Косово Поље

Косово Поље (алб. Fushë Kosovë, Fushë Kosova) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 12.919 становника.[a]

Железнички чвор Косово Поље је био четврти по важности у Србији, после Београда, Новог Сада и Ниша. Поред више домаћих линија, одвијао се и међународни саобраћај на линији Атина–Скопље–Београд–Минхен. Био је главно седиште железнице на Косову и Метохији. Међутим, после прогона Срба 1999. године, сву имовину железнице узурпирали су Албанци.

Косово Поље
Fushë Kosovë railway station
Железничка станица у Косовy Пољу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКосово Поље
Становништво
Становништво
 — 2011.12.919
Географске карактеристике
Координате42°38′15″ СГШ; 21°05′39″ ИГД / 42.63750° СГШ; 21.094167° ИГДКоординате: 42°38′15″ СГШ; 21°05′39″ ИГД / 42.63750° СГШ; 21.094167° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина543 м
Косово Поље на мапи Србије
Косово Поље
Косово Поље
Косово Поље на мапи Србије
Регистарска ознакаPR

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века. [1]

из Доње Мораче

  • Миковић (1 к.), Булатовић (2 к.) и Букелић (3 к.) 1921.

из Грахова

  • Булајић (1 к.) 1921.

из Никшића

  • Ђапић (1 к.) и Драшковић (1 к.) 1921.

из Гусиња

  • Шијаковић (1 к.) 1921.

из Куча

  • Вујошевић (1 к.) 1921.

из Пипера

  • Михајловић (1 к.) 1925.

из Кривошија

  • Вуковић (1 к.) 1921.

из Лике

  • Агбаба (1 к.), Лукић (2 к.), Будимировић (3 к.), Вукобрада (1 к.), Балабан (1 к.) и Зорић (1 к.).

из Словеније

  • Михелић (1 к.) и Шкерл (1 к.) 1925. (Словенци).

из Истре

  • Хекић (2 к.), Јерић (1 к.), Паулин (1 к.) и Кромиш (1 к.) 1925. (Словенци).

из Босне

  • Дорословац (1 к.), Војиновић (1 к.), Јованић (3 к.) и Стефановић (1 к.) 1921.

из Херцеговине

  • Шантић (1 к.), из Мостара 1931.

из Славоније

  • Коларић (1 к.) 1925. (Хрвати).

из Срема

  • Глишан (2 к.), Несторовић (2 к.), Лудошки (2 к.), Исаковић (1 к.), Унгуровић (1 к.), Лињачки (1 к.), Малетић (1 к.), Ковачевић (2 к.), Лазић (1 к.), Барић (1 к.), Рађеновић (1 к.), Мађаревић (2 к.), Брље (3 к.), Зубовић (2 к.), Крстић (1 к.), Суботић (1 к.), Јовановић (1 к.), Маринковић (1 к.), Краиновић (1 к.), Шујица (2 к.) и Гулановић (1 к.), сви 1921. Последња три рода су старином из Лике.

Сремци повратници из Бугарске

  • Николић (1 к.), Поповић (1 к.) и Владисављевић (2 к.) досељени из Бугарске 1921, из Ореховца, где су живели петнаестак година.

из Баната

  • Ћурћин (2 к.), Петарски (1 к.), Миочин (1 к.), Каранчев (1 к.), Врањеш (1 к.), Крстић (1 к.), Мудрић (1 к.) и Немац Дех (1 к.), сви 1921. Ибрачић (1 к.) такође је из Баната, али у Косово Поље досељен из Топлице 1921.

из Зајечара

  • Миловановић (1 к.) 1923.

из Трстеника

  • Илић (2 к.) 1921, Максимовић (1 к.) 1924.

из Чачка

  • Јововић (1 к.) 1921.

из Пирота

  • Ћирић ( 1 к.) 1924.

из Жупе (александровачке)

  • Шекуларац (1 к.) 1926. Старином је из Црне Горе.

из Ниша

  • Опријановић (2 к.) и Ђаковић (2 к.) 1926;

из Прокупља

  • Стојковић (1 к.) 1921. и Мановски (1 к.) 1926. Старином из Срема.

из Куршумлије

  • Врекић (1 к.) 1924.

из Јабланице

  • Симоновић (1 к.) и Вијатовић (1 к.) 1924.

из Вучитрна

  • Станисављевић (1 к.) 1925, на купљено имање.

Становништво

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Косово Поље. Косово Поље је потпуно променило етничку структуру становништва због досељавања Албанаца из Дренице, Подујева и Медвеђе, а измењен је и сам изглед града. Некада породичне куће и многе ресторане, по којима је Косово Поље било познато, замениле су зграде и пословни објекти.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Срби
  
1.641 67,7 %
Црногорци
  
515 21,2 %
Албанци
  
144 5,9 %
Хрвати
  
45 1,9 %
Укупно: 2.423
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Срби
  
5.399 41,8 %
Албанци
  
2.831 21,9 %
Роми
  
1.997 15,5 %
Муслимани
  
1.268 9,8 %
Црногорци
  
1.220 9,4 %
Укупно: 12.917
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
12.295 95,2 %
Ашкалије
  
353 2,7 %
Египћани
  
79 0,6 %
Срби
  
48 0,4 %
Турци
  
42 0,3 %
Роми
  
30 0,2 %
Бошњаци
  
18 0,1 %
Горанци
  
15 0,1 %
Укупно: 12.919

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 847
1953. 1.122
1961. 2.423
1971. 6.992
1981. 12.917
1991. 16.154

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Спољашње везе

Ариљача

Ариљача (алб. Harilaç) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Бресје (Косово Поље)

Бресје (алб. Bresje) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Висораван

Висораван или, ређе, плато, је високо положен равничарски или благо заталасан предео на надморској висини од преко 200 метара. Веће висоравни, заједно са ланцима планина и брда, чине висије.

Говор на Газиместану

Говор на Газиместану Слободана Милошевића је одржан приликом прославе 600 година Косовске битке 28. јуна 1989. на Косову пољу. Својим присуством, прославу је обележило и око два милиона људи, од којих је један део дошао из САД, Канаде, Аустралије и многих земаља Европе.

Прослави је присуствовало комплетно Председништво СФРЈ, на челу са Јанезом Дрновшеком, затим је ту био и Милан Панчевски - тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ, а централни говор одржао је Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва СР Србије.

Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у Југославији, док су амбасадори САД, Ворен Зимерман, и Турске одбили да дођу.

Добри Дуб (Косово Поље)

Добри Дуб (алб. Lismir, Dobërdupi, Dobër Dub) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Државни пут 41

Пут 41 је магистрални пут у јужном делу Србије, који спаја Косово поље са јужним Поморављем.

Енце

Енце (алб. Henc) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Косово Поље (Вишеград)

Косово Поље је насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 167 становника.

Косово поље (Далмација)

Косово поље је мало крашко поље у Далмацији, недалеко од Книна у данашњој Хрватској. Захвата површину од око 33 км², на дужини од око 13,5 километара и ширини до 5 километара. Кроз поље протиче река Косовчица, лева притока Крке. На југу је, преко Петровог кланца, спојено са Петровим пољем, а на северу са Книнским пољем.

У пољу се налазе насеља Бискупија, Орлић, Марковац, Риђане, Звјеринац, Рамљане. Заједнички назив за читаву област је Далматинско Косово. За време турске власти, на том подручју је постојала посебна нахија Косово. Ту се налази и православна црква Лазарица, око које се српски православни народ из околине окупљао о Видовдану.

Косовски управни округ

Косовски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Има укупно 672.292 становника. Седиште округа је Приштина.

Кузмин (Косово Поље)

Кузмин (алб. Kuzmin) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Мали Белаћевац

Мали Белаћевац (алб. Bardh i Vogël) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Накараде

Накараде (алб. Nakaradë) су насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Општина Косово Поље

Општина Косово Поље (алб. Komuna e Fushë Kosovës) је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Општина Обилић

Општина Обилић је општина у Србији основана 23. јуна 1988. године, а почела да функционише 27. новембра 1989. године. Ова општина, заједно са општинама Косово Поље и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Слатина

Слатина може да се односи на:

Слатина (земљиште), врста земљишта

Слатина (станиште), тип еколошког стаништаили

Република Србија:

Слатина (Сопот), насеље у приградској општини Сопот, Град Београд, Република Србија

Слатина (Лозница), насеље града Лознице, Република Србија

Слатина (Шабац), насеље града Шапца, Република Србија

Слатина (Уб), насеље у општини Уб, Република Србија

Слатина (Јагодина), насељено место града Јагодине, Република Србија

Слатина (Бор), насеље у општини Бор у Борском округу, Република Србија

Слатина (Неготин), насеље у општини Неготин, Република Србија

Слатина (Књажевац), насеље у општини Књажевац, Република Србија

Слатина (Пријепоље), насеље у општини Пријепоље, Република Србија

Слатина (Чачак), насеље града Чачка, Република Србија

Слатина (Нови Пазар), насеље града Новог Пазара, Република Србија

Слатина (Крушевац), насеље града Крушевца, Република Србија

Слатина (Лесковац), насеље града Лесковца, Република Србија

Слатина (Косово Поље), насеље у општини Косово Поље и приштински аеродром, Република Србија

Слатина (Вучитрн), насеље у општини Вучитрн, КиМ, Република Србија

Слатина (Качаник), насеље у општини Качаник, КиМ, Република Србија

Слатина (Лепосавић), насеље у општини Лепосавић, КиМ, Република Србија

Слатина (Подујево), насеље у општини Подујево, КиМ, Република Србија

Велика Слатина, насеље у општини Косово Поље, КиМ, Република Србија

Мала Слатина, насеље у општини Косово Поље, КиМ, Република СрбијаБосна и Херцеговина:

Република Српска:

Слатина (Лакташи), насеље у општини Лакташи, Република Српска

Слатина (Сребреница), насеље у општини Сребреница, Република Српска

Слатина (Теслић), насеље у општини Теслић, Република Српска

Слатина (Фоча), насеље у општини Фоча, Република Српска

Слатина (Чајниче), насеље у општини Чајниче, Република Српска

Слатина (Оштра Лука), насеље у општини Оштра Лука, Република Српска

Слатина (Ново Горажде), насеље у општини Ново Горажде, Република Српска

Средња Слатина, насеље у општини Шамац, Република Српска, БиХФедерација БиХ:

Слатина (Доњи Вакуф), насеље у општини Доњи Вакуф, Федерација БиХ

Слатина (Горажде), насеље у општини Горажде, Федерација БиХ

Слатина (Јабланица), насеље у општини Јабланица, Федерација БиХ

Слатина (Сански Мост), насеље у општини Сански Мост, Федерација БиХЦрна Гора:

Слатина (Андријевица), насеље у општини Андријевица, Република Црна Гора

Слатина (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Слатина (Пљевља), насеље у општини Пљевља, Република Црна Гора

Слатина (Шавник), насеље у оштини Шавник, Република Црна ГораХрватска:

Слатина (Подравска), град у Вировитичко-подравској жупанији, раније се звао Подравска Слатина

Слатина Покупска, насеље у граду Глини, Банија, Република ХрватскаСловенија:

Рогашка Слатина, град и општина, Република СловенијаСеверна Македонија:

Слатина (Македонски Брод), насеље у општини Македонски Брод, Северна МакедонијаБугарска:

Слатина (Софија), један од 24 рејона главног града Софије, Република Бугарска

Слатина (Ловеч), насеље у области Ловеч, Република Бугарска

Слатина (Монтана), насеље у области Монтана, Република Бугарска

Слатина (Пловдив), насеље у области Пловдив, Република Бугарска

Слатина (Силистра), насеље у области Силистра, Република БугарскаСловачка:

Слатина (Љевице), насеље у округу Љевице, Њитрански крај, Словачка Република

Слатина (река), река у СловачкојРумунија

Слатина (Румунија), место у РумунијиЧешка:

Слатина (Знојмо), насеље у округу Знојмо, Јужноморавски крај, Чешка Република

Слатина (Кладно), насеље у округу Кладно, Средњочешки крај, Чешка Република

Слатина (Клатови), насеље у округу Клатови, Плзењски крај, Чешка Република

Слатина (Литомјержице), насеље у округу Литомјержице, Устечки крај, Чешка Република

Слатина (Нови Јичин), насеље у округу Нови Јичин, Моравско-Шлески крај, Чешка Република

Слатина (Плзењ-север), насеље у округу Плзењ-север, Плзењски крај, Чешка Република

Слатина (Свитави), насеље у округу Свитави, Пардубички крај, Чешка Република

Слатина (Усти на Орлици), насеље у округу Усти на Орлици, Пардубички крај, Чешка Република

Угљаре (Косово Поље)

Угљаре је насеље у Општини Косово Поље на Косову и Метохији. Село је у равници на 2 км југоисточно од железничке станице „Косово Поље“. Кроз село потиче река Стубалка.

Црква Светог Николе у Косову Пољу

Црква Светог Николе у Косову Пољу, у насељеном месту и седишту истоимене општине, на Косову и Метохији је православна црква која је припадала Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом Николи у Косово Пољу, подигнута је 1940. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.