Корбевац

Корбевац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 664 становника 2002. било је 711 становника (према попису из 1991. било је 668 становника).

Корбевац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрањска Бања
Становништво
 — 2011.711
Географске карактеристике
Координате42°35′23″ СГШ; 22°00′47″ ИГД / 42.5896499° СГШ; 22.0131719° ИГДКоординате: 42°35′23″ СГШ; 22°00′47″ ИГД / 42.5896499° СГШ; 22.0131719° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина441 м
Корбевац на мапи Србије
Корбевац
Корбевац
Корбевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17545
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

У насељу Корбевац живи 561 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,7 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 202 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,52.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 870
1953. 820
1961. 754
1971. 640
1981. 606
1991. 668 648
2002. 711 737
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
708 99,57 %
Македонци
  
2 0,28 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Врање

Врање је град на југу Србије. Заједно са градском општином Врањска бања и 108 насеља чине Град Врање. Врање је административни, културни и економски центар Пчињског округа, као и седиште Епархије врањске. У граду је смештена 4. бригада копнене Војске која наставља традиције 1. Пешадијског пука Књаза Милоша Великог и 78. моторизоване бригаде. Према попису из 2011. године у Врању је живело 55.138 становника и већину су чинили Срби, а по броју становника Врање заузима 15. место у Србији.

Налази се у северозападном делу Врањске котлине у подножју планине Пљачковице и Крстиловице. Кроз град протичу пет река. Град се налази на магистралном и железничком путу. На северу је од Ниша удаљен 110 km, а од Београда 347 km.

Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала Илирска или Трачанска племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају Римљани. У 6. и 7. веку га насељавају Словени, а први пут се спомиње у визнатијским списима 1093. године. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав Краљевине Србије 1207. године. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило Отоманско царство 1455. године. За време отоманске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и кадилука. Врање је ослобођено 31. јануара 1878. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. године погодио земљотрес, који је доста оштетио инфраструктуру. У Првом светском рату га је окупирала Краљевина Бугарска, да би се после завршетка рата било у саставу Краљевине Југославије, а од 1929. у оквиру Вардарске бановине. У Другом светском рату Врање је окупирала Бугарска, а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру СФРЈ.

Град је познат по музици и трубачким оркестрима, као и по делима познатог српског реалистичког писца Борисава Станковића. У граду постоје многе институције и обележја са његовим именом. Врање је домаћин многим манифестацијама од којих су познатије Стари дани, Борина недеља и Борини позоришни дани.

Симбол Врања је жуто цвеће, градска слава је Духови, а у граду се налазе бројни спортски клубови.

Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Врањски обичаји и веровања

Врањски обичаји и веровања су везани за обичаје градског и сеоског становништва у периоду пре и после ослобођења Врањског краја од Отоманског царства. Већина тих обичаја се временом мењала и губила, а неки од њих су опстали и до данас. Практиковали су их сви слојеви друштва, без обзира на вероисповест и етничку припадност.

Постојали су обичаји о рођењу, свадбени обичаји, како код градског тако и код сеоског становништва врањског краја. Код сеоског становништва јављало се и снохачење, које је до Другог светског рата у потпуности искорењено. Постојао је низ обичаја приликом смрти неке особе, као и низ обичаја приликом сахране и годишњице смрти. Доста обичаја је било везано и за празнике као што су Ђурђевдан, крсна слава и Божић. Постојао је и обичај по имену прочка, који је карактеристичан за јужну Србију и данашњу Македонију.

За проучавање обичаја врањског краја врло су битни радови Јована Хаџи-Васиљевића и Борисава Станковића. Радови Јована Хаџи-Васиљевића, који су заосновани на теренским истраживања, незаобилазан су извор приликом проучавања Срба од ослобођења, па све до балканских ратова. Садржина књижевног дела Борисава Станковића, у многим етнографским и фолклористичким радовима идентификује се као неоспорна Врањска традиција тј. реалан опис живота и обичаја у Врању. Сања Златановић, истраживач сарадник Етнографског института САНУ, сматра да дела Борисава Станковића играју кључну улогу у томе како Врањанци конструишу свој идентитет. Она наводи: „Међутим, оно што у Бориним делима представља уметничку транспозицију стварности доживљава се као права старина.“

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

ОШ „Краљ Петар I Ослободилац“ Крива Феја

Основна школа "Краљ Петар Први Ослободилац" налази се у Кривој Феји.

Ослобођење Врања 1878. године

Ослобођење Врања 1878. године представља једну од завршних етапа ослобођења српских земаља од османске власти. После почетка Другог српско-турског рата, војска кнежевине Србије је покренула офанзиву на територији данашње јужне Србије. После Грделичке битке је успела да провали у Масуричку котлину, чиме јој се пут за Врање практично отворио. Истовремено су букнули бројни устанци широм јужне Србије, па и у самој околини Врања, а српска команда је, да би се повезала са устаницима у Пољаници, послала потпоручника Степу Степановића са задатком да оснује устанички батаљон, који је одиграо веома важну улогу у ослобођењу.

Српским снагама је командовао генерал Јован Белимарковић и биле су распоређене дуж десне стране Јужне Мораве, док је османским снагама командовао дивизијски генерал Асаф-паша. Његове снаге биле су распоређене дуж леве стране Јужне Мораве. Борба за ослобођење је званично почела 26. јануара, када су српске снаге почеле да се пребацују на леву страну Мораве и кулминирала је великом битком 31. јануара, у којој је учествовало око 22.000 војника, а завршила се српском победом и заплењивањем бројне османске опреме.

У борби за ослобођење се, поред Степе Степановића, истакао и потпоручник Стојичевић који је погинуо у борбама на Девотину, као и мајор Радомир Путник, који је био задужен за потеру за османским војницима који су после битке бежали према Прешеву и Бујановцу.

После Санстефанског споразума, Врањанци су, уплашени да не потпадну под управу кнежевине Бугарске, послали писмо српском кнезу Милану Обреновићу с молбом да не повлачи српску војску из Врања. Међутим, после Берлинског конгреса Врање је и званично постало део Србије.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.