Коринт

Коринт (грч. Κόρινθος) град је у Грчкој и управно средиште истоименог округа Коринтија, у оквиру периферије Пелопонез.

Град Коринт спада у градове Грчке најближе Атини (78 km раздаљине).

Коринт
Κόρινθος
Loutraki
Туристичка зона у области Коринта
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаПелопонез
Становништво
Становништво
 — 2011.58.192[1]
 — густина94,68 ст./km2
Географске карактеристике
Координате37°56′ СГШ; 22°56′ ИГД / 37.93° СГШ; 22.93° ИГДКоординате: 37°56′ СГШ; 22°56′ ИГД / 37.93° СГШ; 22.93° ИГД
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина0-10 м
Површина614,61 км2
Коринт на мапи Грчке
Коринт
Коринт
Коринт на мапи Грчке
Поштански број201 00
Регистарска ознакаKP

Назив

По легенди град Коринт је добио име по његовом митском оснивачу Коринтосу, потомку бога сунца Хелиоса.

Природни услови

Korinth BW 2017-10-10 10-55-28
Остаци древног Коринта
Corinth1833
Приказ града из 1833.

Град Коринт се налази у североисточном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, а у срдишњем делу префектуре. Град је смештен на стратешки важном месту где се полуострво повезује са копном Грчке преко Коринтског земљоуза. Данас је он прокопан образовањем Коринтског канала, чиме су спојени Коринтски и Саронски залив, а Пелопонез начињен великих вештачким острвом. Град Коринт се налази близу излаза Коринтског канала у Коринтски залив (4km западно). Источно од града налази се најближа планина Геранија, висока 1.351 m н. в.

Колико је положај града Коринта добар стратешки и саобраћајно, толико је неповољан са становишта сеизмике. Град је више пута током историје страдао у снажним земљотресима.

Клима у Коринту је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.

Историја

Најстарији археолошки налази у подручју Коринта говоре да је ово подручје било насељено још у време неолита (6. миленијум п. н. е.). Пре Микенског раздобља на овом простору су се населили Дорци. Значајније насеље на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580—1100. године п. н. е.) и вероватно је било утврђени град. Током Тројанскиг рата Коринћани су се борили у Агамемноновој војсци.

У класичном раздобљу старе Грчке древни Коринт је био богат град и по томе супарник Атини и Теби. Град је у 6. веку п. н. е. био познат по грнчарији. Град је ускоро постао појам доброг живота и забаве, као и врхунског уметничког укуса. Град је захваљући богатству био активан у међународној трговини по Средоземљу и као оснивач више колонија. Коринт је сачувао свој значај и током хеленистичког доба, кад је био један од најважнијих градова на простору тадашње Грчке. Пад овако значајног града под власт старог Рима 146. п. н. е. сматра се и годином покоравња простора Грчке. Под Римом Коринт задржава значај и постаје космополитски (Римљани, Грци, Јевреји). Такође, град је био једно од првих места христијанизације у Европисвети Павле га је посетио у 51. и 52. године н. е (Прва посланица Коринћанима). Крајем овог раздобља опада значај града и то захваљујући земљотресима из 375. године и 551. године. Пад су потпомогли и упади Варвара током 4. века.

Током већег дела средњег века Коринт је у оквиру Византије, као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином свилом. Године 1204. град су, као и већи део Византије, освојили крсташи. Крсташи су наишли на велики отпор грчког становништва. Они су у овом делу Грчке оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1388. године, када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије.

Патрас Турци Османлије освајају 1458. године под Мехмедом II. Град добија ново име „Гурдес“ и постаје средиште новооснованог санџака Мореја. Град је био у рукама Османлија током следећих векова изузев периода 1699—1715. године када је био у рукама Млечана.

Године 1821. је почео Грчки устанак и Грци из Коринта и његове околине активно учествују. Град се био један од кандидата за нову престоницу новоосноване Грчке, али је ту повластицу добила Атина. Убрзо се Коринт почео развијати у важан град у држави, пре свега захваљујући повољном положају и важним лучким делатностима. Међутим, стари Коринт потпуно је збрисан у земљотресу из 1858. године. Нови град са истим називом подигнут је 3 km даље од старог. Град је био поштеђен многих разарања током ратова 20. века. Међутим, после Грчко-турског рата 1923. године у град се масовно досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије, што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.

У Коринту је осамдесетих година 19. века било много Срба из Босне, Црне Горе и Србије. Били су то економски и политички емигранти који ту живели и радили, од којих многи на копању Коринтског канала. Године 1889. ту је постојало ново српско гробље у којем је дотад било сахрањено 128 Срба. Најпознатијих од њих био је Миленко Стазић, родом Сплићанин, који је учествовао у босанско-херцеговачком устанку.[2]

Становништво

Коринт данас има око 35.000 становника у граду и још толико у околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца. На последња два пописа број становника се кретао на следећи начин:

Демографија
1991.2001.
28.07130.434

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2001.2011.
36.99158.192[1]

Привреда

Коринт је последњих деценија израстао у важан индустријски центар Грчке. Ово је првенствено дошло услед ширења подручја Атине и премештања њене индустрије ка ширем ободу. Најважнији индустријски комплекс је оближња рафинерија. Како се Коринт налази на око 80 km од Атине, постао је привлачно место за нове индсутријске погоне.

Током последње деценије Коринт све више постаје туристичко подручје и то највише за становнике Атине, који овде проводе слободно време. Посебно је популаран источни део града, Лутраки, где постоје велике пешчане плаже, а последњих година изграђени су бројни хотели и одмаралишта, као и највећи казино у Грчкој.

Саобраћај

Коринт има изузетно повољне природне услове за развој свих видова саобраћаја. Традиционално је развијен поморски саобраћај, који има изузетну прометну важност захваљујући Коринтском каналу. И друмски саобраћај има низ погодности, јер се на ободу града ауто-пут из Атине рачва у два праваца, ка југу и Пелопонезу и ка западу, Патрасу и Епиру. Слично рачвање постоји и у случају железничког саобраћаја. Најближи аеродром је Међународни аеродром у Атини.

Градови побратими

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015.
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1889. године

Спољашње везе

Акропољ

Акропољ (антички грчки: ἀκρόπολις [akrópolis] — акрополис; од άκρος [ákros] — акрос = „врх“ и πόλις [pólis] — полис = „град“), дословце значи „град на брду“. Рани насељеници су, ради одбране, бирали узвишено земљиште, најчешће брдо са стрмим странама, и та рана утврђења су у многим деловима света постала средиште великих градова који су се развијали у подножју.

Реч акропољ, иако је грчког порекла и најчешће се везује за грчке градове (Атину, Арг, Тебу и Коринт), може се применити и на слична утврђења у Риму, Јерусалиму, келтској Братислави, у Малој Азији, чак и на Замак на брду у Единбургу.

Најпознатији пример акропоља је атински Акропољ, који је, због историјских асоцијација и познатих грађевина које су на њему саграђене, општепознат само као Акропољ'".

Због свог класичног грчко-римског стила, рушевине Мисије Сан Хуан Капистрано („Велика камена црква“) у Калифорнији у САД назване су Амерички акропољ.У другим деловима света утврђењима на брду давана су друга имена, на пример alcázar. У централној Италији, многе мале сеоске заједнице су саграђене у подножју утврђених градова познатих као La Rocca.

Израз акропољ се такође користи да опише средишњи комплекс грађевина као што су тргови и пирамиде у градовима Маја, на пример у Тикалу и Копану.

За време Персијских ратова Акропољ је био опљачкан (480–479. године п. н. е.). Величанствени споменици који се данас на овим просторима могу видети датирају из златног Перикловог периода када су обновљени, око 460–429. п. н. е..

Од тог доба, и током целог средњег века, Акропољ је остао скоро нетакнут. Многобројни освајачи извршили су додатна утврђивања, украшавања и измене на Акропољу.

Стеновито узвишење Акропољ, висине око 150 m, налази се у центру долине Атике. Врх чини платформа димензија 300х150 m и приступ врху је једино могућ са западне стране. На осталим странама, још од античког доба постоје извори питке воде.

Ахаја (провинција)

Ахаја (грч. Ἀχαΐα [Akhaïa]; лат. Achaia, Achaea) у античкој Грчкој област уз северну обалу Пелопонеза. Политички уједињена била је организатор савеза грчких градова на Пелопонезу (Ахајски савез), који је играо значајну улогу у то време, ради борбе за независност Грчке, а против македонске хегемоније. После 146. п. н. е., Ахаја је назив за читаву Грчку као римску провинцију. Данас је Ахаја покрајина у северном брдском делу Пелопонеза, у јужном делу Грчке као административна област (префектура), површине 3.135 km² са главним градом Патром 169.242 становника (2001).

Главни град римске провинције Ахаја је био Коринт.

Битка код Сиботе

Битка код Сиботе одвијала се 433. п. н. е. између Керкире (Крф) и Коринта. Битка је довела до Пелопонеског рата.

Керкира је била стара коринтска колонија, која више није желела да остане под Коринтом. Керкира је по морнарици била друга по јачини у целој Грчкој. Удружила се са Атином, док је Коринт био савезник Спарте. Атина је послала 10 бродова као помоћ Керкири, али са упутством да се употребе само у случају искрцавања коринтских снага. Коринт је сакупио 150 бродова под командом Ксеноклида.

Керкира је скупила 110 бродова и одабрали су острво Сибота као своју базу. Кад су Коринтски бродови стигли, Керкирани су формирали линију, са Атињанима на десно. У Коринтској линији налазили су се Мегарани на десно, Коринћани на лево, а остали савезници у средини.

Обе стране су имале на бродовима хоплите са стрелцима.

Уместо да бродовима нападају и покушају тако потопити противнички брод, обе стране су настојале да скоче на противнички брод и да воде копнени рат на мору. Атински бродови у почетку нису ушли у битку, јер се Коринћани нису још настојали искрцати.

Двадесет керкириних бродова је уништило коринтско десно крило и гањало је Коринћане до обале и кампа, којега су запалили.

Коринтско лево крило је било успешније, па су се Атињани укључили у битку.

Међутим Коринћани побеђују. Плове крај свих потопљених непријатељских бродова и убијају многе и заробљавају 1250 војника.

Керкирани и Атињани беже натраг да бране острво. Кад су се Коринћани приближили Керкири, дошло је 20 атинских бродова под командом Глаукона. Коринћани се повлаче. Следећег дана Атињани прете Коринћанима да не покушају искрцавање. Коринћани се повлаче.

Обе стране су тврдиле да су победиле. Убрзо после битке уследила је битка код Потидеје, што је довело до формалне објаве рата са Спартом.

Импресионизам

Импресионизам је уметнички правац који је настао у француском сликарству између 1860. и 1870. године као реакција на израду слика у сликарским атељеима чији је циљ био сликање у природи и хватање и бележење тренутка у сликарству и на реализам, са којим има много заједничких тачака, а његову појаву најављују Енглези Џон Констебл и Вилијам Тарнер, уједно са француским сликаром Гистав Курбеом. Најзначајнији представници, а уједно и оснивачи импресионизма, су француски сликари: Клод Моне, Едуар Мане, Камиј Писаро, Алфред Сисле, Едгар Дега и Огист Реноар. Немачки импресионизам представљају Ловис Коринт (Lovis Corinth), Макс Либерман (Max Liebermann), Лесер Ури (Lesser Ury), Макс Злефогт (Max Slevogt) и др.

Коринт (Њујорк)

Коринт (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Њујорк.

Коринт (Џорџија)

Коринт (Џорџија) (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Џорџија. По попису становништва из 2010. у њему је живело . становника.

Коринт (Арканзас)

Коринт (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Арканзас.

Коринт (Кентаки)

Коринт (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Кентаки.

Коринт (Мисисипи)

Коринт (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Мисисипи.

Коринт (Тексас)

Коринт (енгл. Corinth) град је у америчкој савезној држави Тексас. По попису становништва из 2010. у њему је живело 19.935 становника.

Коринтија (округ)

Округ Коринтија (грч. Περιφερειακή ενότητα Κορινθία) је је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у средишњем делу Грчке. Управно средиште округа је град Коринт. Важан је и град Кијато.

Округ Коринтија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Коринтски залив

Коринтски залив (грч. Κορινθιακός Κόλπος) је залив и део источног Јонског мора у оквиру државе Грчке. Залив је добио име по највећој луци у заливу, граду Коринту. На западу залив се преко теснаца Рио повезује на Патраски залив. На истоку се залив завршавао код древног града Коринта, а ту је у 19. веку прокопан Коринтски канал. Област Коринтског залива је једна од најтруснијих у целој Европи.

Залив је дугачак 130 km, широк 8-32 km, а највећа дубина је 935 m. Северну обалу чини тешко приступачна и стрма обала Средишње Грчке, а јужну приступачнија обала Пелопонеза. Данас су обе обале повезане новим велелепним мостом Рио-Антирио на теснацу Рио, једним од највећих мостова Европе.

На обали залива налази се значајан грчки град и лука Коринт на крајњем истоку залива. Други значајни градови су Нафпакос и Итеа на северној обали и Кијато и Егион на јужној. Постоје и многе мање луке са бројним рибарским бродовима, пошто је залив богат рибом.

На обале Коринтског залива излазе следеће грчке префектуре (окрузи):

Етолија-Акарнија на северозападу

Фокида на северу

Беотија на североистоку

Атика на истоку

Коринт на југу

Ахаја на југозападу

Коринтски рат

Коринтски рат (395. п. н. е. - 387. п. н. е.) био је рат између Спарте и четири савезника Атине, Тебе, Коринта и Аргоса.

Персија је у почетку подржавала савезнике. Непосредни узрок рата је био локални сукоб на северозападу Грчке, у који се мешају и Теба и Спарта. Дубљи узрок је непријатељство према Спарти због њене хегемоније у Грчкој девет година након краја Пелопонеског рата.

Рат се водио на два фронта, копнени рат близу Коринта и Тебе, те поморски рат у Егеју. У копненим рату Спарта је постигла неколико победа у првим великим биткама, али није била способна да капитализира предност, па су се борбе претвориле у статику. На мору персијска флота је одлучно победила спартанску флоту, па је тиме спречено да Спарта постане поморска сила. Користећи ту чињеницу Атина је поморским ратовањем повратила бројна острва, која су била део њеног бившег царства.

Кад су видели да Атина побећује и да помаже Кипар и Египат против Персије, Персијанци престају помагати савезнике и почињу помагати Спарту. Савезници су због персијске преваге били присиљени да траже мир.

Склопљен је Анталкидов мир 387. п. н. е., који је познат под именом Краљев мир, јер га је диктирао персијски краљ Артаксеркс II. По споразуму Персији остаје контрола Јоније, а сви други грчки градови остају независни.

Спарта постаје чувар тог мира. Тиме се потврђује хегемонија Спарте у Грчкој. Спарта остаје доминантна сила Грчке следећих 14 година до пораза у бици код Леуктре.

Персијанци су успоставили методу успешног мешања у грчке унутрашње односе.

После овог мира Персија је владала Јонијом без мешања или интервенција Грка све до Александра Македонског.

Округ Дентон (Тексас)

Округ Дентон (енгл. Denton County) је округ у америчкој савезној држави Тексас. По попису из 2010. године број становника је 662.614.

Округ Саратога (Њујорк)

Округ Саратога (енгл. Saratoga County) је округ у америчкој савезној држави Њујорк. По попису из 2010. године број становника је 219.607.

Округ Херд (Џорџија)

Херд (енгл. Heard County) је округ у америчкој савезној држави Џорџија.

Пелопонез

Пелопонез (грчки: Πελοπόννησος) или Пелопонеско полуострво, је велико полуострво на југу Грчке, јужно од Коринтског залива. Пелопонеско полуострво чине периферије:

Атика

Пелопонез

Западна Грчка

Полис

Полис (антгрч. πόλις [pólis]) је град односно град-држава хеленског света. Античка Грчка је била претежно брдовита земља, испросецана речним долинама и плодним равницама. Овакав рељеф условио је њену политичку расцепканост. Хелени никада нису створили јединствену државу, већ су живели у полисима, независним градовима-државама. Први полиси појавили су се у VIII веку пре нове ере и постали језгра политичког и друштвеног живота Хеладе у потоњим вековима. Међу најзначајније се убрајају Спарта, Атина и Коринт, основан на Истамској превлаци, која Пелопонез спаја са средњом Грчком. Полиси су настајали уједињавањем сеоских заједница или мањих градова око једног управног, привредног и културног средишта. Обично је то било утврђено насеље које се могло лако бранити у случају рата. Грађане једног полиса су повезивали политички и економски интереси, као и заједнички култ. Сваки полис имао је свог бога заштитника, чији се храм налазио у срцу града, на акропољу. Полис је обавезно имао трг, пијацу (агора) као и гимназију. Територије хеленских градова-држава биле су по правилу релативно мале, обично омеђане планинским венцима или морем. Обухватале су град, са тврђавом тј. акропољем, и његову ширу околину. Изузетак су биле Спарта и Атина, чије су територије биле изузетно велике.

У најстарије доба је сва власт у полисима почивала у рукама аристократије. Њена моћ заснивала се на великим земљишњим поседима, коју су се налазили у најплоднијим деловима градске територије, и огромним стадима стоке. Остали грађани (сељаци, трговци и занатлије) нису имали никаквих политичких права, нити су учествовали у вођењу државних послова.

Сизиф

Сизиф је херој из грчке митологије познат по персонификацији узалудног посла.

Сизиф је био кажњен јер је био веома лукав и варао је људе. Док је Сизиф био у подземном свету, на Коринт је стигао његов супарник, једини који га је био достојан, Аутолик. Он је био син Хермеса, бога весника, али и бога лопова и превараната. После дугих препирки, Аутолик је Сизифу признао да је лукавији и понудио му своју ћерку за жену. Њих двојица су били убеђени да ће из те везе настати најлукавији човек на свету. Тако и би. Родио се Одисеј који је превазишао и свога оца.

Сизиф је био осуђен да велику камену громаду гура уз планинску стрмину како би је поставио на врх. Но, сваки пут када би се примакао врху, камена кугла би му се измакла и суновратила у подножје брда. Сизиф је тако покушавао, изнова и изнова, али без успеха.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.