Крива Феја

Крива Феја је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 870 становника (према попису из 1991. било је 1223 становника).

Овде се налази Основна школа Краљ Петар Први Ослободилац (Крива Феја).

Крива Феја
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрањска Бања
Становништво
 — 2011.870
Географске карактеристике
Координате42°33′03″ СГШ; 22°11′19″ ИГД / 42.550833° СГШ; 22.1885° ИГДКоординате: 42°33′03″ СГШ; 22°11′19″ ИГД / 42.550833° СГШ; 22.1885° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1310 м
Крива Феја на мапи Србије
Крива Феја
Крива Феја
Крива Феја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17543
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Порекло имена

Предање каже да је у овом селу подно планине Бесна Кобила живела девојка по имену Феја. Једног дана је она узјахала кобилу која је затим почела да се баца као да је бесна. Феја је пала са ње и од тада су је прозвали Крива Феја. Касније је и њено село добило то име, а планина име Бесна кобила.

Демографија

У насељу Крива Феја живи 736 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (41,7 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.708
1953. 1.785
1961. 1.779
1971. 1.823
1981. 1.594
1991. 1.223 1.222
2002. 870 879
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
861 98,96 %
Црногорци
  
1 0,11 %
Муслимани
  
1 0,11 %
Бугари
  
1 0,11 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бесна Кобила

Бесна Кобила је планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме. Припада планинама Родопског система. Највиши врх јој је 1.922 m., а остали високи врхови су Шупљи пад (1.862), Мусул (1.777), Мечит (1.587), Бела Вода и Модрика. Гребеном ове планине простирала се српско-бугарска граница у периоду између 1878. и 1919. године.

Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Државни пут 234

Државни пут IIА реда 234 је регионални пут у јужној Србији. Пут повезује долину Јужне Мораве са долином реке Пчиње, Трговиштем и Босилеградом. Деоница Радовница—Гложје, преко планине Дукат, није изграђена.

Државни пут 258

Државни пут IIА реда 258 је регионални пут у јужној Србији. Пут се пружа паралелно са реком Јужном Моравом и ауто-путем А1. До маја 2019. године се овим путем ишло уместо неизграђене деонице аутопута А1 од Лесковца до Прешева.

Државни пут 442

Државни пут IIБ реда 442 је локални пут у јужној Србији који повезује Врање са Босилеградом преко планине Бесна Кобила.

ОШ „Краљ Петар I Ослободилац“ Крива Феја

Основна школа "Краљ Петар Први Ослободилац" налази се у Кривој Феји.

Ранковце

Ранковце (мкд. Ранковце) је насеље у Северној Македонији, у североисточном делу државе. Ранковце је седиште истоимене општине Ранковце.

Рударство у Србији

Рударство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани. Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Центри рударства су на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Најзаступљенија је експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Тома Ивановић Мачкатовац

Тома Ивановић — Мачкатовац (Мачкатица, код Сурдулице, 3. мај 1923 — близина Криве Феје, 22. октобар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.