Косовска Митровица

Косовска Митровица (алб. Mitrovica или Mitrovicë; 19811991. Титова Митровица, алб. Mitrovica e Titos) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскомитровачког управног округа. Према попису из 2011. године било је 33.904 становника.[a]

Косовска Митровица
Mitrovica Collage
Знаменитости Косовске Митровице
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Становништво
Становништво
 — 2011.33.904
 — густина96,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42°53′25″ СГШ; 20°51′59″ ИГД / 42.89028° СГШ; 20.86644° ИГДКоординате: 42°53′25″ СГШ; 20°51′59″ ИГД / 42.89028° СГШ; 20.86644° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина496 m
Површина350 km2
Косовска Митровица на мапи Србије
Косовска Митровица
Косовска Митровица
Косовска Митровица на мапи Србије
Поштански број38220
Позивни број+381(0)28
Регистарска ознакаKM
Веб-сајт
www.kosmitrovica.rs

Име града

Косовска Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског, која је била испод звечанског утврђења, а коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини — манастиру Бањска. Око цркве је било српско гробље, а од 19. века ту се сахрањују и Турци. У непосредној близини је сада Споменик рударима устаницима, који су се 1941. године придружили народоноослободилачким бригадама у Србији.

Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. Почетком 90-их година 20. века граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

Историја

Mitrovica, Gesamtansicht. (BildID 15576208)
Панорама Митровице, током Првог светског рата

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2—3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош.

Прва српска народна школа радила је у месту између 1867—1876. године. Касније је поново отворена.[1]

Након Првог балканског рата 1912. године Косовска Митровица, заједно са остатком Старе Србије, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица и рудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне.

Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

Косовска Митровица за време и после рата на Космету

North Kosovska Mitrovica
Северни део Косовске Митровице и тврђава Звечан у позадини

И град и општина су претрпели велику штету које је изазвало НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Ово подручје је било поље терористичког деловања Ослободилачке војске Косова и пре бомбардовања.

Након НАТО агресије, када су из свих градова на Косову и Метохији Срби прогнани, Митровица је успела да одоли суровом етничком чишћењу, захваљујући својим грађанима али и реци Ибру, која је била природна граница етничке подељености града и пре бомбардовања. Град је постао симбол отпора етничком чишћењу на Косову и Метохији. Већина од око 5.000 Рома из овог дела је избегла у друге делове Србије. У северном делу града око 10.000 Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној (српској) обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни.

Pont "AUSTERLITZ" Mitrovica
Мост на Ибру

Косовска Митровица је након бомбардовања постала жариште етничких сукоба две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиције су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су унапред оптужени српски младићи из села Зупче да су наводно нагнали псе на албанску децу, искоришћено је од стране албанских терориста и екстремиста као повод за велике етничке сукобе у граду и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружане нападе, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је најмање осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката, укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије, опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији након НАТО агресије.

Истог датума, четири године касније, у близини зграде Општинског суда избили су сукоби између српског становништва и специјалних снага УНМИК полиције. Сукоби су испровоцирани безразложним хапшењем судија и службеника суда српске националности. И у овом целодневном инциденту било је десетине повређених, док је један украјински полицајац изгубио живот.

Географија

Косовска Митровица
Климатограм
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
31
 
 
3
−4
 
 
23
 
 
5
−4
 
 
19
 
 
10
0
 
 
42
 
 
16
3
 
 
63
 
 
20
8
 
 
47
 
 
25
11
 
 
38
 
 
28
13
 
 
40
 
 
27
12
 
 
31
 
 
23
9
 
 
75
 
 
18
5
 
 
39
 
 
12
2
 
 
52
 
 
3
−2
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Положај

Косовска Митровица се налази на југоисточном рубу Динарских планина, у северном делу косовске области, тамо где Ибар прави велику окуку пред улазак у Ибарску клисуру и испред које, с десне стране, прима своју највећу притоку Ситницу. Смештена је на северу Косовске котлине, на 496 m надморске висине Са истока, севера и запада окружена је планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника, са југа огранцима Чичавице а са северозапада огранцима Рогозне.[2]

Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и притока Ибра Љушта, чије је ушће у самом граду.

Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Клима

Индустрија

Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји Топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора „Трепча“. Са НАТО агресијом и етничким чишћењем Срба из Покрајине, рад рудника, топионице и фабрика је потпуно замро.

Демографија

Косовска Митровица је некада била насељена искључиво српским становништвом на шта указује више извора. Али, са турским освајањима структура сe мењала, све више је растао број муслимана и у демографском и конфесионалном погледу Косовска Митровица је била све више мешовита средина.[3]

Пре НАТО бомбардовања 1999. општина Косовска Митровица имала је око 116.500 становника, по процени ОЕБС-а. По процени из 1991. године општина је имала 104.855 становника, од који су 78% били Албанци, 10,2% Срби и Црногорци, 4,96% Муслимани, 4,63% Роми и 0,41% Турци. Већина неалбанског становништва живела је у граду Косовска Митровица, док је већина Срба живела у северном делу града, а већина Албанаца је живела на јужној страни реке Ибар. Град је постао поприште сталних сукоба јер су екстремисти албанске националности желели да силом успоставе јединствену административну управу над градом, чему се Срби из северног дела оштро противе, верујући да би то био увод у изгнанство Срба из овог града.

Косовска Митровица има 33.904 становника, док подручје општине Косовска Митровица има 71.909 становника према званичним резултатима пописа становништва 2011. године на Косову и Метохији, спроведеног од стране институција самопроглашене Републике Косово. Како попис није спроведен у северном делу града због бојкота Срба, прави број становника је већи. Према процени из 2009. године у северном делу града је живело 12.326 становника.[4]

Етнички састав према попису из 1961.[5]
Албанци
  
13.574 50,8 %
Срби
  
8.245 30,8 %
Црногорци
  
1.775 6,6 %
Муслимани
  
530 1,9 %
Југословени
  
355 1,3 %
други
  
1.695 6,3 %
Укупно: 26.721
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
32.390 61,3 %
Срби
  
8.933 16,9 %
Роми
  
4.299 8,1 %
Муслимани
  
4.082 7,7 %
Црногорци
  
1.503 2,8 %
Турци
  
766 1,4 %
Укупно: 52.866
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
31.646 93,3 %
Ашкалије
  
647 1,9 %
Роми
  
528 1,6 %
Турци
  
515 1,5 %
Бошњаци
  
340 1 %
Укупно: 33.904

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 13.901
1953. 17.195
1961. 26.721
1971. 42.160
1981. 52.866
1991. 64.323

Култура

Sabor2
Са Сабора културно-уметничког стваралаштва Србије, 2011.

Сви административни и културни објекти Митровице налазе се у јужном, албанском делу, па и православни храм Свети Сава. Са поделом града, српски део остао је без адекватних услова за рад — Културни центар, Градска библиотека, аматерско позориште, галерија — све је то остало преко Ибра. Због чега су се за рад морали користити просторије некадашњег Техничко-металуршког факултета.

У Косовској Митровици је од 2005. године смештена и Српска драма Народног позоришта у Приштини, чија се сцена сада налази у Дому културе у Звечану.

После 18 година паузе, 2011. године обновљен је Сабор културно-уметничког стваралаштва Србије. Ова манифестација окупља ликовне уметнике, писце, фолклорне ансамбле и културне посленике из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште већине факултета Универзитета у Приштини.

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

На узвишењу изнад града, у северном делу Митровице, после НАТО бомбардовања, саграђена је црква Светог Димитрија.

Градска слава Косовске Митровице је празник Митровдан који се обележава 8. новембра.[9]

Познате личности

M-Krasic
Милош Красић

Градови побратими

Косовска Митровица је побратимљена са следећим градовима:[10]

Галерија

Mitrovica City

Косовска Митровица ноћу

Скица Косовске Митровице и Звечана

Скица Косовске Митровице и Звечана из 1950. године

Crkva Svetog Dimitrija

Црква Светог Димитрија, у позадини Споменик рударима

Crkva svetog save km

Црква Светог Саве

Ibar River in Mitrovica

Ибар

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Аврам Поповић, „О постанку Косовске Митровице“, Јужна Србија,бр. 2, Скопље, 1922, 169-174.
  3. ^ Славиша И. Бишевац, Историографија о Косовској Митровици почетком ХХ века Баштина св. 37, Приштина-Лепосавић 2014. стр.175-195
  4. ^ Етнички састав Северног Косова 2009. године pop-stat.mashke.org
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Слава Косовске Митровице rts.rs, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. ^ „Братимљени градови”. kosmitrovica.rs.

Литература

Спољашње везе

Баре (Косовска Митровица)

Баре (алб. Bare) су насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Врбница (Косовска Митровица)

Врбница (алб. Vërbnicë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Веришт (алб. Verrisht).

Грб општине Косовска Митровица

Велики грб

Чувари штита на Великом грбу су два сребрна орла (који симболишу припадност и оданост Р. Србији) у полету уздигнутих крила: златних кљунова, ногу, канџи и црвеног језика. Десни орао придржава златним ресама одрубљени стег Р. Србије (тробојка хоризонтално поређених поља истих висина црвене, плаве и беле боје), а десни придржава златним ресама одрубљени стег општине К. Митровица (црвене боје подељен златним крстом на четири поља са по једним огњилом у сваком пољу, окренути ка спољним странама). Оба стега су истакнута на браон копљима са златним врховима. Постамент је зелени брежуљак на којем се налазе седам црвених божурова (симбол проливене крви српских родољуба). На ленти је исписано Косовска Митровица ћириличним писмом.

Средњи грб

Изнад Малог грба налази се златна бедемска круна са три видљива мерлона (што означава да град има више од 50.000 становника) украшена са три плава сафира и два црвена рубина (што представља чињеницу да је К. Митровица била неко време престоница Краљевине Србије). На ленти је исписано Косовска Митровица ћириличним писмом.

Мали грб

У плавом штиту полукружног облика налази се Свети Димитрије Солунски (светац по коме је К. Митровица добила име, крсна слава града тј. заштитник града), одевен у златни оклоп у комбинацији са браон материјалима, огрнут црвеним плаштом. Свети Димитрије Солунски у својој десној руци држи браон копље са златним врхом, а у левој руци држи мали црвени штит полукружног облика до пола видљив са златним крстом и огњилима, окренутим ка спољним странама штита („Ватром ћемо крст бранити“). Свети Димитрије Солунски стоји на зеленом тровршју (што представља три планине које окружују Косовску Митровицу: Копаоник, Голија и Мокра Гора) испод којег се налазе три плаве вијугаве реке (што представља три реке које протичу кроз Косовску Митровицу: Ибар, Ситница и Љушта), у стопи штита налазе се два укрштена црна чекића (симболи рударске традиције овог краја).

Дедиње (Косовска Митровица)

Дедиње (алб. Dedi) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису из 2011. године ово место је било ненасељено. Након 1999. село је познато и као Дедај (алб. Dedaj).

Забрђе (Косовска Митровица)

Забрђе (алб. Zabërxhë, Zabërgjë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Ковачица (Косовска Митровица)

Ковачица (алб. Kovaçicë или Kovaçica) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Косовскомитровачки управни округ

Косовскомитровачки округ је управни округ Републике Србије који се налази у југозападном делу државе и обухвата општине:

Општина Зубин Поток место Зубин Поток

Општина Лепосавић место Лепосавић

Општина Звечан место Звечан

Општина Косовска Митровица место Косовска Митровица

Општина Србица место Србица

Општина Вучитрн место ВучитрнИма укупно 275.904 становника.

Седиште округа је град Косовска Митровица.

Косовска Митровица, као средњовековна насеобина, има доста знаменитих грађевина и споменика: Црква Св. Димитрија датира из XIV века, а Црква Св. Саве из XIX века. Недалеко од Косовске Митровице налази се манастир Девич, који се први пут помиње 1578. године, а сматра се да га је подигао Ђурађ Бранковић, познати српски владар.

Вучитрн је старо место - музеј. То је било трговачко место за време владавине српског велможе Вука Бранковића, оца Ђурађа Бранковића.

У Косовскомитровачком региону постоји неколико значајних привредних организација: грађевинских, хемијских, конфекцијских и пољопривредних.

Кошутово (Косовска Митровица)

Кошутово (алб. Koshtovë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Кутловац (Косовска Митровица)

Кутловац (алб. Kutllovc) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Лисица (Косовска Митровица)

Лисица (алб. Lisicë; до 1965 — Лисца) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Небојша Радуновић

Небојша Радуновић (Косовска Митровица, 18. мај 1954) је српски гинеколог, редовни професор Медицинског факултета у Београду, дописни члан САНУ.

Овчаре (Косовска Митровица)

Овчаре (алб. Ofqar, Ofçar, Ovçare) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Општина Звечан

Општина Звечан (алб. Zveçan) се налази на северу Косова и Метохије, и обухвата узак појас од Косовске Митровице до Рашке области. Седиште општине је у месту Звечан. То је једна од косовских општина са српском етничком већином. Граничи се са Општином Лепосавић на истоку, Општином Косовска Митровица на југу, и Општином Зубин Поток на западу. Источно од места се на врху брда налази православни манастир Бањска, док се на западу, на мањем брду налазе остаци старе тврђаве Звечан. Површина општине је 122,4 km² километра квадратна, и подељена је на 18 катастарских општина, на чијој се територији налази 45 насеља са укупно 16.600 становника рачунајући и 4.000 ИРЛ српске националности, и 250 избеглица из Хрватске. Ово је млада општина која је настала крајем 80-их година тако што се одвојила од општине Косовска Митровица. На последњим косовским локалним изборима је победила Српска листа освојивши 13 мандата, а за градоначелника је изабран по други пут Вучина Јанковић.

Орахово (Косовска Митровица)

Орахово (алб. Rahovë, Rehovë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Пирче (Косовска Митровица)

Пирче (алб. Pirç) је заселак на Чичавици, у изворишту Пантинског потока. општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. године познато и као Грамш и Пирај.

Река (Косовска Митровица)

Река (алб. Rekë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Страна (Косовска Митровица)

Страна (алб. Stranë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Трстена (Косовска Митровица)

Трстена (алб. Tërstenë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 163 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Империјална конверзија
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
1,2
 
 
37
25
 
 
0,9
 
 
41
25
 
 
0,7
 
 
50
32
 
 
1,7
 
 
61
37
 
 
2,5
 
 
68
46
 
 
1,9
 
 
77
52
 
 
1,5
 
 
82
55
 
 
1,6
 
 
81
54
 
 
1,2
 
 
73
48
 
 
3
 
 
64
41
 
 
1,5
 
 
54
36
 
 
2
 
 
37
28
Просечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.