Краљевина Мађарска

Краљевина Мађарска (мађ. Magyar Királyság) је службени назив који се користио за мађарску државу од 1920. до 1946. године, када је формирана Народна Република Мађарска.

Краљевина Мађарска
Magyar Királyság
Мађарска
Hungary map 1941-sr

Границе Краљевине Мађарске 1920 и 1941. године
Географија
Континент Европа
Главни град Будимпешта
Друштво
Службени језик мађарски
Политика
Облик државе Монархија
 — Регент Миклош Хорти
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1920.
 — Укидање 1946.
 — Статус Бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Мађарске
Претходнице: Наследнице:
Flag of Hungary (1918-1919).svg Мађарска Демократска Република Народна Република Мађарска Flag of Hungary (1946-1949, 1956-1957).svg
Портал:Мађарска

Име

У Мађарској литератури се за ову краљевину користи назив Magyar Királyság, који се такође користи и за ранију Краљевину Угарску, која је постојала до новембра 1918, када је замењена Мађарском Демократском Републиком, док се у српској, хрватској и словачкој литератури називи ове две краљевине разликују, односно за краљевину која је постојала до 1918. године користи се назив „Угарска“ (или "Uhorsko" на словачком), док се за краљевину која је постојала од 1920. до 1946. користи назив „Мађарска“ (или "Maďarsko" на словачком).

Историја

После повлачења из Мађарске окупационе румунске војске 1920. године, која је ту била да сломи отпор новооснованог комунистичког режима Беле Куна (Béla Kun), Мађарска је ушла у нови хаос и борбу за превласт. Са једне стране су били антикомунисти и монархисти док са друге комунисти, левичари и остали који су се осећали угрожени.

Крајем 1920. године коалиција десно оријентисаних је однела победу и вратила у земљу конститатувну монархију. Избор новог краља је одложен због нестабилног стања у земљи и одлучено је да се у међувремену постави намесник који ће представљати монархију. За намесника (регента) је постављен аустроугарски адмирал и мађарски политичар Миклош Хорти (Horthy Miklós).

Чињеница је да је Краљевина Мађарска у периоду од 1920. до 1944. године била држава под намесништвом Миклоша Хортија који је практично са њом сам управљао, а званично замењивао будућег краља. Покушаји задњег угарског краља Карла IV да се врати на престо 1921. били су осујећени претњом ратом од стране суседних држава и недостатком подршке од самог Хортија.

Првих десет година Хортијевог намесништва било је обележено бурним променама у мађарском друштву и социјалним незадовољством. За време премијера Иштвана Бетхлена (István Bethlen), прављене су разне махинације као што је манипулисање изборима, покушај ревизије Трианонског споразума, тако да је незадовољство у народу расло, а економија је пропадала. Најзад, у периоду од 1929. до 1931. године, дошло је до потпуног колапса мађарске економије и то је приморало Бетхлена да поднесе оставку. Економски колапс је, током наредних година, омогућио јачање утицаја Немачке у спољнотрговинској размени и потискивање осталих спољних партнера. Током Другог светског рата краљевина Мађарска (краљевина без краља) се приклонила, стицајем различитих околности, Силама осовине и била донекле поштеђена од рата све до 1944. године када су је окупирале немачке нацистичке снаге и за кратко време направиле од ње марионетску државу Трећег рајха.

После Другог светског рата и пораза Сила осовине, Совјетске снаге су окупирале Мађарску и увеле комунистички режим, чиме је престао да се користи назив Краљевина Мађарска и формирана је Народна Република Мађарска.

Границе

Границе Краљевине Мађарске утврђене су Тријанонским споразум из 1920. године. У Другом светском рату, уз помоћ Хитлерове Немачке, краљевина је проширила своје границе на рачун Чехословачке, Румуније и Југославије, али су после Другог светског рата поново успостављене границе које је одредио Тријанонски споразум.

Види још

Спољашње везе

Privilegium pro Slavis

Privilegium pro Slavis (Привилегије Словенима.) је повеља коју је 07. 05.1381. године, током посете граду Жилини (данас Словачка, тада краљевина Мађарска), издао краљ Лајош I Велики (1342—1382). Њом је уважио притужбе словенских грађана Жилине и изједначио њихова права са правима немачких колониста. У повељи је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се градоначелник бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Очувана је у препису из 1431. године, а данас се чува у Државном архиву у оближњој Битчи. У знак сећања на издавање ове повеље, на градској кући је 03. 12.1993. године откривена спомен плоча

Ђерђ Конрад

Ђерђ Конрад (мађ. György Konrád; 2. април 1933 — 13. септембар 2019) био је мађарски књижевник, познат као заговорник индивидуалне слободе. Члан и суоснивач Мађарске дигиталне књижевне академије (1988), а од 2006. инострани члан САНУ.

Јакоб Молек Мохор

Јакоб Молек Мохор (Петковец, код Врхнике, 20. јул 1914 — Бистрица, 7. март 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Бановина Босна

Бановина Босна представља други период у развоју српске феудалне државе Босне. Формирана је вероватно већ 1137. године када врховну власт над Босном преузима краљевина Мађарска и претвара је у једну од својих бановина (попут Хрватске 1102) и на њеном челу се од тада уместо кнеза налази бан. Постојала је до Митровдана (26. октобра) 1377. године када се њен последњи бан Твртко I (бан 1353—1377, краљ 1377—1391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља уздигавши Босну на ранг краљевине. Током целог овог периода банови Босне су номинално признавали врховну власт краља Мађарске, осим у периоду од 1167. до 1180. године када се Босна, попут Рашке нашла у саставу Византијског царства током владавине Манојла Комнина (1143—1180). Државна вера у бановини Босни била је тзв. црква босанска што је за последицу имало како сиромашнију културу у односу на суседну Рашку односно Србију, тако и сталне ратове са краљевином Мађарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и православна и католичка црква сматрале цркву босанску јеретичком.

Војводина у Народноослободилачкој борби

Априла 1941. године Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.Покрет отпора, који је покренула Комунистичка партија Југославије, крајем 1941, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после темељних припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама.

Дравска бановина

Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Историја Мађарске

Историја Мађарске прати историју простора Панонске низије и околних простора од доласка Мађара до данашњих дана.

Краљевина Угарска

Краљевина Угарска се може односити на:

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (1000—1526), угарска држава од успостављања краљевине до Мохачке битке

Краљевина Угарска (1526—1867), угарска држава у раном новом веку, од Мохачке битке до аустро-угарске нагодбе

Краљевина Угарска (1867—1918), угарска држава од аустро-угарске нагодбе до пропасти двојне монархије

Краљевина Угарска (1000—1526)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae) је у раздобљу од 1000. до 1526. године била једна од најзначајнијих средњовековних држава у Средњој Европи. Настала је прерастањем првобитне мађарске кнежевине у краљевину око 1000. године, а у свом средњовековном облику је постојала све до Мохачке битке (1526). Обухватала је Панонску низију а повремено се ширила и на суседне области.

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, мађ. Magyar Királyság, нем. Königreich Ungarn) била је монархија у средњој Европи, која је постојала од средњег вијека до 20. вијека (1000—1918). Кнежевина Угарска се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља Стефана I у Острогону око 1000. године; његова породица (династија Арпад) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска средња сила у Западном свијету.

Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку Краљевину Угарску, османску Угарску и полунезависну Кнежевину Трансилванију. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од Мохачке битке до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.

Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су дио Аустроугарске под назовим Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с пријестола Карла IV 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намјесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.

Краљевина Угарска је била мултиетничка држава од свог оснивања до Тријанонског споразума и обухватала је подручје данашње Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније, Србије и осталих држава са којим данас Мађарска дијели државну границу. Од 1102. године укључивала је и Хрватску, која је била у персоналној унији са њом, уједињену под угарским краљем.

Леведија

Леведија је била област коју су Мађари насељавали у 9. веку. Та област је лоцирана у данашњој источној Украјини. У то подручје Мађари су дошли из Магна Хунгарије, која је била западно од Урала. Под навалом нових племена Хазара, Печењеза, Мађари су се повукли из тих крајева и преселили су се на просторе познате под називом Етелкез.

Мађари

Мађари (мађ. Magyarok; у историјском контексту називани и Угари или Угри) су угарски народ из групе угро-финских народа, који претежно живи у Мађарској, где чини преко 90% становништва. Стари Мађари су пореклом са Урала, а у Панонску низију су се доселили у 9. веку, где су се мешали са локалним, претежно словенским становништвом, чиме су изгубили своје оригиналне етничке особине. Мађари су претежно Хришћани 75% римокатоличке и протестантске вероисповести, а говоре мађарским језиком, који припада угро-финској групи уралске породице језика.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Мађарска Совјетска Република

Мађарска Совјетска Република (мађ. Magyarországi Tanácsköztársaság) је била краткотрајна социјалистичка држава, утемељена на територији данашње Мађарске. Период постојања Мађарске Совјетске Републике познат је и под именом Мађарска револуција 1919. За време трајања револуције, на власти је била заједничка влада комуниста и социјалиста. Револуција је започела 21. марта, оставком владе Михаља Кароља, а укинута је 6. августа 1919. године, када је нову владу образовао адмирал Миклош Хорти.

Мађарска у Другом светском рату

У Другом светском рату Краљевина Мађарска била је савезник Сила Осовине.

Народна Република Мађарска

Народна Република Мађарска (мађ. Magyar Népköztársaság) је била социјалистичка држава, која је постојала од 1949. до 1989. године. Историју Мађарске у том периоду обележила је револуција 1956. године и тзв. „гулаш социјализам“. Вође НР Мађарске сматрали су ову државу наследницом краткотрајне Мађарске Совјетске Републике из 1919. године.

Светозар Марковић Тоза

Светозар Тоза Марковић (Тараш, код Бечкерека, 13. јул 1913 — Нови Сад, 9. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Списак осуђених за Други светски рат у Југославији

За колону страна је наведена припадност или повезаност са окупаторском државом, марионетским режимом, квислиншком формацијом, односно југословенском владом.

Учесници
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
Злочини
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.