Краљица од Сабе

Краљица од Сабе, коју помињу Библија, Куран и етиопијска историја, била је владар Сабе, коју модерна археологија смешта у данашњи Јемен. Различити извори називају је још и Билкис или Македа.

Piero della Francesca- Legend of the True Cross - the Queen of Sheba Meeting with Solomon; detail
Пјеро дела Франческа: Сусрет цара Соломона и краљице од Сабе

Прича по Библији

Према Библији, (неименована) краљица Сабе чула је за велику мудрост краља Соломона од Израела, и отпутовала у његово краљевство са поклонима, биљкама и зачинима за краља, како је наведено у Првој књизи краљева. Краљица је била задивљена Соломоновом мудрошћу коју је тестирала разним загонеткама, и богатством, за које је благосиљала Соломоновог бога. Соломон јој је узвратио поклоне и она се са њима вратила у своју земљу.

Прича по Курану

Куран нигде не помиње Краљицу од Сабе према имену, мада је арапски извори називају Билкис. Прича је слична библијској. Према овој верзији, Соломону стижу вести о краљевству којим господари краљица, у коме обожавају Сунце. Он шаље писмо у коме прети нападом. Пошто су разменили поклоне, краљица стиже у Соломонов двор, где прима монотеизам и поштовање Бога.

У исламским ледендама, Јасир Јанам је био ожењен Балкис, Краљицом од Сабе. Балкис је била сестра Шамс (Сунца). Њен отац, ел Хадад, спасао је њену мајку која је била дух.

Прича према етиопијским изворима

Владарска породица Етиопије сматра да потиче директно од Краља Соломона и Краљице од Сабе, која се у етиопијским причама зове Македа. Сматра се да је етиопијска епска историја краљева, „Кебра Негаст“ или „Слава Краљева“, забележила историју о Македи и њеним наследницима. Краљ Соломон је, према овој причи, завео Краљицу и са њом имао сина који је касније постао Менелик I, први император Етиопије. Древно друштво које је прерасло у модерну етиопијску државу, формирано је миграцијама јужних Арабљана преко Црвеног мора и њиховим браковима са локалним становништвом. Древна краљевина Етиопије, Аксум, обухватала је велики део јужне Арабије, укључујући Јемен, све до доласка ислама, а етиопски језици амхарски и тигриња су семитски језици. Докази о постојању јужноарабијских заједница на тлу данашње Етиопије и Еритреје су раширени и укључују артефакте и древне сабињанске записе. Ништа специфично за Македу до сада није ископано, али велики базен за купање у близини Аксума и рушевине древне палате домаће становништво често повезује са њом, иако се сматра да је палата из много каснијег периода. Вероватно је да су јужноарабијска и етиопијска верзија једна те иста прича.

Савремено арапско виђење

Неки од савремених арапских научника смештају Краљицу од Сабе не у Јемен, како су то чинили старији арапски извори, него радије на позицију владара трговачке колоније јужноарапских краљевстава на северозападу Арабије. Савремени археолошки налази потврђују да је таква колонија постојала. Пронађени су јужноарапски записи и артефакти, иако ништа специфично за Билкис није откривено до сада.

Ђина Лолобриђида

Луиђина „Ђина” Лолобриђида (итал. Luigina „Gina” Lollobrigida; 4. јул 1927) италијанска је филмска глумица, фотоновинар и скулптор. Она је била једна од најзапаженијих европских глумица током 1950-их и раних 1960-их, периода у коме је она била међународни секс-симбол. Неки од њених најзапаженијих филмова су: Хлеб, љубав и снови, Краљ, краљица и слуга, Сервантес, Трапез, Царска Венера, Звонар из Нотр Дама и др. Када је њена филмска каријера почела да успорава, основала је другу каријеру као фоторепортер и вајар. Током 1970-их, она је остварила велики успех путом стицања приступа Фиделу Кастру за један екслузивни интервју.

Она је наставила да активно подржава низ италијанске и италијанске покрете, посебно Националне италијанско америчке фондације (NIAF). Године 2008, она је добила награду за животно дело NIAF-а на свечаности јубиларне годишњице фондације. Године 2013, она је продала своју колекцију накита и донирала скоро 5 милиона долара од продаје за истраживања терапија матичним ћелијама.

Аксум

Аксум (тигриња አክሱም) је град у Етиопији. Налази се на северу Етиопије, у региону Тиграј, на око 50 km од границе са Еритрејом.

По подацима из 2005. град има 41.256 становника. Од њих, 75% су православни хришћани, а 25% муслимани и протестанти.

Аксум је од 1. до 10. века био главни град Краљевине Аксум.

Већ вековима важи за свети град Етиопске оријентално-православне цркве. Свештеници ове цркве тврде да се у цркви Богородице Сионске у Аксуму налази заветни ковчег са таблицама на којима је исписано 10 божијих заповести. По легенди, у Аксуму је живела Краљица од Сабе.

Најимпресивнији споменици у Аксуму су стеле. Највиша је висока 24 метра, док је једна од срушених висока 33 метра. Сматра су да су ове стеле биле погребни споменици.

Италијански окупатори су 1937. исекли обелиск из Аксума висок 24 метра и пребацили га у Рим. У Уједињеним нацијама је 1947. договорено да се обелиск врати у Аксум као национални симбол Етиопије, али ово је реализовано тек 2005. Процес рестаурације овог обелиска је и даље у току.

Због своје историјске вредности, археолошко налазиште у Аксуму се од 1980. налази на УНЕСКО листи Светске баштине.

Краљевство Аксум

Краљевство Аксум или Аксумско царство (староетиопски:Mangiśta Aksum), била је важна држава у североисточној Африци, која је свој успон и раст отпочела од 4. веку п. н. е. да би свој зенит досегла у 1. веку наше ере.

Њено древно седиште, град Аксум, налазило се у северној Етиопији. Краљевство Аксум почело је да користи име Етиопија већ у 4. веку. Аксум је наводно и место где се налази митски Ковчег Савеза (Арон Хабри) и двор краљице од Сабе. Аксум је био и прво велико царство које је прихватило хришћанство.

Метузалем

Метузалем (хебр: Метусалах) је најстарији споменут човек у Библији. Живео је 969 година према предању. Постао је симбол дубоке старости. Био је син Еноха и отац Ламеха који је био Нојев отац.

Соломон

Соломон (хебр. שְׁלֹמֹה — Шломо; ст. хебр. Šəlomo; тиб. хебр. Šəlōmōh, (арап. Сулејман, у значењу „мир“) у хебрејској Библији (хебр. Танах, код хришћана Стари завет), је трећи краљ Израела (укључујући Јуду), градитељ Јерусалимског Храма у Јерусалиму, чувен по великој мудрости, богатству и снази, али и оптужен да је занемарио поштовање само једног јеврејског бога. Помиње се касније у многим легендама. Такође спада у ред највећих мајстора кабале, легендарних кабалиста.

Хајле Селасије

Хајле Селасије I (енгл. Haile Selassie I; Ејерса Горо, 23. јул 1892 — Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар. Селасије је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

Химјарско краљевство

Краљевина Химјар или само Химјар (арапски: مملكة حِمْيَر), за време антике су Грци и Римљани звали Хомерско краљевство, простирало се на југозападу Јемена. Корени овог краљевства сежу до 110. п. н. е.. Седиште овог краљевства био је град Зафар, а пред крај је то постала Сана. Краљевина Химјар је успела да освоји суседна краљевства; Саба око 25. п. н. е, Катабан око 200. и Хадрамаут око 300. Химјар је био у вечним борбама и мирењима са суседном Сабом са различитим исходима, - све је то прекинуто око 280. године, кад је Химјар напокон коначно заузео Сабејско краљевство.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.