Костолац

Костолац је градско насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Костолац
Power Station Kostolac A
Термоелектрана Костолац А
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ГрадПожаревац
Градска општинаКостолац
Становништво
 — 2011.Раст 9569
 — густина980/км2
Географске карактеристике
Координате44°42′26″ СГШ; 21°10′05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГДКоординате: 44°42′26″ СГШ; 21°10′05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина69 м
Површина9,764 км2
Костолац на мапи Србије
Костолац
Костолац
Костолац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12208
Позивни број012
Регистарска ознакаПО

Демографија

У насељу Костолац живи 6973 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена). У насељу има 3186 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.946
1953. 4.332
1961. 4.981
1971. 6.678
1981. 9.274
1991. 10.365 9.993
2002. 9.313 9.631
2011. 9.569
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6.913 74,22 %
Роми
  
1.756 18,85 %
Хрвати
  
39 0,41 %
Црногорци
  
38 0,40 %
Македонци
  
36 0,38 %
Југословени
  
35 0,37 %
Мађари
  
19 0,20 %
Словенци
  
18 0,19 %
Власи
  
16 0,17 %
Румуни
  
13 0,13 %
Немци
  
6 0,06 %
Бугари
  
4 0,04 %
Чеси
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
275 2,95 %

Костолачка култура

Kostolac culture-sr
Простирање Костолачке културе

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:

  • Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
  • Шоље са тракастом дршком
  • Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрациом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадљом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .[4]

Спорт

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

Спољашње везе

Браничево

Браничево се може односити на:

Браничево, географска и историјска област у Србији

Браничево, село у општини Голубац, Браничевски округ, Србија

Браничево, тврђава у селу Костолац

Браничево, часопис који излази у Пожаревцу

Браничево (тврђава)

Браничево је утврђење које се налази на археолошком локалитету код Тодићеве цркве у селу Костолац, 12 km северно од Пожаревца. Сматра се да је оно средњовековни наставак античког Виминацијума (лат. Viminacium) који се ту налазио. Утврда је разорена током сукоба 1124. године.

Град Браничево је било војно утврђење и трговачки центар који је у историји Византије у 11. и 12. веку и у српској историји 13. и 14. века имало значајну улогу. Ископавањима је утврђено постојање бедема Доњег града, пронађена је кула и једна грађевина за коју се претпоставља да је била аристократска кућа са радионицом.

Браничево је било једно од најзначајнијих подручја српских земаља у средњем веку. Остаци утврђења браничевског града обухватају зараван на изданку Сопотске греде, лево од реке Млаве, односно вис изнад данашњег села Костолац.

Током 2011. године, око Тодићеве цркве у Старом Костолцу вршена су археолошка истраживања да би се нашли остаци некадашњег утврђеног Браничева.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Град Пожаревац

Град Пожаревац је град у Браничевском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 482 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.313 ha, а на шумску 2.179 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Пожаревац. Град Пожаревац се састоји од 27 насеља: 2 градска (Костолац и Пожаревац) и 25 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 75.334 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -0,9‰, док је број запослених у граду износио 22.944 људи. У граду се налазе 32 основне и 7 средњих школа.

Градска општина Костолац

Градска општина Костолац је једна од две градске општине града Пожаревца, заједно са градском општином Пожаревац.

Костолац је имао статус општине Пожаревачког среза у периоду између 1949. до 1956. године, после тога је подручје бивше општине Костолац ушло у састав општине Пожаревац. 1990. године одржан је рефердум на ком се 97,8 % гласача изјаснило да се формира општина Костолац, Та идеја није остварена до данашњих дана. Најновијим Законом о територијалној организацији Републике Србије донесеним 27. децембра 2007. године некадашња општина Пожаревац је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Костолац као градске општине града Пожаревца, а не као самосталне. Површина општине је 10290 ha.

Новим статутом града Пожаревца је у члану бр. 3 наведено да су на територији града Пожаревца градске општине: Пожаревац и Костолац. Начин одређивања насељених места односно подручја катастарских општина која улазе у састав градских општина, врсте органа и послове из надлежности града које врше градске општине, Скупштина града уредиће посебном одлуком о спровођењу Статута града. Планирано је да у састав општине уђу следећа насељена места: Костолац, Село Костолац (познато и као Стари Костолац), Острово, Кленовник, Петка и Дрмно. Насеља ће се на референдумима опредељивати да ли желе да уђу у састав градске општине Костолац. Након референдума одржаног 5. 8. 2009. и 25.08.2009. грађани месне заједнице Дрмно су одбили да буду у саставу Градске општине Костолац, док остала насеља одлуком својих бирача потвђеном на референдуму улазе у састав новоформиране општине Костолац. Локални избори за скупштину градске општине су одржани 06 децембра 2009. године. Председник градске општине је Владимир Вила (СПС), а председник скупштине градске општине је Др Емил Андрун (ДС). Општина је према попису из 2002. године имала 13500 становника.

Електропривреда Србије

Електропривреда Србије (скраћено ЕПС) је највећа енергетска компанија у Србији.

Инсталисана снага капацитета за производњу електричне енергије је 7.326 MW од којих је 4.032 MW у термоелектранама, 336 MW у термоелектранама-топланама на природни гас и течна горива и 2.958 MW у хидроелектранама.ЕПС је такође највећи произвођач лигнита у Србији који управља рударским басенима Колубара и Костолац и производи 37 милиона тона лигнита годишње.

Зона Дунав у фудбалу

Зона Дунав је била једна од зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења била је Српска лига Запад, а нижи су биле три окружне лиге - Подунавска, Шумадијска и Браничевска.

Лига је формирана 2007. године. Угашена је 2018. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије заједно са Зоном Дрина и Зоном Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Већина клубова учесника Зоне Дунав у сезони 2017/18. прешла је у Подунавско-шумадијску зону.

Кленовник

Кленовник је насеље у Србији у градској општини Костолац, града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1021 становника.

Костолачка култура

Костолачка култура је енеолитска култура, самостално издвојена захваљујући В. Милојчићу. Област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе. Костолачка култура обухвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Прахова, Костолца и Винче. Неки од локалитета ове културе су:

Злотска пећина

Костолац

Падина

Добановци

Бановци

Белегиш

Вучедол

СарвашНа румунским налазиштима костолачка керамика се готово по правилу налази помешана са Коцофени-керамиком.

Острово (Пожаревац)

Острово је насеље у Србији у градској општини Костолац, града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 646 становника.

Петка (Пожаревац)

Петка је насеље у Србији у градској општини Костолац, града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1173 становника.

Подунавље

Подунавље је назив за подручја уз Дунав лоцирана у Србији и Хрватској.

Пожаревац

Пожаревац је град и седиште Браничевског округа. Према попису из 2011. у ужем градском језгру било је 44.183 становника, док је у широј градској области (некадашњој општини Пожаревац) живело 60.035 становника.

РК Рудар Костолац

Рукометни клуб Костолац је рукометни клуб из Костолца, Србија. Клуб је основан 1970. и део је Спортског друштва Рудар. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Село Костолац

Село Костолац или Стари Костолац је насеље у Србији у градској општини Костолац, града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1.228 становника.

Познато археолошко налазиште, некадашњи римски логор и град Виминацијум, простире се испод ареала села Стари Костолац. Од знаменитости села издваја се и позната црква Светог Георгија, подигнута 1915. године.

Термоелектрана

Термоелектрана је постројење у коме се хемијска или нуклеарна енергија горива (угаљ, уранијум, нафта, гас...) претвара у топлотну енергију, затим се топлотна енергија помоћу турбине претвара у механичку која се користи за покретање генератора електричне енергије.

Термоелектрана Костолац

Термоелектане „Костолац“ (ТЕ „Костолац“ или ТЕ-КО) су термоелектране на лигнит, укупне инсталационе снаге 1007 MW и максималне производње 6.256.576 MWh електричне енергије годишње (2011), што чини око 14% укупне производње ЕПС-а. Електране се налазе у близини града Костолца и археолошког налазишта Виминацијум. Налази се у оквиру привредног друштва Термоелектране и копови „Костолац“ д.о.о. које обухвата: површинске копове „Ћириковац“ и „Дрмно“ и термоелектране „Костолац А“ и „Костолац Б“.

ФК Рудар Костолац

ФК Рудар Костолац је фудбалски клуб из Костолца, и тренутно се такмичи у Браничевској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала.

Црква Светог Георгија у селу Костолац

Црква Светог Георгија у селу Костолац (или Тодићева црква Светог Георгија у селу Костолац) задужбина је бродовласника Драгутина В. Тодића и његове жене Лепосаве. Налази се на узвишеном платоу познатом по имену Мали град, простору са веома дугим континуитетом од неолита, преко антике до средњег века. Подигнута је 1924. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника
Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.