Кроасан

Кроасан (франц. croissant — полумјесец) је француско пециво направљено од лиснатог тијеста. Према предању, кроасан је настао у Аустрији за вријеме османске опсаде Беча 1683. године. Како су пекари ујутро у граду први устајали, примијетили су да Османлије организују напад и алармирали су град. Тако су увелико допринијели одбрани и спашавању Беча. У знак сјећања на тај догађај направили су кроасан и обликовали га, према турском симболу, као полумјесец.

У Француској је кроасан постао познат захваљујући супрузи Луја XVI, Марији Антоанети, кћери аустријске царице Марије Терезије. То аустријско пециво су Французи због његова облика преименовали у Croissant de lune. Као и бриош, данас кроасан спада међу класичне састојке француског доручка. Кроасан је, за разлику од бриоша, ипак постао много популарнији и раширенији. Кроасан се данас спрема у различитим варијацијама, препечен са сиром, пуњен са шунком, чоколадом или љешњаком.

Flickr - cyclonebill - Croissanter
Кроасан

Види још

Пециво

Пециво је врста хране која обухвата различите производе на бази теста. Справља се од разних врста брашна, воде, зачина и других додатака. Може да буде слатко и слано, празно или у комбинацији са различитим додацима (нпр. сиром, џемом, маком). Примери пецива су кифла, ђеврек, кроасан и др. Понекад се служи у комбинацији са кафом, јогуртом или неким другим напитком.

Хлеб

Хлеб (остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама. Током читаве историје био је популаран широм света и једна је од најстаријих вештачких храна. Хлеб је био значајан од самог зачетка пољопривреде.Пропорције типова брашна и других састојака широко варирају, као и начини припреме. Резултат тога је да се типови, облици, величине и текстуре хлеба разликују на разним локацијама. Хлеб може да буде ускисао процесима који се ослањају на природне микрове за кисело тесто, хемикалије, индустријски произведени квасац, или аерацијом високог притиска. Неки типови хлеба се кувају пре ускишњавања, делом због традиционалних или религиозних разлога. Хлеб може да садржи нежитаричне састојке, као што су воће, ораци и масноће. Комерцијални хлеб обично садржи адитиве ради побољшања укуса, текстуре, рока трајања, и лакоће производње.

Хлеб се служи у различитим облицима са било којим оброком током дана. Он се једе као ужина, и користи се као састојак других кулинарских рецепарата, као што су сендвичи, и у прженом облику прективен мрвама да би се спречило пријањање. Он је главна компонента хлебног пудинга, као и фила намењеног пуњењу шупљина и задржавању сока који би иначе могао да исцури.

Хлеб има друштвени и емоционални значај који превазилази њенову употребу као храна. Он игра есенцијалну улогу у религиозним ритуалима и секуларној култури. Његова проминентност у свакодневном животу се огледа у језику, где се јавља у пословицама, колоквијалним изразима („Украо ми је хлеб из уста“), у молитвама („Дај нам данас наш дневни хлеб“) и у етимологији речи, као што је „компањон“ (од латинског com „са“ + panis „хлеб“).

Чипита

Чипита (Chipita) прехрамбено је предузеће основано 1973. године у Грчкој. Припада грчком конгломерату Вивартији (Vivartia). Произвођач је како кондиторских производа, тако и сланих грицкалица, колача, бисквита, ролата, џемова, чипса, кроасана, и других намирница.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.