Кошутњак

Кошутњак је име за шуму и насеље у Београду у градским општинама Чукарица и Раковица.

Парк-шума и градско излетиште Кошутњак простире се на површини од 330 хектара, на надморској висини од 250 м. Шума листопадног и четинарског дрвећа испресецана је многобројним стазама.

Вероватно је име Кошутњак настало због кошута, којих је некад овде било. Све до 1903. густа шума била је затворено дворско ловиште, а потом је Кошутњак отворен и за грађане.

У Кошутњаку су и два посебно уређена комплекса: Пионирски град, спортско-рекреативни центар, и Филмски град са комплексом атељеа и других објеката и уређаја за производњу филмова. Спортско-рекреативни центар „Кошутњак“ има игралишта за фудбал, атлетска такмичења, одбојку, кошарку, рукомет, пет отворених и један затворен базен. За љубитеље скијања у Кошутњаку ради летња и зимска ски-стаза.[1]. У подножју брда, где је некада било ловиште кнежевске породице Обреновић, налази се извор Хајдучка чесма. У Кошутњаку се налазе Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду и седиште Републичког хидрометеоролошког завода Србије.

У историји је познат као место убиства кнеза Михаила Обреновића, 29. маја 1868. године.[2].

Кошутњак
Kosutnjak
Кошутњак
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаЧукарица и Раковица
Географске карактеристике
Координате44°45′52″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.764444° СГШ; 20.441111° ИГДКоординате: 44°45′52″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.764444° СГШ; 20.441111° ИГД
Површина3.3 км2
Кошутњак на мапи Града Београда
Кошутњак
Кошутњак
Кошутњак на мапи Града Београда

Спортске активности

Трим стаза је један од спортских објеката у Кошутњаку. Почетак стазе се налази преко пута Републичког завода за спорт, у улици Кнеза Вишеслава 72. Стаза је кружна, дужине 1200 m, ширине 1,5 m. На њој постоји 16 „станица” са справама за вежбање, инфо табле, обележена је сваких 100 m, постоје и канте за смеће. Са стране је оивичена дрвеним праговима, испод је дренажа, а горњи слој је дрвена пиљевина. Стаза обилази плато на коме су распоређени остали спортски терени. Осветљена је соларним лампама на сваких 20 m. Стаза је формирана још седамдесетих година прошлог века, када су направљене и справе за вежбање. Тада је била посута иглицама четинара и била веома популарна. Преко 35 година није обнављана и претворила се у обичан путић, који се при најмањој киши претварао у блато, па је свако вежбање било немогуће. Током септембра – октобра 2011, Трим стаза је добила изглед какав доликује. На иницијативу многобројних грађана Министарство за спорт је донирало реконструкцију стазе.[3]. Шума Кошутњак је једно од омиљених и најлепших природних богатстава Београда и једно од омиљених места његових грађана.

Галерија слика

WW1-Belgrade-Kosutnjak-Monument

Споменик бранитељима Београда из 1915. „HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ † 1915 †“

Kosutnjak Spomenik Srbima ploca

СПОМЕНИК СРПСКИМ РАТНИЦИМА ЈУНАЧКИ ИЗГИНУЛИМ БРАНЕЋИ БЕОГРАД У ЈЕСЕН 1915. ГОДИНЕ

Kosutnjak Nemacki 1

Споменик немачким војницима

Kosutnjak spomenik studentima

Спомен-обележје београдским студентима

Hajducka cesma 2

Хајдучка чесма

Kosutnjak cesma 1

Стара запуштена чесма

Kosutnjak Ivanova cesma 1

"Иванова чесма“ посвећена Ивану Стамболићу

Drvored platana, Košutnjak, Beograd

Дрворед платана у шуми Кошутњак

German soliders WW I Kosutnjak 1915

Немачко гробље из 1915. године

Šuma Košutnjak

Једна од стаза Кошутњачке шуме

Jesen u Košutnjaku Autumn in Košutnjak

Јесен у Кошутњаку

Jesen u Kosutnjaku

Кроз кошутњачку улицу у јесен

Jež, Košutnjak, Beograd

Кошутњачки јеж

Коšutnjak, jesen, posle kiše

Кошутњак после кише

Hajdučka česma

Хајдучка чесма

Коштуњак у пролеће

Кошутњак у пролеће

Košutnjak

Кошутњак

Види још

Референце

  1. ^ Две деценије скијања у Кошутњаку (Политика 26.јануар 2012)
  2. ^ 140 GODINA OD UBISTVA KNEZA MIHAILA — O čemu se nije smelo govoriti (Portal Vreme (5.jun 2008)
  3. ^ trcanje.rs Тренинг — стазе за трчање на Кошутњаку

Спољашње везе

Једне летње ноћи

Једне летње ноћи је српска телевизијска серија која је снимана 2014. у продукцији Кошутњак филма по мотивима романа То је било једне ноћи на Јадрану Милице Јаковљевић у режији Ивана Стефановића.Серија је премијерно емитована 2015. године на Првој српској телевизији, .

Авала филм

Авала филм је филмска компанија у Србији основана 1946. године.

Авала Филм је основан током административног управљања кинематографијом у ФНР Југославији (1941-1951), када је читава активност била централизована. Београд је био административни и пословни центар савремене југословенске кинематографије, што је значајно утицало на развој кинематографије у Србији. До распада СФРЈ 1991 , Србија је произвела око 50% свих југословенских жанровски различитих филмова. Највећи број југословенских филмских аутора и техничара живео је и радио у Београду и Србији, али то је било и место највећих производних капацитета ( ЦФС Кошутњак - техника и тонски студио и ЦФЛ ( Централна Филмска Лабораторија) Београд .

Баново брдо

Баново брдо је урбано насеље, брдо и центар оштине Чукарица у Београду. Повезано је Пожешком улицом са центром Београда, која се ка југу наставља на Ибарску магистралу. Баново брдо је оивичено Чукаричком падином, Адом Циганлијом, Кошутњаком, Топчидером и Жарковом, док га Мост на Ади повезује са Новим Београдом. На источним падинама налазе се два насеља — „Голф“ и „Сунчана падина“. Име је добило по Матији Бану, дубровачком политичару и дипломати, који је живео овде средином 19. века.

Бела лађа

„Бела лађа” је српска телевизијска серија, коју је РТС почео да емитује 17. децембра 2006. године, а чије емитовање је после 6 серијала окончано јубиларном деведесетом епизодом 1. априла 2012.Серија је у производњи Радио-телевизије Србије и извршној продукцији Кошутњак филма, по сценарију Синише Павића, а серију је режирао Михаило Вукобратовић. Од свих серија овог сценаристе са сличним садржајем, продукција „Беле лађе” је узела највише времена, пуних шест година (2006—2012), што је просечно за око половину дуже од свих сродних пројеката, који су снимани и премијерно приказивани највише четири године („Бољи живот” 1987—1991, „Срећни људи” 1993—1996, „Породично благо” 1998—2002. и „Стижу долари” 2004—2006).

Где цвета лимун жут

Где цвета лимун жут је српски документарни филм у продукцији Кошутњак филма о једној од највећих трагедија српског народа - повлачењу на острво Крф за време Првог светског рата. Снимљен је 2006. године. Ово повлачење је још познато као Албанска голгота.

Са сценаријем Милована Витезовића, а режиран од стране Здравка Шотре и са Драганом Николићем као приповедачем, филм води 95 минута кроз дешавања која су довела до повлачења српске владе, војске и народа на острво Крф.

Голф насеље

Голф насеље је урбано насеље у општини Чукарица у Београду и спада у источно проширење Бановог брда.

Насеље се на 6 км од центра Београда и граничи са Кошутњаком на северу и истоку, насељем „Сунчана падина“ на југу и Бановим брдом на западу.

Голф насеље је добило име по истоименом ресторану који се налази у насељу.

Према попису становништа из 2002. године у насељу је живело 9,447 становника.

У непосредној близни насеља налази се спортски центар Кошутњак, стадион фудбалског клуба Чукарички, шума Кошутњак, основна школа Бановић Страхиња, дом Здравља Баново брдо и многи други занатски, трговински и услужни објекти.

Градска општина Раковица

Општина Раковица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 3.036 ha, на којој према попису из 2011. године живи 108.641 становника.

Име Раковица први пут се помиње у турском попису становништва из 1560. као село Влаха. По предању, место је добило име по раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. До 1952. Раковица је припадала разним рејонима, а од 1952. до 1960. била је засебна општина. Од 1960. је у саставу општине Чукарица, да би поново постала самостална општина од 1974. године.

Дан општине је 14. октобар, Покров пресвете Богородице.

Грб општине Савски венац

Грб општине Савски венац састоји се од кривудаве хоризонталне линије која симболизује реку Саву са три брда која припадају Савском Венцу (Дедиње, Топчидер и Кошутњак). Двоглави орао и круна симболизују да је ова територија традиционално место државног поглавара (Савском Венцу припадају Стари Двор и Бели Двор) док сам венац алудира на име општине. На барјацима су застава Београда и општинска застава. Усвојен је 29. јула 2004. године.

Кошутњак филм

Кошутњак филм је продуцентска кућа за филмску и тв производњу, издавачку делатност и маркетинг у власништву Зорана Јанковића .

Од свог оснивања 2005. године, учествује у продукцији и реализацији многобројних популарних тв серија, играних и документарних филмова, ДВД и књижевних издања.

Први пројекат у продукцији Кошутњак филма је био документарно играни филм Здравка Шотре Где цвета лимун жут из 2006. године.

Посебно место у раду Кошутњак филма заузима производња играних тв серија.

Као највећи произвођач овог програма, серије у извршној продукцији Кошутњак филма су постигле велики успех код публике и редовно бележе високу гледаност.

Највише серија је рађено за РТС где редовно постижу високу гледаност и ваља споменути популарне наслове попут Бела лађа, Оно наше што некад бејаше, Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце, Мој рођак са села, Цват липе на Балкану, Бранио сам Младу Босну и за националну Прву српску телевизију попут Шешир професора Косте Вујића, Самац у браку и Једне летње ноћи.

Најпознатији играни филмови које је реализовала ова кућа су Рањени орао (сиже популарне серије), Шешир професора Косте Вујића, студентски омнибус филмови Где је Нађа? и Црвени макови, Кад љубав закасни, Бранио сам Младу Босну и награђивана копродукција Ничије дете.

Од документарних филмова ваља још споменути и Кнежевина Србија, Краљевина Србија, Жарково, прича која траје, Доба Дунђерских које потписују као извршни продуцент.

Од будућих пројеката у припреми које планира продуцирати ваља споменути игране филмове Принц Растко Српски, копродукције Тротоари раја и Луминоус a у поодмаклој фази реализације су Златно доба Српског Манчестера и нов филм Дарка Бајића по сценарију Милована Витезовића о присаједињењу Војводине Србији после завршетка Првог светског рата у копродукцији са Зилион филмом.

Власник Кошутњак филма Зоран Јанковић потврдио је да ће се још радити током 2019. и ситком у 50 наставака Моја породица по сценарију Нине Џувер и Катарине Јанковић, а током 2020. по сценарију Ђорђа Милосављевића а по књизи Ратка Дмитровића тв серијал у 12 наставака Бележница професора Мишковића што је изгледати као српска верзија Твин Пикса.

За Телеком Србију и РТС као извршни продуцент тренутно снимају нову серију по сценарију Синише Павића Јунаци нашег доба.

Миљаковац

Миљаковац је насеље у Београду у општини Раковица. Миљаковац 1 саграђен 1970, а Миљаковац 2 1973. Данас постоји и Миљаковац 3, самоникло насеље приватних кућа, смештено иза миљаковачке шуме. Новонастало насеље је добило и аутобуску линију 48.Такође постоји и мини бус линија 505 л која иде трасом од Миљаковца 1 до Миљаковца 3. Миљаковац је иначе познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду.

Миљаковац се састоји из 3 дела: Миљаковац 1, Миљаковац 2 и Миљаковац 3. Миљаковац 1 је окружен зеленилом и парковима. На Миљаковцу 1 преовлађују стамбене зграде док има и део са приватним кућама.Овде се и налази се и основна школа која је добила име по словеначком песнику Францу Прешерну. ОШ „Франце Прешерен“.. Има осветљење, фудбалски,кошаркашки и тениски терен као и веома пространо двориште. Такође, ова основна школа је позната по бројним наградама из спорта и важи за школу са најбољим фудбалерима. Миљаковац 1 је и добро обезбеђен трговинским и услужним објектима, као и аутобуским линијама које користе терминус (54 и 502,505 и 505Л) и пролазним линијама (47,50,94 и 59).

Миљаковац 2 је познат по свом извору (који се одликује релативно ниским процентом физичко-хемијске и бактериолошке неисправности.) и обилном парку под истоименим именом ,овде такође овлађују стамбене зграде,углавном петоипоспратнице и седмоспратнице. Састоји се из тениског, фудбалског и кошаркошког терена. Има доста зеленила с озбиром да је у близини и Миљаковачка шума. Ова шума такође пружа могућности за рекреацију Између Миљаковца 2 и Канаревог Брда налази се пространа пољана на којој становници овог насеља свакодневно уживају у разним рекреацијама. Поред парка Извор пролазе аутобуси 48 који иде од панчевачког моста до Миљаковца 3, нова линија 505Л повезује Миљаковац 1, 2 и 3, пролазна ноћна линија 47 од Трга Републике до Ресника и ноћна линија 48 која иде од Трга Републике до Миљаковца 3.

Миљаковац 3 је кренуо да се развија деведесетих година 20 века.Данас је то велико насеље приватних кућа,у центру се могу наћи понеке стамбене зграде. Окружено је Миљаковачком шумом. Овај део Миљаковца је забаченије и мирније место. Налазе са само приватни поседи,Током времена Миљаковац 3 је добио доста трговинских и услужних објеката због брзине ширења овог насеља и пораста популације.Разни инвеститори су заинтересовани за улагање на Миљаковцу 3 тако да се насеље полако шири. Миљаковац 3. Јајинци се полако приближавају, због све више насељавања становника на Миљаковцу 3.

Миљаковац окружују насеља: Канарево Брдо, Јајинци, Ресник, Раковица и Стари Кошутњак.

Мој рођак са села

Мој рођак са села је драмска серија која је снимљена у копродукцији Радио-телевизије Србије и Кошутњак филма. До данас су снимљене две сезоне ове серије, са укупно 28 епизода. Серија је почела да се емитује 2008., а завршила се 2011. године.

Највећи део радње серије дешава се у једном селу у Шумадији. Серија прати две паралелне приче, породице Малешевић, и њиховог рођака, обавештајца Вранића. Серија такође садржи доста хумора, а приказује и политичку стварност Србије у времену у коме се радња серије одвија.

Серија је добро примљена од гледалаца, те је остварила рекордну гледаност премашивши 3 милиона гледалаца по епизоди. Ради се о једној од најуспешнијих играних серија из продукције Радио-телевизије Србије у последњој деценији.

Непобедиво срце (ТВ серија)

Непобедиво срце је српска телевизијска серија снимана током 2010. у продукцији Радио-телевизије Србије и Кошутњак филма по мотивима романа Милице Јаковљевић.Премијерно је приказивана од 15. октобра 2011. до 21. јануара 2012. године на првом програму РТС-а.

Рањени орао (ТВ серија)

Рањени орао је српска телевизијска серија/теленовела емитована на РТС-у. Снимана је у продукцији Кошутњак филма по истоименом роману српске књижевнице Мир Јам.

Стадион Партизана

Стадион Партизана (још познатији као стадион ЈНА) је фудбалски и атлетски стадион у Београду на којем игра ФК Партизан. На њему званичне утакмице игра и фудбалска репрезентација Србије. Стадион се налази у насељу Аутокоманда у општини Савски венац.

Стадион је дуго времена носио име Стадион ЈНА (Стадион Југословенске народне армије) (1951–1989) и био у власништву тадашње Југословенске народне армије.Bласник стадиона је Партизан.

Стадион Чукаричког

Стадион Чукаричког или стадион на Бановом брду, је фудбалски стадион на Бановом брду у Београду, Србија. На њему своје домаће утакмице игра ФК Чукарички, а капацитет стадиона је 7.000 седећих места.У јуну 2013. је почела изградња нове западне трибине, на месту некадашње вип и новинарске ложе, као и постављање рефлектора. Радови на западној трибини су били готови до краја августа, док је прва утакмица под светлошћу нових рефлектора одиграна 18. августа 2013. када су се у оквиру другог кола Суперлиге Србије састали Чукарички и Слобода Ужице (1:0).

Топчидер

Топчидер је парк и градска четврт у Београду. Парк се простире на 111.336 m2, у долини Топчидерске реке, и већ 150 година је једно од најомиљенијих излетишта Београђана.

Филмски град (Београд)

Насеље Филмски град је део већег београдског насеља Жарково на површини градске општине Чукарице. Грађено је током 90-их година прошлог века. Ово насеље је добило име по филмским студијима који се налази у близини, у шуми Кошутњак. Суседна насеља: Церак Виногради и Скојевско насеље. Филмски град је са осталим крајевима града повезан линијама ГСП-а: 23, 37, 50, 52, 53, 57 и 89. Битне улице насеља: Ратка Митровића, Кнеза Вишеслава, Милоја Закића, Арчибалда Рајса. Продавнице из којих се опскрбљују становниви овог насеља су углавном у улици Ратка Митровића. Насеље нема пијацу, школу, дом здравља. Најближе школе су на Церак Виноградима и у централном делу Жаркова; дом здравља такође је у наведеним деловима.

Филмски град је познат по пребивалиштима познатих личности,почевши од Милорада Улемека Легије,Лепе Лукић,Ане Кокић,Маринка и Николе Роквића. Филмски град је један од бољих делова града и броји око 6000 становника.

Хала Александар Николић

Хала Александар Николић, је после Београдске арене највећа спортска дворана у Београду. Отворена 24. маја 1973. године под именом хала Пионир. Хала се налази у склопу спортског комплекса „Пионир“ који је у склопу СРЦ „Ташмајдан“, у насељу Богословија у општини Палилула. Садашње име је добила 23. фебруара 2016. године у славу кошаркашког играча и тренера Александра Николића легендарног професора.

ЦФС Кошутњак

ЦФС Кошутњак ( Централни Филмски Студио Кошутњак ) је био ООУР филмске компаније Авала филма

Градска
насеља
Приградска
насеља

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.