Корзика

Корзика (франц. Corse, корз. и итал. Corsica) је медитеранско острво које припада Француској. Налази се западно од Италије, југоисточно од копнене Француске и северно од италијанског острва Сардиније. Планине чије једну трећину острва, формирајући један планински ланац.[1]

Корзика је такође и један од 27 региона Француске. Састоји се од два департмана, Јужна и Горња Корзика, са регионалним центром у Ајачу, префектурални градом Јужне Корзике. Бастија, префектурални град Горње Козике, је други град по величини на острву.

Након пада власти републике Ђенове, Корзика постаје независна и формира се Корзичка република 1755. године која постоји све до француског освајања Корзике 1769. године. Корзичка култура садржи елементе француске и италијанске културе и устав Републике је био написан на италијанско језику. Корзички језик је признат као регионални језик.

Француски цар Наполеон I Бонапарта је рођен 1769. године у Ајачу.

Корзика
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Corse-photosat
Држава Француска
ДепартманиЈужна Корзика
Горња Корзика
ПрефектураАјачо
Админ. центаркоординате =
Председникрегионалног већаПол Жиакоби
Површина8.680 km2
Становништво2013.
 — број ст.322.120
 — густина ст.37,11 ст./km2
Број округа5
Број кантона52
Број општина360

Историја

Корзика је била под утицајем Картагине или у саставу Картагине све до 237. п. н. е., када долази под Римску републику. Под Римом је била до доласка Вандала 430. Под Византијом је од 522.

Касније острво мења господаре, укључујући Арапе (Мауре) и Ломбарде, док није пала 1282. под Ђенову после битке код Мелорије против Пизе. Корзика углавном остаје под Ђеновом до 1768., с тиме да је била под Арагоном од 1296. до 1434. и под Француском од 1553. до 1559. Француска је купила Корзику 1768.

Значајна личност корзичке историје је генерал Паскал Паоли (1725—1807.), који се борио за корзичку независност и против Ђенове и против Француске. Са њим Корзика добија свој амблем маварске главе, по периоду Маварске власти (850—1034).

Географија

Корзика има 1000 km обале и више од 200 плажа. Већином је то планинско острво са највишим врхом од 2706 m. Има око 20 врхова са преко 2.000 m. Од Сардиније је одвојена Бонифацијским мореузом.

Корзика је са својих 8,680 km² четврто највеће острво у Медитерану.

Највећи градови су:

Клима

Према Кепенова класификацији климата, обалски региони су карактерисани медитеранском климом са топлим летима (Csa). Даље у унутрашњости, медитераска клима са блажим летима је уобичајенија (Csb). На локацијама највиших елевација, мале области са субартичком климом (Dsc, Dfc) и ретке области са медитеранском климом хладних лета (Csc) се могу наћи.

Станица Сари-Солензара води евиденцију о највишим температирама током целе године. Забележени годишњи просек је 16,41  °C током периода 1981–2010. Број сунчаних сати током тог периода није познат, али се зна да било 2715 сунчана сата током 2008–2016.

Corse region relief location map
Топографија Корзике

Екологија

Острво има медитеранску климу, са врућим сухим летима и благим, кишним зимама. Вегетација Корзике чине медитеранске шуме, макије и шуме. Већина обалног појаса је укрчена за потребе пољопривреде и пашњака, тако да је то заједно са сечом шума битно смањило планинске шуме.

Национални парк је створен 1972. и представља заштиту за хиљаде ретких животиња и птица. Парк је заштићен и до њега се може доћи само једрењем. Две угрожене животињске врсте су муфлон и корзички црвени јелен, који је ендемска животиња.

Управа

Corsica
Map of Corsica

Главни град је Ајачо. Корзика је подељена на два департмана: Јужну Корзику и Горњу Корзику. Та два депармана су створена 1975. цепањем јединственог департмана Корзика. Пропали су задњи покушаји добијања аутономије. Није успио референдум из 2003., по коме су департмани требало да буду укинути, а Корзика добити већа права.

Привреда

Туризам игра највећу улогу у економији Корзике. Угодна клима, прелепе планине и прекрасне плаже привлаче туристе из Француске и Европе. Острво још увек није достигло ниво развоја осталих француских регија, па је још увек релативно мало угрожено индустријским развојем.

Политика

На острву постоји неколико покрета, од којих се једни залажу за већу аутономију у Француској, а други за независност. Аутономаши се залажу за корзички језик, више права локалној власти и за изузећа од пореза.

Француска влада се противи пуној независности острва. Током 1970—их било је доста бомбашких напада и атентата од стране терористичких група, које су на тај начин покушале постићи независност Корзике. Значајан догађај је био убиство префекта Клода Ерињака 1998.

Многе од група, које се залажу за независност изнућују новац, релативно слично сицилијанској мафији. Изнуђивање новца наводно служи циљевима ослобађања острва од Француске. Током 2000. председник владе Лионел Жоспен најавио је давање веће аутономије Корзики у замену за крај насиља. Предложена аутономија значила би посебно већу заштиту корзичког језика.

Референце

  1. ^ „Corsica: The Mountain in the Sea” (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2018.
  2. ^ "Climatological Information for Sari-Solenzara, France" – Météo France
  3. ^ "Climatological Information for Ajaccio, France" – Hong Kong Observatory

Литература

  • Bertarelli, Luigi Vittorio (1929). Corsica. Guida d'Italia (на језику: Italian). Rome: CTI.
  • Loughlin, John. 1989. "Regionalism and Ethnic Nationalism in France: A Case-study of Corsica". Thesis. San Domenico, Italy: European University Institute.
  • Loughlin, John, and Claude Olivesi (eds.). Autonomies insulaires: vers une politique de différence pour la Corse. Ajaccio: Editions Albiana. 1999. ISBN 978-2-905124-47-0.
  • Ravis-Giordani, Georges. Le Guide de la Corse. Besançon: La Manufacture. 1991. ISBN 978-2-7377-0262-4.
  • Saul, John Ralston. Voltaire's Bastards: The Dictatorship of Reason in the West. New York: Free Press; Maxwell Macmillan International. 1992. ISBN 978-0-02-927725-6.

Спољашње везе

11. новембар

11. новембар (11.11.) је 315. дан године по грегоријанском календару (316. у преступној години). До краја године има још 50 дана.

22. мај

22. мај (22.5.) је 142. дан године по грегоријанском календару (143. у преступној години). До краја године има још 223 дана.

Јован Глигоријевић

Јован Глигоријевић (Ајачо, Корзика, 6. октобар 1918 — Београд, 23. јануар 1982.) је био ветеринар.

Јужна Корзика

Јужна Корзика (франц. Corse-du-Sud, корзички: Corsica suttana) департман је у јужној Француској. Припада региону Корзика, а главни град департмана (префектура) је Ајачо. Департман Јужна Корзика је означен редним бројем 2A. Његова површина износи 4.014 км². По подацима из 2010. године у департману Јужна Корзика је живело 143.600 становника, а густина насељености је износила 36 становника по км².

Овај департман је административно подељен на:

2 округа

22 кантона и

124 општина.

Англо-корзиканско краљевство

Англо-корзиканска краљевина била је краткотрајна независна држава успостављена на острву Корзика. Постојала је у периоду од 1794. до 1796. године.

Ајачо

Ајачо (франц. Ajaccio, корзички: Aiacciu) град је и лука у Француској у региону Корзика, у департману Јужна Корзика. Налази се на обалама Средоземног мора.

По подацима из 2011. године број становника у месту је био 66.809 . Ту се 15. августа 1769. родио Наполеон I Бонапарта, цар Француске.

Бивио Корзика (Терни)

Бивио Корзика је насеље у Италији у округу Терни, региону Умбрија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 47 становника. Насеље се налази на надморској висини од 492 м.

Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“

Болнице шкотских жена — Јединица „Корзика“ (Corsica Unit или Serbian Refugee Hospital, Corsica) била је шеста од 14 јединица Болнице шкотских жена за службу у иностранству, у којој је организовано лечење и рехабилитација српских избеглица смештених у колонији на Корзици. Главни део болнице је био у једној вили, у Ајачију, а изолована болница у лазарету, док је неколико амбуланти и диспанзери било размештено у околним селима.

Горња Корзика

Горња Корзика (франц. Haute-Corse, корзички: Corsica suprana) департман је у јужној Француској. Припада региону Корзика, а главни град департмана (префектура) је Бастија. Департман Горња Корзика је означен редним бројем 2B. Његова површина износи 4.666 км². По подацима из 2010. године у департману Горња Корзика је живело 166.093 становника, а густина насељености је износила 36 становника по км².

Овај департман је административно подељен на:

3 округа

30 кантона и

236 општина.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Елба (острво)

Елба (латински: Ilva) је италијанско острво у Тиренском мору. Припада регији Тоскани и округу Ливорно, а налази се 20 км од обале. То је највеће острво у Тосканском архипелагу и треће по величини италијанско острво после Сицилије и Сардиније. Заједно с осталим острвима у том архипелагу део је НП Тоскански архипелаг Parco nazionale Arcipelago Toscano. Око 50 км западно од острва налази се француско острво Корзика.

Површина острва је 224 км². а дужина обале је око 147 км. Дуго је 29 км, а широко 18,5 км. Има разуђену обалу и доста је брдовито. Највиши врх је Монте Капане висок 1019 метара. Покривен је макијом, маслинама, воћњацима и виноградима. У источном делу острва има железне руде, а у мањим количинама цинкове руде, мермера и сумпора. У привреди острва све већу важност добија туризам.

Медитеранска клима влада свуда на острву, осим на Монте Капану где су зиме умерено хладне. Падавине су најчешће у јесен. Острво се састоји од осам општина које су део тосканске покрајине Ливорно. Највеће насеље на острву је Портоферајо.

Корзика (Терни)

Корзика је насеље у Италији у округу Терни, региону Умбрија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 35 становника. Насеље се налази на надморској висини од 510 м.

Корзика и Сардинија

Корзика и Сардинија (лат. Corsica et Sardinia) је била pимска провинција која је обухватала острва Корзику и Сардинију.

Основана је 237. године п. н. е. и постојала је до 456. године.

Главни град провинције је био Каралис (Caralis), данашњи Каљари.

Корзички језик

Корзички језик је итало-далматински романски језик који се користи на острву Корзика (Француска) и на северу Сардиније (Италија). Корзички је дуго времена био колоквијални говор поред италијанског и званични језик на Корзици до 1859. након чега је италијански заменио француски језик, када је Француска преузела власт на Корзици од Ђенове 1768. Наредна два века, коришћење француског достигло је ту меру да су након Другог светског рата сви острвљани говорили француски. Процењено је да је до 1990. око 50% острвљана поседовало неко знање корзичког, док га је свега 10% користило као први језик.

Лигурско море

Лигурско море се налази између обала италијанских области Лигурија и Тоскана са једне и острва Корзика и Елба са друге стране. Најважнија лука је Ђенова, а други град по важности је Ливорно. Северозападна обала је позната по пријатној клими и лепоти обале, у њеном пордужетку се налази чувена Азурна обала. Највећа дубина је 2850m северозападно од Корзике.

Огњен Петровић

Огњен „Оља” Петровић (2. јануар 1948, Крушевац, СФРЈ — 21. септембар 2000, Београд, СРЈ) био је југословенски фудбалски голман и репрезентативац.

Почео је да игра у омладинским селекцијама крушевачких клубова Напредак и „14. октобар“, а 1965. постао је голман београдске Црвене звезде у којој се развио у репрезентативног чувара мреже.

Кад је Црвена звезда освојила Првенство Југославије у фудбалу 1969/70. стао је једном на гол првог тима, али је стандардни првотимац постао тек у сезони 1972/73 кад су црвено-бели поново освојили шампионску титулу. Са великим успехом чувао је мрежу Црвене звезде и био репрезентативац до 1976., одигравши за црвено-беле укупно 259 утакмица, од чега 115 првенствених. Од 1976. до 1978. био је члан француског прволигаша Бастија из Бастије (Корзика), у коме је због повреде завршио каријеру.

Уз 10 утакмица за омладинску репрезентацију (1968-1969) и једну за младу (1972), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 13. маја 1973. против Пољске која је одиграна у Варшави која је завршила нерешено 2:2. Каријеру у репрезентацији је завршио у Загребу 19. јуна 1976. против репрезентације Холандије (2:3) у оквиру финалног дела Европског првенства 1976. које се одржало у Југославији.

Региони Француске

Региони су административне јединице Француске, од којих су 21 у континенталном делу Француске, један регион је острво Корзика, док су преостала четири прекоморска. Региони у континенталној Француској су даље подељени у од 1 до 8 департмана. Један регион обухвата просечно 4 департмана. Просечна површина региона у континенталној Француској је 25.809 km². Према попису из 2004. просечан број становника региона у континеталној Француској је износио 2.329.000 становника.

ФК Бастија

ФК Бастија (франц. SC Bastia) је француски фудбалски клуб из Бастије, Корзика. Своје домаће утакмице игра на стадиону Арман Сесари, капацитета 16.480 места. Тренутно се такмичи у Трећој лиги Француске. У сезони 2011/12. као првак Друге лиге пласирала се у виши ранг.

Највећи успеси клуба су финале УЕФА купа 1978, освајање Купа Француске 1981. и освајање Интертото купа 1997.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Клима Сари-Солензара, југоисточни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,6
(56,5)
14,0
(57,2)
15,9
(60,6)
18,1
(64,6)
22,2
(72)
26,1
(79)
29,4
(84,9)
29,7
(85,5)
26,3
(79,3)
22,1
(71,8)
17,4
(63,3)
14,3
(57,7)
20,76
(69,37)
Просек, °C (°F) 9,7
(49,5)
9,8
(49,6)
11,6
(52,9)
13,7
(56,7)
17,8
(64)
21,3
(70,3)
24,5
(76,1)
24,8
(76,6)
21,7
(71,1)
18,0
(64,4)
13,6
(56,5)
10,7
(51,3)
16,41
(61,54)
Минимум, °C (°F) 5,8
(42,4)
5,6
(42,1)
7,3
(45,1)
9,3
(48,7)
12,9
(55,2)
16,5
(61,7)
19,5
(67,1)
19,9
(67,8)
17,1
(62,8)
13,9
(57)
9,8
(49,6)
7,1
(44,8)
12,06
(53,71)
Количина падавина, mm (in) 71,1
(2,799)
58,3
(2,295)
61,2
(2,409)
79,9
(3,146)
45,8
(1,803)
25,1
(0,988)
12,1
(0,476)
28,4
(1,118)
88,3
(3,476)
125,6
(4,945)
94,2
(3,709)
103,7
(4,083)
793,7
(31,248)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 6,2 6,1 6,5 7,5 4,9 3,0 1,5 2,2 4,8 7,1 8,1 8,7 66,6
Извор: Météo France[2]
Клима Ајача, централно западни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,3
(55,9)
13,7
(56,7)
15,0
(59)
17,4
(63,3)
20,9
(69,6)
24,5
(76,1)
27,6
(81,7)
27,7
(81,9)
25,4
(77,7)
22,0
(71,6)
17,5
(63,5)
14,4
(57,9)
19,95
(67,91)
Просек, °C (°F) 8,6
(47,5)
9,0
(48,2)
10,1
(50,2)
12,3
(54,1)
15,7
(60,3)
19,1
(66,4)
21,9
(71,4)
22,1
(71,8)
19,9
(67,8)
16,7
(62,1)
12,6
(54,7)
9,6
(49,3)
14,80
(58,64)
Минимум, °C (°F) 3,9
(39)
4,3
(39,7)
5,3
(41,5)
7,3
(45,1)
10,6
(51,1)
13,8
(56,8)
16,2
(61,2)
16,5
(61,7)
14,4
(57,9)
11,4
(52,5)
7,7
(45,9)
4,8
(40,6)
9,68
(49,42)
Количина падавина, mm (in) 73,8
(2,906)
69,7
(2,744)
58,1
(2,287)
52,0
(2,047)
40,2
(1,583)
19,0
(0,748)
11,0
(0,433)
19,9
(0,783)
43,6
(1,717)
87,0
(3,425)
95,9
(3,776)
75,5
(2,972)
645,7
(25,421)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 8,9 8,7 8,3 7,2 5,7 2,8 1,3 2,4 4,3 7,3 8,6 9,1 74,6
Сунчани сати — месечни просек 133,3 145,0 189,1 225,0 282,1 321,0 365,8 331,7 264,0 210,8 150,0 127,1 2.744,9
Извор: Хонкошка опсерваторија[3]
Клима Бастије, североисточни део острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,6
(56,5)
13,8
(56,8)
15,6
(60,1)
17,8
(64)
22,0
(71,6)
25,8
(78,4)
29,1
(84,4)
29,3
(84,7)
25,8
(78,4)
21,9
(71,4)
17,4
(63,3)
14,5
(58,1)
20,55
(68,97)
Просек, °C (°F) 9,1
(48,4)
9,4
(48,9)
10,8
(51,4)
12,9
(55,2)
16,3
(61,3)
20,0
(68)
23,2
(73,8)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
17,1
(62,8)
12,9
(55,2)
10,1
(50,2)
15,48
(59,85)
Минимум, °C (°F) 5,1
(41,2)
4,9
(40,8)
6,7
(44,1)
8,8
(47,8)
12,4
(54,3)
16,0
(60,8)
19,0
(66,2)
19,4
(66,9)
16,5
(61,7)
13,3
(55,9)
9,2
(48,6)
6,3
(43,3)
11,47
(52,63)
Количина падавина, mm (in) 67
(2,64)
57
(2,24)
60
(2,36)
76
(2,99)
50
(1,97)
41
(1,61)
13
(0,51)
21
(0,83)
81
(3,19)
127
(5)
114
(4,49)
93
(3,66)
800
(31,49)
Сунчани сати — месечни просек 134 158 192 214 268 296 345 304 232 176 133 128 2.580
Извор: Quid 2004, страна 618 и Météo-France, подаци за период 1981–2010
Историјске провинције Француске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.