Крашко језеро

Крашко језеро је тип ерозионог језера које се формира у вртачама, увалама и крашким пољима. Настала су испуњавањем водом облика крашког рељефа, најчешће захваљујући изворима, врелима и рекама. Најпознатија крашка језера су ЦрвеноХрватској) и Скадарско и ШаскоЦрној Гори). Деле се на више типова:

Види још

Литература

  • Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд.
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Језеро

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара. Језера леже на копну и нису део океана, те се стога она разликују од лагуна, а исто тако су већа дубља у односу на језерца, мада не постоји формална или научна дефиниција.Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ејр које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато што овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Абрау (језеро)

Абрау (рус. Абра́у; адиг. Абрагъо) слатководно је језеро крашког порекла на југозападу Русије, односно на југозападваКраснодарског краја. Језеро се налази у јужном делу Абрауског полуострва, на неких 14 километара источно од града Новоросијска, и административно припада Новоросијском градском округу. Језеро од 1979. има статус споменика природе. Највеће насеље на његовим обалама је село Абрау Дјурсо са око 3.500 становника.

Језеро је издужено у меридијанском правцу у дужини од око 2,93 км, док максимална ширина не прелази 900 метара. Површина језера је око 0,6 км², а површина басена 20,3 км². Максимална дубина је 10,4 метра, у просеку око 5,8 метара, док се површина језера налази на надморској висини од 84 метра. У језеро се улива истоимени поток дужине око 5 км, док из језера не отиче ни један водоток.

Језеро се не замрзава чак ни током зиме. Минимална средња месечна температура површинског слоја воде је око +0,2 °C, док су највише температуре воде током августа месеца и просечно износе око 24,8 °C.

У језеру обитава ендемска врста Clupeonella abrau. Уз обале језера захваљујући медитеранској клими расту типичне медитеранске биљке попут смокве, лаванде и рузмарина, а подигнути су и бројни виногради.

Калигинско језеро

Калигинско језеро (рус. Калыгинское озеро) крашко је језеро у јужном делу Новодугиншког рејона, на североистоку Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.

Припада басену реке Вазузе (десна притока реке Волге) са којом је повезан мањом протоком. Највеће је крашко језеро на целој територији Смоленске области.

Има статус споменика природе.

Крашки рељеф Белопаланачке котлине

Крашки рељеф Белопаланачке котлине чине највеће кречњачке површине у крашким областима Јужне и источне Србије, које се везују за Сврљишке планине, које са севера, и Суву планину, која са југа, омеђују овај простор. Дебљина кретацејских наслага у појединим планинским деловима наведених кречњачких површине прелази 1.500 m. Површински рељеф, који карактерише испресецаност бројним раседним и другим пукотинама, последица је вишеструког убирања, навлачења и разламања, кречњака.

На развој крашког рељефа утицала је и количина падавина, која је јако мала. Сува планина годишње добија 1.200 mm, а Сврљишке планине 1.000 mm воденог талога. Зато на овом рељефу површинског отицања нема, ни са планинских падина, а веома су ретки и бујични токови који се јављају само повремено. Сурови услови краса утицали су и на обешумљеност; Сврљишке планине су голе и кршевите, а Сува планина је, тек у новије време, са њене североисточне стране пошумљенија, и развој остале вегетације.

Крнско језеро

Крнско језеро (Велико језеро или Језеро на Пољу) је највеће словеначко алпско језеро.

Модро језеро (Хрватска)

Модро језеро је крашко језеро у Далмацији (Хрватска). Формирано је у једној бунарастој вртачи Имотског поља, западно од Имотског.

Периодско крашко језеро

Периодско крашко језеро је тип крашког језера које се формира у периодски плављеним пољима. Настаје за време поплава и јаких киша. Најкаратеристичнија су за крашке пределе Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније. Образују се у Никшићком, Гламочком, Ливањском, Имотском, Церкнишком и другим пољима.

Пећинско језеро

Пећинско језеро је тип крашког језера које се формира у унутрашњости краса, тј. у пећинским каналима и басенима. Најчешће се јављају у доњем нивоу пећине, где има воде. Малих су површина до десетак квадратних метара, а могу бити и значајно дубока (неколико метара). Међу познатијим језерима овог типа спада Велико језеро у пећини Вјетреници у Херцеговини. У свету су бројна и туристички веома значајна.

Свитјаз

Свитјаз (блр. Свіцязь; рус. Свитязь; пољ. Świteź) крашко је језеро у западном делу Републике Белорусије. Налази се у јужном делу Навагрудског рејона у Гродњенској области.

Смоленско језеро

Смоленско језеро (рус. Смоленское водохранилище) вештачко је језеро на крајњем северу Духовшчинског рејона и Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.

Језеро је настало преграђивањем корита реке Шеснице кок села Устје 1977. године, чиме је знанто проширено ујезерено подручје некадашњег ледничког језера Сошно. Језеро је саграђено за потребе Смоленске ТЕ (капацитета 650 МВт).

Површина језерске акумулације је 6,86 км², максималне дужине до 10,5 км и ширине до 600 метара. Просечна дубина је око 5,8 м (максимално до 11 метара). Површина басена је око 57,2 км².

Страшно је загађено нафтним дериватима и солима тешких метала. На месту где се у језеро испуштају отпадне воде из термоелектране готово да нема вегетације, а обале се никада не мрзну ни током најјачих зима.

Суфозионо језеро

Суфозионо језеро (лат. suffossio — поткопавање) је посебан тип крашког језера који настаје процесом суфозије, тј. потокопавањем. Подземна вода односи и подрива унутрашње слојеве глине и формира шупљине, које се након слегања претварају у вртаче. Оваква језера су малих површина и незнатних дубина, карактеристична за подземене терене у красу.

Термокрашко језеро

Термокрашко језеро је тип крашког језера које се формира у пределима стално замрзнутог земљишта. Настају у удубљењима која настају спуштањем терена након отапања подземних слојева леда, где притом сочница испуњава басен. Вода се губи процеђивањем, тако да ова језера не трају дуго, па су с тога периодска. Најкаратерисичнија су за источни Сибир, тачније Јакутију, где се називају „аласи“. Међу најпознатијим језерима овога типа су Бустах, Ожогино, Моготоево језеро и др..

Трихонида

Трихонида (грч. Τριχωνίδα) језеро је у Грчкој, у округу Етолија-Акарнанија.

Фурланија-Јулијска крајина

Аутономна регија Фурланија-Јулијска крајина (итал. Friuli-Venezia Giulia, фурл. Friûl-Vignesie Julie, словен. Furlanija - Julijska krajina, нем. Friaul-Julisch Venetien) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом. Главни град покрајине је град Трст, а други по величини и значају Удине.

Покрајина Фурланија-Јулијска крајина спада у оне саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за источну и средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера и Истока, који овом делу Италије дају низ посебности.

Церкнишко језеро

Церкнишко језеро (словен. Cérkniško jézero) је језеро у југозападном делу Словеније. Налази се у јужном делу Церкнишког поља.

Површина језера износи око 26 km² и налази се у крашком пољу. Када је крашко поље поплављено површина достиже до 38 km². Максимална дужина језера износи 10,5 km, а максимална ширина 4,7 km. Церкнишко језеро је највеће језеро у Словенији. Максимална дубина језера износи око 10 m.

Ниво воде у језеру нарасте после јесењих киша и у пролеће када се топи снег, а у току маја и јуна језеро пресушује.

Церкнишко језеро има добре услове за гајење рибе. Такође језеро представља место гнежђења многих врста птица.

Црвено језеро (Хрватска)

Црвено језеро је крашко језеро код Имотског у Далмацији (Хрватска). Формирано је у једној бунарастој вртачи Имотског поља.

Типови језера
Тектонска
Ерозиона
Акумулативна
Вештачка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.