након извесног застоја у градњи услед неспоразума око одабира места градње. Нажалост, храм је у периоду од 1912–1919. делио судбину свог народа. Био је опљачкан, однесено је једно звоно, кров је брзо попустио, зидови су се размакли, а мало кубе на средини крова је утонуло и претило да се сруши.

Обновом цркве је руководио архитекта Драгомир Тадић.

Цркву је живописао академски сликар Милић од Мачве, по благослову патријарха Германа. Историчари уметности су овај рад окарактерисали као увод у ренесансу управо зато што су Милићеве фигуре ослобођене било каквог шематизма и школе. У потпуности је негирао традицију иконописа.

Живопис парохијског дома осликао је Војислав Луковић, дипл. сликар из Београда, а освештао Патријарх Иринеј на стогодишњицу храма, 2011. године.

Црква Светог Константина и Јелене слави 27. септембра Крстовдан као преславу храмовне славе светитеља захваљујући чијој ревности је и пронађен часни крст на ком је распет Господ Исус Христос, јер чува велику светињу-частицу Часног и Животворног Крста која је уграђена у повећи Крст. Патријарх Герман је након обиласка Свете Земље у току Страсне седмице и Ускрса 1959. године даровао Вождовачку цркву овом драгоценошћу.

Штитаре (Нови Пазар)

Штитаре је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Налази се на Голији. Према попису из 2011. било је 100 становника. До села не постоји асфалтиран прилазни пут.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.