Кошаркашка репрезентација Југославије

Кошаркашка репрезентација Југославије била је национална кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ).

Југославија се сматрала другом велесилом у међународној кошарци, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Пре Југословенских ратова деведесетих, јединствени југословенски тим (тада укључујући Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину и Македонију) се сматрао једним од најбољих на свету, увек се такмичећи са Сједињеним Државама и Совјетским Савезом за највишу позицију на подијуму.

Југославија
Flag of Yugoslavia (1946-1992)
ФИБА рангирањерасформирана
Приступила Фиби1936—1991.
ФИБА зонаФИБА Европа
Национални савезКСЈ
Олимпијске игре
Учешће8 (Први пут 1960.)
Медаље5
Gold medal.svg Злато: 1980.
Silver medal.svg Сребро: 1968, 1976, 1988.
Bronze medal.svg Бронза: 1984.
Светско првенство
Учешће11 (Први пут 1950.)
Медаље8
Gold medal world centered-2.svg Злато: 1970, 1978, 1990.
Silver medal world centered-2.svg Сребро: 1963, 1967, 1974.
Bronze medal world centered-2.svg Бронза: 1982., 1986.
Евробаскет
Учешће23 (Први пут 1947.)
Медаље13
Gold medal europe.svg Злато: 1973, 1975, 1977, 1989, 1991.
Silver medal europe.svg Сребро: 1961, 1965, 1969, 1971, 1981.
Bronze medal europe.svg Бронза: 1963, 1979, 1987.
Дресови
Kit body thinsidesonwhite.png
Домаћи jersey
Kit shorts blanksides2.png
Team colours
Домаћи
Kit body whiteshoulders.png
Гостујући jersey
Kit shorts whitesides.png
Team colours
Гостујући

Историја

Почеци

Југославија је дебитовала на Европским првенствима на Европском првенству 1947. Репрезентација је освојила 13. место међу 14. репрезентација, изгубивши од Совјетског Савеза и Мађарске у преелиминарној рунди. Затим је Југославија савладала Холандију, али је поражена од Италије у полифуналној рунди и поразила је Албанију у мечу за 13. место.

Југославија није учествовала на следећем Европском првенству 1949. у Египту.

После отказа Италије, репрезентација Југославије је позвана да учествује на првом Светском првенству 1950. у Аргентини. Екипа је на брзину скупљена и без припрема и селектора је отпутовала у Буенос Ајрес. Југославија је освојила последње, 10. место.

Остало је забележено у историји југословенске кошарке да је први кош на Светским првенствима за југословенски национални тим постигао Небојша Поповић, који је у Аргентини био и играч и тренер „плавих“. Поред Поповића у репрезентацији је био и Бора Станковић, касније дугогодишњи генерални секретар ФИБА, а тим су још чинили: Лоци, Ладислав Демшар, Александар Гец, Срђан Калембер, Лајош Енглер, Соколовић, Новаковић, Блашковић, Амон и Радојчић.

Друго учешће Југославије на Европским првенствима било је на Европском првенству 1953. у Москви. Југославија је поражена на почетку од Бугарске, али је нанизала три победе и завршила на другом месту у групи у кругу у ком су били још Израел и Бугарска. У финалној рунди Југославија је остварила три победе и претрпела 4 пораза, што је било довољно за 6. место на турниру на ком је учествовало 17 репрезентација.

Ни друго Светско првенство 1954. у Бразилу није резултатски прошло много боље за „плаве“. Ипак, Југославија је овде остварила прву победу на овом такмичењу и то против Перуа резултатом 86:84. Једна победа је била довољна за 11. место у Бразилу.

Први успеси

За разлику од 1954. године и 11. места, Југославија је у Рио де Жанеиру стигла до прве медаље на Светским првенствима. Југославија је у Бразил отпутовала као вицешампион Европе, а сребрна медаља на Европско првенство 1961. које је одржано у Београду, била је прва медаља коју је југословенска репрезентација освојила на неком великом такмичењу.

Те 1963. године репрезентацију је водио Александар Николић. Он је у Бразил повео: Радивоја Кораћа, Ђурића, Данеуа, Ковачића, Ђерђу, Николића, Ајзелта, Петричевића, Рајковића, Гордића, Ражнатовића и Владимира Цветковића. Биланс од осам победа, уз пораз од Бразила (71:90), био је довољан за друго место.

Генерацији која је освојила сребро у Бразилу прикључени су млађи играчи као што су Петар Сканси, Крешимир Ћосић, Рато Тврдић и Иво Данеу и успех је поновљен. Југославија је на том Светском првенству нанела Совјетском Савезу први пораз на великом такмичењу. И у Уругвају је Југославија завршила на другом месту, овога пута иза Совјетског Савеза, а испред Бразила. Иво Данеу је проглашен за најбољег играча Светског првенства.

Најуспешније године

RIAN archive 488310 Basketball. Yugoslavia vs. Italy
Андро Кнего (4), Жељко Јерков (8) и Дражен Далипагић (14) на Олимпијским играма 1980.

После пет Мундијала организованих на тлу Јужне Америке, организација светског првенства је припала Југославији. За домаћина завршнице 6. светског првенства изабрана је Љубљана. После две сребрне медаље нација је очекивала злато. Селектор Ранко Жеравица и играци: Крешимир Ћосић, Петар Сканси, Љубодраг Симоновић, Никола Плећаш, Винко Јеловац, Рато Тврдић, Драган Капичић, Драгутин Чермак, Трајко Рајковић, Дамир Шолман, Аљоша Жорга и Данеу су се потрудили да се то и догоди.

Захваљујући тадашњем систему такмичења, златна медаља је обезбеђена коло пре краја такмичења, победом над Американцима од 76:63. Ни пораз од Совјетског Савеза у последњем колу није помутио велико славље Југословена.

На путу до своје прве златне медаље „плави“ су редом побеђивали Италију 66:63, Бразил 80:55, Чехословачку 94:84, Уругвај 63:45, Сједињене Америчке Државе 70:63, да би у последњем колу били поражени од Совјетског Савеза 72:87.

За Светско првенство 1974. у Порторику је извршена смена генерације и шансу по први пут на Светским првенствима добијају два будућа велика аса Драган Кићановић и Дражен Далипагић. „Плави“ су победили Совјете са 82:79, али су поражени од Американаца резултатом 88:91, што ће их коштати одбране титуле.

Осмо Светско првенство које је одржано у главном граду Филипина, Манили, протекло је у потпуној доминацији Југославије. Селектор Александар Николић се вратио на клупу „плавих“ и окупио екипу која ће касније добити епитет „златна генерација“. Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Ратко Радовановић, Петер Вилфан, Зоран Славнић, Мирза Делибашић, Бранко Скроче, Крешимир Ћосић, Дује Крстуловић, Жељко Јерков, Рајко Жижић и Андро Кнего су до златне медаље стигли без пораза. По први пут се на Мундијалу играло по новом систему, који је предвиђао финалну утакмицу. После девет убедљивих победа (Сенегал 99:64, Јужна Кореја 121:85, Канада 105:95, Филипини 117:101, Италија 108:76, САД 100:93, СССР 105:92, Бразил 91:87, Аустралија 105:101), Југославија се у финалу састала са кошаркашима Совјетског Савеза. Изабраници селектора Александра Гомељској поражени су у неизвесној завршници са 82:81 и победнички пехар се по други пут нашао у рукама југословенских кошаркаша. Трофеј намењен најбољем играчу и стрелцу првенства заслужио је Дражен Далипагић.

Доба разочарења

После тријумфа у Манили и првог и јединог олимпијског злата које је 1980. године освојено на Олипијским играма у Москви, на Светком првенству у Колумбији Југославија није могла даље од трећег места.

На јубиларно 10. Светско првенство Југославија је отишла у подмлађеном саставу. Иако млад, Дражен Петровић је већ стекао репутацију сјајног играча, а селектор Крешимир Ћосић је у Шпанију повео и 18-годишњег дебитанта Владе Дивца. Овај Мундијал остаће упамћен по полуфиналној утакмици између Југославије и СССР и једном од најневероватнијих преокрета у истоји светских шампионата.

„Плави“ су педесетак секунди пре краја водили са девет поена разлике и били једном ногом у финалу. Тада на сцену ступају Арвидас Сабонис, Валдемарс Хомичус и Валдис Валтерс и са три тројке успевају да изборе продужетке. „Плави“ у додатних пет минута нису успели да се поврате од шока, а Совјетси су славили са са 90:91.

Као утеха је стигла победа над Бразилом у мечу за 3. место од 117:91 и титула најбољег играча првенства која је отишла у руке Дражена Петровића.

Нова доминација и крај

После 12 година, Југославија се на домаћем терену вратила на европски врх. На пет утакмица југословенска репрезентација, предвођена Драженом Петровићем, побеђивала је ривале просечном разликом од 22 поена.

Своју трећу титулу светског првака Југославија је освојила у Аргентини 1990. године. „Плави“ су у Буенос Ајрес отишли под вођством Душана Ивковића, а састав су чинили: Дражен Петровић, Велимир Перасовић, Зоран Чутура, Тони Кукоч, Жарко Паспаљ, Јуриј Здовц, Радисав Ћурчић, Жељко Обрадовић, Владе Дивац, Аријан Комазец, Зоран Савић и Зоран Јовановић (који је дошао као замена за повређеног Дина Рађу).

Југославија је савладала Венецуела 92:84, Ангола 83:77, Бразил 105:86, Совјетски Савез 100:77 и Грчка 77:67. Једини пораз будућим шампионима нанео је Порторико 75:82. У полуфиналу су савладани кошаркаши Сједињених Држава са 99:91, да би у финалу „плави“ победили Совјетски Савез са 92:75. За најбољег играча првенства проглашен је Тони Кукоч.

Успеси

Европска првенства

На Европским првенствима у кошарци, јединствена Југославија је освојила златне медаље пет пута (1973, 1975, 1977, 1989, 1991), сребрне пет пута (1961, 1965, 1969, 1971, 1981) и бронзане три пута (1963, 1979, 1987)

Пласмани

Година Пласман
Швајцарска 1935. Није учествовала
Летонија 1937. Није учествовала
Литванија 1939. Није учествовала
Швајцарска 1946. Није учествовала
Чехословачка 1947. 13. место
Египат 1949. Није учествовала
Француска 1951. Није учествовала
Савез Совјетских Социјалистичких Република 1953. 6. место
Мађарска 1955. 8. место
Бугарска 1957. 6. место
Турска 1959. 9. место
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1961. 2. место
Пољска 1963. 3. место
Савез Совјетских Социјалистичких Република 1965. 2. место
Финска 1967. 9. место
Италија 1969. 2. место
Немачка 1971. 2. место
Шпанија 1973. Прваци
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1975. Прваци
Белгија 1977. Прваци
Италија 1979. 3. место
Чехословачка 1981. 2. место
Француска 1983. 7. место
Немачка 1985. 7. место
Грчка 1987. 3. место
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1989. Прваци
Италија 1991. Прваци

Светска првенства

На светским првенствима у кошарци, јединствена Југославија је освојила три златне медаље (1970, 1978, 1990) три сребрне медаље (1963, 1967, 1974) и две бронзане медаље (1982, 1986).

Пласмани

Година Пласман
Аргентина 1950. 10. место
Бразил 1954. 11. место
Чиле 1959. Није учествовала
Бразил 1963. 2. место
Уругвај 1967. 2. место
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1970. Прваци
Порторико 1974. 2. место
Филипини 1978. Прваци
Колумбија 1982. 3. место
Шпанија 1986. 3. место
Аргентина 1990. Прваци

Олимпијске игре

На Летњим олимпијским играма, јединствена Југославија је освојила једну златну медаљу (1980.), три пута сребрне (1968, 1976, 1988.) и освојила једном бронзану медаљу (1984.).

Пласмани

Година Пласман
Трећи рајх 1936. Није учествовала
Уједињено Краљевство 1948.
Финска 1952.
Аустралија 1956.
Италија 1960. 6. место
Јапан 1964. 7. место
Мексико 1968. 2. место
Немачка 1972. 5. место
Канада 1976. 2. место
Савез Совјетских Социјалистичких Република 1980. Прваци
Сједињене Америчке Државе 1984. 3. место
Јужна Кореја 1988. 2. место

Листа стрелаца репрезентације Југославије свих времена

Листа објављена у политикином Свету спорта бр. 4 од 23. марта 2010.

# Играч Поена
1 Дражен Далипагић 3.700
2 Драган Кићановић 3.330
3 Крешимир Ћосић 3.180
4 Радивој Кораћ 3.107
5 Дражен Петровић 2.830
6 Винко Јеловац 2.220
7 Иво Данеу 2.214
8 Ратко Радовановић 2.175
9 Дамир Шолман 1.798
10 Мирза Делибашић 1.759

Види још

Спољашње везе

1995

1995. је била проста година.

Југославија на Медитеранским играма 1959.

Југославија је учествовала на 3. Медитеранским играма 1959. одржаним од 11. до 23. октобра у Бејруту у Либану. Југославији је ово било друго учешће јер на 2. Медитеранским играма у Барселони 1955. није учествовала.

Учесници Игара и даље су искључиво били мушкарци. Учествовало је 12. репрезентација у 15 спортских грана.

Југославију је представљало 42 спортиста, који су се такмичили само у 6 спортова:атлетици, ватерполо, кошарка, пливање, стрељаштво и рвање.

Мадаље су освајали представници 10 земаља. Репрезентативци Југославије заузели су 5. место са 28 освојених медаља од који је било 11 златних, 9 сребрних и 8 бронзаних.

Женска кошаркашка репрезентација Југославије

Женска кошаркашка репрезентација Југославије је била национална женска кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије. Три пута учествовала је на Олимпијским играма и освојила две медаље, бронзану у Москви 1980, а сребрну у Сеулу 1988. На Светско првенство кошаркашице Југославије квалификовале су се пет пута, а најбољи резултат оствариле су 1990, сребрну медаљу. На Европским првенствима репрезентација је учествовала двадесет пута и освојила шест медаља, четири сребрне, две бронзане, а четири пута заузела је четврто место.

Женска кошаркашка репрезентација Србије

Женска кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима.

ФИБА сматра репрезентацију Србије директним наследником репрезентације Србије и Црне Горе и репрезентације Савезне Републике Југославије, али не и СФРЈ.

Женска кошаркашка репрезентација Црне Горе

Женска кошаркашка репрезентација Црне Горе представља Црну Гору на међународним кошаркашким такмичењима. Црна Гора се до 2006. такмичила као део Југославије/Србије и Црне Горе.

Кошаркашка репрезентација Југославије на светским првенствима

Кошаркашка репрезентација Југославије на Светским првенствима је освојила прво место на 5 првенстава и тако је тренутни рекордер по броју титула, испред репрезентација Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Први пут појавила на првом Светском првенству у Аргентини 1950, а задњи пут је учествовала на Светском првенству у Сједињеним Америчким Државама 2002.

Кошаркашка репрезентација Србије

Кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима. Њено административно тело је Кошаркашки савез Србије (КСС) са седиштем у Београду. На међународној сцени, Србија је дебитовала у оквиру репрезентације Краљевине Југославије приступајући ФИБИ 1936. године.

ФИБА сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација, те се и њено учлањење у ФИБА води још од 1936. године, иако се тада у ову организацију учланила Кошаркашка репрезентација Југославије.

Након распада СФР Југославије почетком 1990-их, преостале републике Србија и Црна Гора су приступиле ФИБИ под именом СР Југославија да би Србија након расформирања поменуте заједнице постала директни наследник те репрезентације.Своју прву међународну утакмицу, репрезентација је одиграла на Европском првенству у Чехословачкој, 27. априла 1947. године против селекције Совјетског Савеза.

Србија је, у склопу државних заједница, освојила све три златне медаље са: Светског првенства, Европског шампионата и Олимпијског кошаркашког турнира. Петоструки је освајач Светског првенства и осмоструки шампион Европе у кошарци. 1980. године освојена је једина златна медаља са Олимпијског кошаркашког турнира.

У четвртфиналу Светског првенства у Индијанаполису „Плави” су елиминисали домаћу селекцију Сједињених Америчких Држава са 81:78. То је био тек други пораз америчког „Тима снова”, састављеног од НБА играча, у њиховој историји.

У периоду од 1992. па до средине 1995. године репрезентација је пропустила три велика такмичења због санкција које је Савет безбедности Уједињених нација увео тадашњој Савезној Републици Југославији. Први меч после санкција репрезентација је одиграла у квалификацијама за првенство Европе 1995. године против Бугарске и славила тек после продужетка 93:87Као независна земља Србија је дебитовала на Евробаскету 2007. године у Шпанији где је у првом мечу групе А поражена од Русије са 73:65Пре осамостаљења кошаркаши из Србије играли су за репрезентације под именима:

1936–1945 Краљевина Југославија

1945–1992 ФНР/СФР Југославија

1992–2006 Савезна Република Југославија/Србија и Црна Гора

2006 — Србија

Прва лига Југославије у кошарци

Прва лига Југославије у кошарци је била највиша кошаркашка лига у СФР Југославији. Лига је формирана 1945. и одиграно је укупно 47 сезона пре него што је расформирана 1991. услед распада СФРЈ.

Најуспешнија екипа у овом периоду је била Црвена звезда са 12 шампионских титула, следили су је Олимпија, Задар и Југопластика са по 6 титула. Црвена звезда је такође једини клуб који је одиграо све сезоне у Првој лиги и никада није испадао у нижи ранг, не рачунајући прву сезону кад нису учествовали клубови.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Хронологија СФРЈ и СКЈ 1974.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1974. године.

Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у току 1990. године.

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1947. године.

Напомена: Због обимности чланак је додатно подељен на три дела — Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (1), Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (2) и Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (3).

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (1)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у прва четири месеца 1947. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947., који је због обимности подељен на три дела.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1947. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (13. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1953. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (6. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1955. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (8. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1957. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (6. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1959. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (9. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1961. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1963. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1965. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1967. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (9. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1969. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1971. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1973. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1975. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1977. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1979. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1981. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1983. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1985. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1987. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1989. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у кошарци 1991. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1950. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (10. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1954. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (11. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1963. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1967. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1970. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1974. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1978. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1982. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1986. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1990. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1960. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (6. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1964. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1968. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal olympic.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1972. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (5. место)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1976. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal olympic.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1980. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal olympic.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1984. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Bronze medal olympic.svg
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Летње олимпијске игре 1988. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Silver medal olympic.svg
Националне мушке кошаркашке репрезентације Европе (ФИБА Европа)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.