Криминал

Криминал је свако понашање забрањено законом за које су предвиђене санкције. Распрострањеност криминала мери се стопом криминала (бројем извршених дела на 100 000 грађана). Криминал стално добија нове форме. Крајем 20. века почео је снажно да се развија криминал уз употребу рачунара, познат и као сајберкриминал.

Види још

Литература

  • Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе

Вандализам

Вандализам је уништавање јавне или приватне имовине или масовно јавно вређање, понижавање и насиље. Глагол вандализовати (vandalisme) потиче из француског језика и први га је употребио Анри Грегоар, бискуп Блоа, почетком 1794. поредећи понашање француске републиканске војске са Вандалима приликом пљачке Рима 455. године.

Вашингтон

Вашингтон, Округ Колумбија (енгл. Washington, D.C.) је главни град САД. Добио је име по Џорџу Вашингтону, врховном команданту америчке војске у Америчкој револуцији и првом председнику САД.

У Вашингтону су седишта све три гране америчке савезне власти (извршне, законодавне и судске), као и седишта већине савезних служби. Вашингтон је и седиште Светске банке, Међународног монетарног фонда и Организације америчких држава, као и многих других међународних и националних установа. Вашингтон такође има бројне америчке споменике, музеје и спортске клубове, па је једно од главних туристичких одредишта у САД. Осим тога, главно градско шеталиште се често користи за масовне политичке демонстрације.

У САД се град службено зове Washington, D.C.. Скраћеница D.C. значи District of Columbia (Округ Колумбија), јер је град смештен у посебном савезном округу којим управља градска управа, па се у пракси град и округ поклапају.

По попису становништва из 2010. у њему је живело 599.657 становника. Ако се узме у обзир „метрополитанско подручје“ Вашингтона, које осим округа укључује делове Мериленда, Вирџиније и Западне Вирџиније, онда има више од 4,7 милиона становника.

Диктатура

Диктатура се према облику власти и државног уређења сврстава у прву подјелу а то је према облику владавине. Ова подјела се узима према особинама које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима (поред диктатуре у ову подјелу још се убрајају и монархија и република).

Диктатура или тиранија постојала је у прошлости али и постоји и у садашњости. Владавина није утемељена у праву него у насиљу. Платон и Аристотел је сматрају изопаченом. Владар монополизује сву власт у држави и преузима све функције. У античкој Грчкој и Риму било је познато безброј диктатура. У новије вријеме имамо Мусолинија и Хитлера, док модификованом облику приписујемо Стаљина и Чаушескуог. Диктатори на власт долазе нелегално, па и државним ударом (Фидел Кастро је на власт дошао државним ударом,под изговором да скида са власти диктатора). Власт се настоји проширити на све сфере људског живота, привредне токове, културни и породични живот. Могли бисмо рећи да самим тим што диктатор има апсолутну власт над свим нивоима власти то онемогућава организовани криминал да се инфилтрује. То је само у теорији. Наиме, многи диктатори управо стварају организовани криминал ради своје користи (нпр. Норијега у Панами итд.).

Драма (филмски жанр)

Драма је филмски жанр који највише зависи о унутрашњем развоју стварних ликова који се суочавају с емоционалним темама. Драмске теме као што су алкохолизам, наркоманија, расне предрасуде, религијска нетолеранција, сиромаштво, криминал и корупција стављају ликове у сукоб са њима самима, другима, друштвом и чак природним феноменима.Овај филмски жанр у супротности је с акцијским филмом, који се ослања на динамичну акцију и физички сукоб, али и на површинску карактеризацију. Сви филмски жанрови могу укључивати драмске елементе, али обично се филмови који се сматрају драмским фокусирају углавном на драму главног сукоба.

Злочин

Злочин је чин којим се крши кривични закон. Реч је о појединачном понашању, било да оно подразумева чињење или нечињење које је у супротности са кривичним законом. Укупност свих злочина извршених у одређеном времену на једној територији назива се криминалитет.

Злочин из мржње

Злочини из мржње (познати и као злочини мотивисани предрасудама) је у кривичном праву назив за злочине у којима починилац напада жртву због њене стварне или претпостављене припадности одређеној друштвеној групи. Жртве злочина из мржње су обично предмет напада због њихове расе, религије, сексуалне оријентације, инвалидитета, класе, етничке припадности, националности, старости, пола, родног идентитета, друштвеног статуса или политичке припадности.Злочин из мржње је правна категорија и користи се како би се описало насиље мотивисано предрасудама: „напад, повреда и убиство који су мотивисани одређеним личним карактеристикама: изгледом, бојом коже, националношћу, различитим језиком, различитом вероисповешћу“.Термин злочин из мржње се углавном односи на кривична дела за која се сматра да су мотивисана мржњом или предрасудама против једне или више горе наведених категорија. Овде се убрајају физички напад, оштећење имовине, малтретирање, узнемиравање, вербално злостављање или увреде, као и писање увредљивих графита или писама (пошта мржње).Закони против злочина из мржње имају за циљ да спрече овакво насиље. Ови закони се разликују од закона против говора мржње због тога што закони против злочина из мржње само повећавају казне за дела која су већ кажњива по другим законима, док закони против говора мржње криминализују говор.

Илегализам

Илегализам је анархистичка филозофија која се развила првенствено у Француској, Италији, Белгији и Швајцарској почетком 20. века као резултат индивидуалистичког анархизма. Илегалисти имају или отворени или тајни криминални начин живота и користе егоизам Макса Штирнера као оправдање за илегализам. Међутим, нису сви илегалисти присталице Макса Штирнера и његове филозофије. Жил Боно и Боноова банда описани су као илегалисти. Илегализам не представља врсту криминала, иако је повезан са крађом.

Илегализам су наследиле струје као што су инсурекционизам и постлефтизам. У Шпанији и Латинској Америци појавила се кампања са називом „Yomango”, која заговара крађу и тако ажурира индивидуалну рекламацију.

Интерпол

Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), верб. скр. Интерпол (од енгл. INTERPOL — акр. скр. ИНТЕРПОЛ), је организација која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија (енгл. International Criminal Police Commission), а своју телеграфску адресу усвојила је 1956. Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.

Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 194 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.

Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица, или политичке, војне, верске или расне злочине. Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.

У 2013. Генерални секретаријат Интепола имао је 756 запослених и 181 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.

Кливленд

Кливленд (енгл. Cleveland, пре 1831. Cleaveland) други је по величини град у америчкој савезној држави Охајо. Налази се на североистоку САД, на месту где се река Кајахога улива у језеро Ири. Број становника по попису из 2010. године је 396.815.

Кливленд је главни град Округа Кајахога. Уједно је географски, привредни и културни центар шире статистичке регије (Cleveland-Elyria-Mentor Metropolitan Statistical Area) у којој живи 2 милиона људи.

Кливленд је основан 1796. Због положаја повољног за саобраћај, град је у 19. веку брзо постао саобраћајни и индустријски центар. Године 1930. био пети највећи град САД са 900.000 становника. Због структурних промена у привреди друге половине 20. века, Кливленд је доживео опадање становништва и привредног значаја. Томе су допринели етнички сукоби и лош образовни систем. Сиромаштво, висока незапосленост, криминал, смањена привредна активност и одливање становништва су проблеми са којима се град бори до данас.

У граду делује велики симфонијски оркестар, неколико професионалних спортских тимова (Кливленд кавалирси, Кливленд индијанси, Кливленд браунси), а ту је и Кућа славних рокенрола (Rock and Roll Hall of Fame). У Кливленду постоје 3 универзитета. Лука је трећа по величини међу лукама Великих језера и повезана је са Атлантским океаном.

Криминологија

Криминологија је научна дисциплина о природи, обиму, узроцима, последицама, контроли и превенцији криминалног понашања, и на индивидуалном и на друштвеном нивоу. Она је међудисциплинарно поље друштвених и бихевиоралних наука, а посебно је изучавају социолози, психолози, психијатри, социјални антрополози и студенти права.

Термин криминологија први је употребио италијански професор права Рафаел Гарофало 1885. године - criminologia. Касније је француски антрополог Паул Топинард искористио француски назив criminologie.

Мафија

Мафија је тип организованог криминала чија је примарна дјелатност заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција. Секундарне дјелатности су коцкање, зеленаштво, трговина дрогом и преваре.

Термин се првобитно односио на сицилијанску мафију, али се од тада значење проширило и на друге организације са сличним методама и сврхама, нпр. „руска мафија” или „јапанска мафија”. Термин је неформално кориштен од стране новина и јавности, иако су организације имале своје називе (нпр. оригинална сицилијанска и итало-америчка мафија се називала Коза ностра, мексичка мафија Ла Еме, јапанска мафија Јакуза, кинеска мафија Тријада и руска мафија Братва).

Када се користи без икаквих квалификација, „Мафија” се односи или на сицилијанску или америчка мафију, а понекад се односи и на италијански организавани криминал уопште.

Организовани криминал

Организовани криминал, организовани криминалитет и криминалне организације, су термини који представљају транснационално, национално или локално груписање високо централизованих организација које воде криминалци са намером бављења илегалним активностима, најчешће ради остваривања профита. Одређене криминалне организације, као што су терористичке организације, политички су мотивисане.

Остале организације — међу којима су државе, војске, полицијске снаге, као и корпорације-понекад могу користити методе организованог криминала ради постизања својих циљева, али се њихове снаге заснивају на њиховом статусу формалних социјалних институција. Постоји тенденција одвајања организованог криминала од осталих форми злочина, као што су криминал белог оковратника, финансијски злочини, политички злочини, ратни злочини, државни злочини и издаја, међутим, ово раздвајање није увек очегледно, и о њему се још увек воде расправе. На пример, у пропалим државама које не могу више вршити основне функције, као што су образовање, безбедност или владавина, углавном због насиља или екстремног сиромаштва, организовани криминал, владавина и рат често допуњују једно друго. Израз парламентарна мафиократија је коришћен за описивање демократских земаља чије су политичке, социјалне и економске институције под контролом пар породица или пословних олигарха.

У Сједињеним Америчким Државама, Акт за контролу организованог криминала (1970) дефинише организовани криминал као "Грозне активности [...] високо организованог, дисциплинованог друштва [...]". Криминална активност као структурална група се назива рекет, и такав вид злочина се често повезује са радом мафије. У Великој Британији, полиција процењује да се организованим криминалом бави до 38.000 људи окупљени у око 6.000 различитих група. Поред тога, због све већег насиља током Рата против нарко-картела у Мексику, мексички нарко-картели се сматрају "највећом претњом од организованог криминала за Сједињене Америчке Државе" према извештају Министарства правде Сједињених Америчких Држава.Карактеристике криминалне организације су:

учешће више од 3 лица у криминалној групи;

строга хијерархија;

коришћење насилних средстава, уцена, претњи;

повезаност са сродним организацијама и

веза са политиком.

Отмица

Отмица је кривично дело одвођења особе без њеног пристанка, а често и њено држање у врсти заточеништва, ради тражења откупа у замену за пуштање на слободу.

Постоје случајеви и политичких отмица. Особа није доступна властима једне земље јер се налази у другој која неће да је испоручи.

Отмица се врши присилом или на превару. Отимају се како одрасли тако и деца.

Нису ретки случајеви убијања отетих.

У појединим државама Азије и Африке, где је власт слаба, отмице су постале уносан посао.

Проституција

Проституција је пружање сексуалних услуга за новац или другу материјалну надокнаду.

Жена која се бави проституцијом назива се проститутка, а мушкарац проститут или жиголо. Проституција је различито регулисана у различитим законодавствима - у многим земљама је забрањена законом, док је негде правно регулисана као делатност.

Силовање

Силовање је злочин присиљавања особе на сексуални акт са тешким физичким и емоционалним последицама.

Силовање је један од тежих облика сексуалног насиља.

Силовање представља вагиналну, аналну или оралну пенетрацију сексуалне природе на телу другог лица без њеног, односно његовог пристанка, коришћењем било ког дела тела, односно предмета.

Трговина људима

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Поред личних фактора који доводе поједине особе, посебно жене, у положај трафикинга, постоје и друштвени фактори као што су: незапосленост, сиромаштво, недостатак образовања, као и организовани криминал у виду секс индустрије.

Годишње око два милиона и 400 хиљада људи постају жртве трговине људима, а криминалне организације које се тима баве зарађују око три милијарде долара годишње.

Европски дан борбе против трговине људима обележава се 18. октобра.

Фалсификовани новац

Фалсификовани новац је новац у промету (углавном новчанице, ретко кованице), који је противзаконито (илегално) произведен тако да изгледа службеним средствима плаћања довољно блиско како би могло довести до заблуде и био прихваћен као прави новац. Производња лажног новца је облик преваре.Кривотворење је вероватно старо као и сам новац. Пре увођења папирног новца, најчешћа метода преваре је било ковање лажног новца користећи мешање јефтиних метала, као замену за злато и сребро. Данас је најчешћи начин преваре штампање скенираних новчаница легитимним штампачима.

Неке од штета које се могу проузроковати фалсификовањем новца су:

смањење вредности правог новца;

повећање цена (инфлације) због кружења више новца у економији државе;

смањење прихватљивости папирног новца и

губици настали прихваћањем лажног новца јер се не надокнађује вредност фалсификованих новчаница.Традиционално, мере против фалсификовања подразумевају укључивање финих детаља и сигурносних елемената који се тешко успешно фалсификују приликом штампања новчаница, а који омогућују и нестручним особама да открију превару.

Хакер

Хакер у рачунарству је особа која ствара изван стандардних техничких лимита, користећи сопствене вештине. Појавом кућних и личних рачунара, појам се све више везује за особе које модификују програме, нелегално улазе у туђе сигурносне и личне оперативне системе и користе туђе информације.

Уколико се баве легалним активностима, хакери могу допринети креативној употреби рачунара.

Уколико се бави активностима које се састоје од нелегалног улаза у туђе системе, краковањем (разбијањем заштитног кода) и потоњом злоупотребом називају се кракери.

Чикаго

Чикаго (енгл. Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2010. у њему је живело 2.695.598 становника.Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.