Косово

Косово је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Косово
Kosovo regioni sr
Положај Косова на Косову и Метохији.
Највећи градовиПриштина
Косовска Митровица
Гњилане
Урошевац
ДржаваСрбија Србија
РегионКосово и Метохија
Административна јединицаКосовски округ
Косовскомитровачки округ
Косовско-поморавски округ

Назив

У колоквијалном говору, аутономна покрајина Косово и Метохија се једноставно зове Косово, због дужине назива и једноставности изговора. Иако неисправно, под Косовом се често подразумева читава покрајина, укључујући и Метохију.

Историја

До доласка Турака на ове просторе Косово је било углавном насељено српским становништвом. Након Косовског боја, Срби су се повлачили пред Турцима на север у Угарску, а током отоманске владавине која је на Косову трајала до 1912. Косово су населили исламизовани Албанци и друго муслиманско становништво, које је служило Османском царству.

Српска војска је ослободила Косово и Метохију у Првом балканском рату 1912, а турска војска је била протерана са српских територија за мање од два месеца. Након што су нацисти окупирали Југославију у Другом светском рату, Косово је окупирала Италија и прикључила га Великој Албанији. Од 1945. до 1952. на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА и УДБА, које су најчешће у појединачним окршајима разбиле поједине групе балиста. Одређени број њих се извукао и сакрио у иностранству, док се један број њих предао и прикључио југословенским партизанскима. Ови последњи знатно су утицали да Брозов режим донесе уредбу о забрани повратка Срба на територију Косова и Метохије, што је заправо значило наставак прогона и балистичке великоалбанске политике. Томе је касније знатно допринео и споразум Броз-Хоџа по коме је Албанија заједно са Косовом требало да буде седма република у Југославији са правом на отцепљење након Брозове смрти.

Током свих година од 1945. до данашњих дана траје велика сеоба Срба са Косова и Метохије у остатак Србије. Услед тих миграција, али и услед великог таласа албанских исељеника из Албаније и њиховог огромног природног прираштаја, на Космету Албанци постају већинско становништво.

У новој Југославији Косово и Метохија су чинили аутономну покрајину у оквиру Србије. У новембру 1968. у покрајини су избили немири. Комунистичка власт је уставом из 1974. дала већу аутономију Косову и Метохији. Нови немири на Косову и Метохији су избили 1981. када су Албанци тражили да Косово и Метохија буде седма република СФРЈ. Протесте је смирила Југословенска народна армија.

Након бомбардовања СР Југославије које је почело 24. марта 1999. и трајало 78 дана, југословенска војска се повукла са Косова и Метохије, а дошле су снаге КФОР и НАТО.

Дана 17. фебруара 2008. косовски Албанци су једнострано прогласили независност, што је Србија оштро одбацила. Неке од најразвијенијих светских земаља су убрзо по проглашењу признале независност Косова. Ипак, више од 110 земаља није признало једнострано проглашење државе у јужној српској покрајини.

Рељеф

Косовска котлина

Косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад-југоисток. Дугачка је 84 km између Звечана и Качаника. Широка је 10-15 km, а површина јој износи 950 km². Дно потолине лежи на просечној надморској висини од 520-550 m. Котлина има изглед тектонског рова (издужена а уска) који представља део рова: Повардарје-Велико Косово-доњи Ибар (на западној страни Копаоника). Са источне стране Копаоника су жупска дислокација и Малокосовска котлина које упућују на рачвање главног рова. Малокосовска котлина отворена је и гравитира Великокосовској котлини клисуром (долином) Лаба. Њено дно је више у односу на дно Великокосовске котлине.

На ободу котлине налазе планина Црнољева (према Метохији) односно Жеговац, Козница и Гољак (према Јужном Поморављу). Ове планине изграђене су од шкриљаца, серпентина и горњокредних седимената. У западном делу котлине су планине Чичавица (1091 m) и Голеш (рудоносна планина у облику засечене купе).

Котлина је од свог настанка знатно измењена радом егзогених агенаса. После њеног стварања настала је дуга језерска фаза, о чему сведоче моћне наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља. Котлина је била испуњена језером у неогену а воде језера нестале су у плеистоцену. Палеолакустријски облици рељефа нису очувани. У Косовској котлини нема епигенија па је тешко утврдити када је тачније почела речна фаза у њој. У котлини је, у време постојања језера, постојала бифуркација језерске воде. Наиме, језеро је отоком, кроз расед и долину Праибра, отицало као северу, према краљевачком језеру западноморавског залива Паратетиса, а другом отоком, кроз Качаничку клисуру, одливало се ка југу ка скопском језеру неогеног Егејског мора, у данашњој Македонији. Котлина се данас такође одводњава ка северу и југу. Воде котлини притичу и са запада (Дреницом) и истока (Лабом) што значи да је отворена у сва четири правца.

Хидролошка особеност котлине је то да морско развође прелази преко котлинског дна (сагласно бифуркацији). Развођа редовно воде билима или гребенима планина па је ово куриозитет. Свакако, још један од куриозитета котлине је и хидрографски чвор на Црнољеви (Дрманска глава 1364 m) одакле отиче Топлуга (ка западу) и улива се у Бели Дрим и Јадранско море. Неродимка (позната по бифуркацији) се једним својим краком улива у Лепенац, притоку Вардара (слив Егејског мора), а другим у Ситницу, притоку Ибра (слив Црног мора).

На Косову је земљиште меко, уравњено и често мочварно. Према истоку на брежуљкасто земљиште наставља се палеовулкански рељеф обода, што је уједно и јужна граница палеовулканског рељефа. То су: Велетин у близини Јањева, Мркоњски вис који се налази на изворишту Јабланице и Звечан код Косовске Митровице. Палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, оловом, цинком...[1]

Сиринићка котлина

Налази се у косовској подгорини Шаре и извориште је Лепенца. Ова котлиница спојена је превојем Превалац (1515 m) са котлиницом Средска, у метохијској подгорини. Овим превојем води асфалтни пут Урошевац-Призрен-Пећ.

Качаничка клисура

Река Лепенац усекла је Качаничку клисуру између Косовске и Скопске котлине. Клисура спаја ове две котлине а одваја планине Шару и Скопску Црну Гору. Горњи део клисуре је шири и њега је усекла језерска отока Косовског језера. Доњи, ужи део усекао је Лепенац. У клисури постоји ерозивно проширење код Генерал Јанковића а у њој се налази и насеље Качаник. [2]

Већи градови

Види још

Референце

  1. ^ Родић, Драган; Павловић, Мила (1994). Географија Југославије I. Београд: Савремена администрација, Д. Д.
  2. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.

Литература

2008

2008 је била преступна година.

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Балкански Египћани

Балкански Египћани, или само Египћани (мкд. Египќани, алб. Egjiptian), или Ђупци (мкд. Ѓупци), су народ, који живи у Србији (претежно на Косову), као и у Северној Македонији, Албанији и Црној Гори. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији, без Космета, живи 814 Египћана, а на попису 2011. године број Египћана је био 1.834. Према попису из 2011. године који су организовале привремене институције самопроглашене Републике Косово, на Косову живи 11.524 Египћана.

Велика Албанија

Велика Албанија је иредентистички концепт земље за коју се сматра да чини националну домовину већини Албанца, заснован на данашњем или историјском присуству Албанаца на том подручју. Поред постојеће Републике Албанија, појам укључује области у саставу сусједних држава, и то: у Србији су то аутономна покрајина Косово и Метохија (самопроглашена Република Косово), јужни дио Јужне и источне Србије (међу Албанцима позната као Прешевска долина) и јужни дио Шумадије и западне Србије (међу Албанцима познат као Санџак), у Црној Гори јужни дио државе, у Грчкој њен сјеверозапад тј. окрузи Теспротија и Превеза, као и остатак територије која се некада налазила у саставу Јањинског вилајета (међу Албанцима област позната као Чамерија), као и западни дијелови Северне Македоније (међу Албанцима позната као Илирида).

Уједињење још ширег подручја у јединствену територију под албанском власти теоретски је био замишљен од стране Призренске лиге, организације из 19. вијека која је за циљ имала уједињење области насељене Албанцима у један аутономни Албански вилајет у саставу Османског царства. Међутим, концепт Велике Албаније, веће од Албаније унутар њених граница 1913. године, спроведен је само током италијанске и њемачке окупације Балкана током Другог свјетског рата.Идеја о уједињењу настала је након Лондонског мира 1913. године, када се отприлике половина територије и 40% становништва нашло изван новонастале државе, што Албанци гледају као неправду наметнуту од стране великих сила.

По извјештају Gallup Balkan Monitor из 2010. године, идеју Велике Албаније подржава већина Албанаца: у Албанији 63%, на Косову 81% и у Северној Македонији 53%, иако по истом извјештају већина Албанаца мислили да је мала вјероватноћа да ће то да се догоди.По извјештају Развојног програма ОУН-а, објављеном у марту 2007. године, само 2,5% Албанаца са Косово мисли да је уједињење са Албанијом најбоље рјешење за Косово. 96% испитаника је рекло да је за Косово најбоље да прогласи независност у садашњим границама.

Косово Поље (Вишеград)

Косово Поље је насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 167 становника.

Косово и Метохија

Косово и Метохија — скраћено КиМ (алб. Kosovа dhe Metohiа), званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ (алб. Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë), понекад кратко Косово (алб. Kosova), или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Под привременом је управом Организације уједињених нација, где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност као Република Косово коју је признао известан број држава. Косово и Метохија се граничи са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом УНМИК-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.

Од завршетка НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО”, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против Устава Републике Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 99 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.

Косовски управни округ

Косовски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Има укупно 672.292 становника. Седиште округа је Приштина.

Косовскомитровачки управни округ

Косовскомитровачки округ је управни округ Републике Србије који се налази у југозападном делу државе и обухвата општине:

Општина Зубин Поток место Зубин Поток

Општина Лепосавић место Лепосавић

Општина Звечан место Звечан

Општина Косовска Митровица место Косовска Митровица

Општина Србица место Србица

Општина Вучитрн место ВучитрнИма укупно 275.904 становника.

Седиште округа је град Косовска Митровица.

Косовска Митровица, као средњовековна насеобина, има доста знаменитих грађевина и споменика: Црква Св. Димитрија датира из XIV века, а Црква Св. Саве из XIX века. Недалеко од Косовске Митровице налази се манастир Девич, који се први пут помиње 1578. године, а сматра се да га је подигао Ђурађ Бранковић, познати српски владар.

Вучитрн је старо место - музеј. То је било трговачко место за време владавине српског велможе Вука Бранковића, оца Ђурађа Бранковића.

У Косовскомитровачком региону постоји неколико значајних привредних организација: грађевинских, хемијских, конфекцијских и пољопривредних.

Метохија

Метохија је географска област која обухвата јужни и западни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Косово.

Општина Витина

Општина Витина је општина у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. У општини према проценама УНМИКа живи 59.810 становника.

Општина Гњилане

Општина Гњилане је општина у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. У општини према проценама УНМИК-а живи 129.690 становника.

Општина Косово Поље

Општина Косово Поље (алб. Komuna e Fushë Kosovës) је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Попис становништва 2011. на Косову

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у самопроглашеној Републици Косово је први попис на Косову од када је прогласило независност. Одржан 1-15. априла 2011. године на основу Закона о попису становништва (Закон број 03/L-237) који је усвојила Скупштина Косова 2010. године. Организатор пописа су власти тзв. Републике Косово.

Република Косово

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

Косово и Метохија (вишезначна одредница)

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (скраћено САП Косово; алб. Krahina Socialiste Autonome e Kosovës) је била једна од две покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945. године као Аутономна Косовско-Метохијска Област, статус „Аутономне Покрајине“ добила је Уставом из 1963. године под званичним називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а 1968. године преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“, под званичним називом Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово. Доношењем новог Устава Србије из 1990. године поново је добила претходни назив: Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

Припадала је најнеразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Косова била је Приштина.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.