Крешимир III Трпимировић

Крешимир III (латински: Cresimir; умро 1030.) је био хрватски краљ из династије Трпимировић. Владао је од 1000. до 1030. године.

Крешимир III Трпимировић
Europe map 998
Хрватска око 1000. године, почетак владавине Крешимира и Гојислава
Пуно имеКрешимир III Трпимировић
Место смртиКраљевина Хрватска
ДинастијаТрпимировићи
ОтацСтјепан Држислав
Потомствоћерка непознатог имена
краљ Хрватске
Период1000-1030
ПретходникСветослав Суроња
НаследникСтјепан I Хрватски

Биографија

Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем Самуилом. Стјепан, њихов отац, је у устанку комитопула стао на страну византијског цара Василија. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи Хрватско-бугарски рат. Самуило заузима читаву Далмацију коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.

Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу патрикија од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између Млетачке републике и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, Отона Орсеола. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза Јована Владислава пред Драчем и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар Јован Скилица. Кедрен такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.

Василије Бугиано, византијски катепан Италије, је 1. септембра 1024. године напао Хрватску са мора. Крешимирова жена је заробљена и одведена као талац, најпре у Бари, а потом у Цариград. То је доказ да су односи између Византије и Хрватске били лоши. Крешимир је престао да плаћа данак Царству након Василијеве смрти. Две године касније је у савезу са угарским краљем Стефаном I против Млетачке републике, у покушају да поврати градове у Далмацији. Нећак Петра Орсеола заробљен је од стране угарског краља. Крешимир је могуће учествовао у рату против светоримског цара Конрада на страни Угарске 1030. године. То је, међутим, потврђено само у једној хроници. Такође, Стефан је једног од својих синова, Емерика, верио за Крешимирову ћерку. Брак није склопљен због Емерикове смрти.

Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је Стјепан.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Трпимир II
 
 
 
 
 
 
 
8. Крешимир I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Михаило Крешимир II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стјепан Држислав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Славна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Крешимир III Трпимировић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори

Крешимир III Трпимировић
Умро/ла: 1030
Регналне титуле
Претходник:
Светослав Суроња
Краљ Хрватске
1000–1030
Наследник:
Стјепан I Хрватски

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.