Копаоник

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Копаоник
Pančićev vrh during winter
Географске карактеристике
Највиша тачкаПанчићев врх
Ндм. висина2017 m
Координате43°16′10″ СГШ; 20°49′29″ ИГД / 43.2694° СГШ; 20.8247° ИГД Координате: 43°16′10″ СГШ; 20°49′29″ ИГД / 43.2694° СГШ; 20.8247° ИГД
Географија
Копаоник на мапи Србије
Копаоник
Копаоник
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаКопаоничке планине
Pančićev vrh 0712
Копаоник - Панчићев врх
Nebeske stolice 0355
Копаоник - Небеске столице
Kop neb stol hot2
Хотел - Небеске столице
Kopaonik vidikovac 2
Обронци Копаоника, поглед са видиковца на магистралном путу 207, Рашка-Брус

Рељеф

Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.

Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа. Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.

Врхови на Копаонику¹
Име Висина (m нмв) Напомена
Кукавица (Јадовник) 1726 део централног масива
Треска 1622 део централног масива
Вучак 1714 налази се на Бањском делу централног масива
Оштри крш 1741
Велика Гобеља 1934 део централног масива
Велики Караман (Вучји крш или Вучак) 1936 део централног масива
Мали Караман 1917 део централног масива
Суво Рудиште 1976 део централног масива
Панчићев врх 2017 део централног масива
Бугарин 1636 део централног масива
Небеске столице 1913 део централног масива
Бећировац 1782 део централног масива
Војетин 1561 део централног масива
Дебела глава 1379
Велики Чир 1369
Пилатовица 1703
Мусинац 1725
Шаторица 1750
Оштро копље (Бајрак) 1790 највиши врх јужног Копаоника
Барељ 1583
Мањи врхови централног дела масива Копаоника²
Име Висина (m нмв) Напомена
Мала Гобеља 1854
Маркове стене 1721 скупина великих гранитних блокова
Суви врх 1696 скупина великих гранитних блокова
Лисичија стена 1686 скупина великих гранитних блокова
Суви Јелак 1662
Велика Шиљача 1625
Високи Део 1616
Струга 1608
Велика стена 1599
Беле Чуке 1544
Палеж 1478
Првановица 1464
Превоји на Равном Копаонику²
Име Висина (m нмв) Спаја
Пајино пресло 1804 Мали Караман са Сувим Рудиштем
Јарам 1778 Велику Гобељу са Великим Караманом (Вучком)
Раскрсница 1514 Доњи Бабин Гроб са Кукавицом
Велика греда 1440 Греду са Пашиним Бачиштем
¹Подаци су преузети са карте ВГИ из 1986. године,а врхови су поређани по положају од севера ка југу.[1]
²Подаци су преузети са планинарско-туристичке карте Копаоника из 1992. године,а поређани по висини[2].

Клима

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7 °C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

Просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику¹
Мерна станица Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Могуће просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику
Копаоник 291 295 370 403 456 560 466 432 375 342 291 280 4461
Стварно просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику
Копаоник 82 92 118 141 161 170 242 241 195 137 90 73 1741
Приштина 73 102 140 189 224 261 311 299 230 172 94 67 2162
Краљево 63 87 129 176 205 230 273 267 207 154 86 54 1929
Београд 68 88 138 184 224 256 292 274 220 174 87 55 2060
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења[3].
Температурна кретања на Копаонику¹
Мерна станица Нмв. Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год. Кол. Зима Лето
Равни Копаоник 1710 -6.0 -5.2 -2.7 11.6 11.9 -0.1 -3.8 2.9 17.9 -5.0 11.0
Панчићев врх 2017 -7.4 -6.9 -5.1 10.1 10.2 -0.6 -3.6 1.7 17.6 -6.0 9.6
Приштина 573 -1.2 1.1 5.1 19.6 19.5 4.7 0.4 9.8 20.8 0.1 18.9
Краљево 219 -0.2 2.3 6.6 20.8 20.4 5.8 1.5 11.1 21.0 1.2 20.1
Београд 132 0.6 2.4 7.0 22.1 21.8 6.9 2.7 12.0 21.5 1.9 21.4
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења[3].
Трајање снежног покривача на Копаонику¹
Мерна станица Нмв. Почетак Крај Трајање
Лешак 12. децембар 5. март 84 дана
Јошаничка Бања 555 11. децембар 19. март 99 дана
Куршумлија 383 8. децембар 17. март 100 дана
Подујево 620 12. децембар 26. март 105 дана
Равни Копаоник 1710 13. октобар 12. мај 212 дана
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења[3].

Флора и фауна

Endemski ljiljan 1711
Општина Рашка - Копаоник, ендемски љиљан
Endemska čuvarkuća 0441
Општина Рашка - Копаоник, ендемска чуваркућа
Smrce na Kopaoniku
Флора Копаоника

На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа (Sempervivum kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancici) и копаоничка љубичица (Viola kopaonicensis).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos), буљина (Bubo bubo), дивља мачка (Felix silvestris) и срна (Capreolus capreolus).

Ихтиофауна већих водотокова на Копаонику и његовој околини
Река/Језеро Врсте
Бистричка река кркуша и клен
Брвеница пастрмка, кркуша и клен
Брзећка река пастрмка
Језеро Газиводе шаран, скобаљ, укљева, клен и друге
Гобељска река пастрмка
Гокчаница пастрмка, кркуша и клен
Ђерекарска река пастрмка
Златарско језеро шаран, смуђ, лињак, деверика, караш, штука и друге
Ибар шаран, скобаљ, кркуша, мрена, сом, белица, платица и клен
Јошаница пастрмка, кркуша, платица и клен
Криворечка река пастрмка
Паљевка пастрмка
Планска река пастрмка и кркуша
Расина кркуша, бела риба и клен
Рудничка река пастрмка, кркуша и клен
Самоковка пастрмка
Студеница пастрмка, кркуша, мрена и клен
Подаци су преузети из књиге Миодрага Јемуовића [4].
Већи водотокови на Копаонику по сливовима којима припадају
Слив Водотокови
Ибарски¹ Бистричка река, Гобељска река, Рудничка река (Барска и Лисинска река), Самоковка
Расински¹ Бела река, Брзећка, Грашевачка
Топлички² Дубока, Ђерекарска река, Запланинска река
¹западноморавски слив; ²јужноморавски слив

Привреда

Turistički centar Kopaonik 0754
Општина Рашка - Копаоник
Hoteli na Kopaoniku
Хотели на Копаонику

Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.

Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.

Термални извори и бање

Највиши водопад у Србији висок је 71 метар и налази се на Копаонику у области Јеловарник, у оквиру националног парка, на надморској висини од око 1.500 метара. [5]У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78 °C), Луковска Бања (36—56 °C) и Куршумлијска Бања (38—57 °C). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 m и Марине воде на висини од 1700 m.

Културно–историјски споменици на подручју Копаоника

Crkvine 0593
Општина Рашка - Копаоник, Црквине
Crkvine 0600
Општина Рашка - Копаоник, Црквине
Crkvine 0285
Општина Рашка - Копаоник, Црквине
Nebeske Stolice lokalitet izgled3
Црквине-Небеске столице

У околини Копаоника постоји велики број културно—историјских споменика. Неки од њих су:

  • Остаци средњовековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог Панчићевог врха
  • Остаци средњовековног пута — Кукавица (око 4 km)
  • Остаци средњовековног рудника — Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац, Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река,
  • Грађевине сакралне архитектуре — светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла у Кривој реци,
  • Грађевина из турског периода — турско купатило у Јошаничкој бањи
  • Споменици из ослободилачкох ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб, Расксница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци,
  • Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене)
  • Значајни историјски објекти — Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане: Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.

Средњовековни градови

Манастири

НАТО дејства на подручју Копаоника

Kop mine mines
МИНЕ! (знак који упозорава на касетне бомбе заостале из НАТО агресије)

Током НАТО агресије на СРЈ, авиони НАТО пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручју законом заштићеног националног парка Копаоник. Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења. Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручју Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена, због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења. О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.

НАТО авијација је 13. априла дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља, а кретање по оближњој шуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.

Током лета 2005. године предео у околини порушеног хотела Бачиште је очишћен од 23 заостале касетне бомбе. Локације у близини Панчићевог врха Крчмар 1 и 2 и Дубока 1 су очишћене од касетних бомби током 2006. године и том прилоком је пронађено 70 заосталих мина.

Види још

Галерија

Марков камен 0224

Општина Рашка - Копаоник, Марков камен

Копаоник 0486

Општина Рашка - Копаоник

Кадијевац 0011

Општина Рашка - Копаоник, Кадијевац

Кадијевац 0002

Општина Рашка - Копаоник, Кадијевац

Reka Samokovka DSC 0046

Општина Рашка - Копаоник, Самоковка

Reka Samokovka 0414

Општина Рашка, кањон реке Самоковке -Копаоник

Kozje stene 0256

Општина Рашка - Копаоник, Козје стене

Markov kamen 0153

Општина Рашка - Копаоник, Марков камен

Markov kamen 0170

Општина Рашка - Копаоник, Марков камен

Kopaonik 0680

Општина Рашка - Копаоник

Kopaonik 0491

Општина Рашка - Копаоник

Kopaonik 0492

Општина Рашка - Копаоник

Kopaonik 0390

Општина Рашка - Копаоник

Kopaonik 0117

Општина Рашка - Копаоник

Kanjon reke Samokovke 0280

Општина Рашка, кањон реке Самоковке -Копаоник

Kanjon reke Samokovke 0269

Општина Рашка, кањон реке Самоковке -Копаоник

Kadijevac 0025

Општина Рашка - Копаоник, Кадијевац

Kadijevac 0015

Општина Рашка - Копаоник, Кадијевац

Kadijevac 0004

Општина Рашка - Копаоник, Кадијевац

Izletište Djorov most 0557

Општина Рашка - Копаоник, Ђоров мост

Izletište Djorov most DSC 0578

Општина Рашка - Копаоник,Ђоров мост

Hotel masinac na kopaoniku

Хотел на Копаонику

Kopaonik1

Падине Копаоника

Hotel grand na kopaoniku

Конаци

Stari dom na kopaoniku

Првобитни планинарски дом на Копаонику

Копаоник 5

Хотел на Копаонику

Bajkovita brda Kopaonika

Бајковита брда Копаоника

Brda Kopaonika

Копаоник

Detalj sa Kopaonika

Детаљ са Копа

Nebo iznad Kopaonika

Небо

Žičara Kop

Жичара

Žičara Kopaonik

Жичара Коп

Kopaonik mountain

Шума на Копаонику

Kopaonik 1

Поглед са врха планине

Референце

  1. ^ Radović, Jelena; Radović, Miladin (2005). Kopaonik : vodič (на језику: српски). Kopaonik: Javno preduzeće Nacionalni park. ISBN 978-86-83249-01-5.
  2. ^ „Prirodne odlike”. Kopaonik - infoKOP (на језику: српски). Приступљено 27. 12. 2017.
  3. 3,0 3,1 3,2 Јелена и Миладин – Буда Радовић, „Копаоник: водич“ (друго издање), Копаоник 2005. ISBN 86-83249-01-8
  4. ^ Миодраг Јемуовић, „Копаоник: туристички водич“, Београд 1992. ISBN 86-7041-016-8
  5. ^ Лепоте Србије - водопади за које нисте чуле

Литература

  • Radović, Jelena; Radović, Miladin (2005). Kopaonik : vodič (на језику: српски). Kopaonik: Javno preduzeće Nacionalni park. ISBN 978-86-83249-01-5.
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Lukovska banja

Lukovska banja se nalazi na jugu Srbije, na istočnim padinama Kopaonika (na nadmorskoj visini od 681 m). Udaljena od Beograda oko 300 km.Geografski položaj Lukovske banje, značajna nadmorska visina i atraktivna priroda, čine je dobrim klimatskim lečilištem pogodnim za odmor, rekreaciju i oporavak.

Po broju izvora termomineralnih voda temperature 56-69°C i njihovoj izdašnosti (100 litara u sekundi), spada u red najbogatijih u zemlji.

Јошаничка Бања

Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка – Биљановац – Јошаничка Бања – Копаоник – Брус и на путу Јошаничка Бања – Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево – Косовска Митровица.

Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево.

Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1036 становника.

Витановиће

Витановиће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Припада месној заједници Лепосавић. Село се налази са десне стране средњег тока Дренске реке, десне притоке Ибра и асфалтног пута Дрен — Бело Брдо на југозападним обронцима планине Копаоник. Ово село је удаљено 11 km од Лепосавића. По постанку село спада у млађа насеља, јер га у писаним изворима под овим именом нема. Под данашњим именом први пут се помиње у Попису босанских спахија из 1711. године. Верује се да је село добило назив од имена рода Витановић или мушког имена Вита.

Град (Брус)

Град је насеље у Србији у општини Брус у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 80 становника. Град се налази на обронцима планине Копаоник, у непосредној близини су остаци средњовековне тврђаве Козник, која се налази под заштитом републике Србије као споменик културе од великог значаја.

Грб општине Косовска Митровица

Велики грб

Чувари штита на Великом грбу су два сребрна орла (који симболишу припадност и оданост Р. Србији) у полету уздигнутих крила: златних кљунова, ногу, канџи и црвеног језика. Десни орао придржава златним ресама одрубљени стег Р. Србије (тробојка хоризонтално поређених поља истих висина црвене, плаве и беле боје), а десни придржава златним ресама одрубљени стег општине К. Митровица (црвене боје подељен златним крстом на четири поља са по једним огњилом у сваком пољу, окренути ка спољним странама). Оба стега су истакнута на браон копљима са златним врховима. Постамент је зелени брежуљак на којем се налазе седам црвених божурова (симбол проливене крви српских родољуба). На ленти је исписано Косовска Митровица ћириличним писмом.

Средњи грб

Изнад Малог грба налази се златна бедемска круна са три видљива мерлона (што означава да град има више од 50.000 становника) украшена са три плава сафира и два црвена рубина (што представља чињеницу да је К. Митровица била неко време престоница Краљевине Србије). На ленти је исписано Косовска Митровица ћириличним писмом.

Мали грб

У плавом штиту полукружног облика налази се Свети Димитрије Солунски (светац по коме је К. Митровица добила име, крсна слава града тј. заштитник града), одевен у златни оклоп у комбинацији са браон материјалима, огрнут црвеним плаштом. Свети Димитрије Солунски у својој десној руци држи браон копље са златним врхом, а у левој руци држи мали црвени штит полукружног облика до пола видљив са златним крстом и огњилима, окренутим ка спољним странама штита („Ватром ћемо крст бранити“). Свети Димитрије Солунски стоји на зеленом тровршју (што представља три планине које окружују Косовску Митровицу: Копаоник, Голија и Мокра Гора) испод којег се налазе три плаве вијугаве реке (што представља три реке које протичу кроз Косовску Митровицу: Ибар, Ситница и Љушта), у стопи штита налазе се два укрштена црна чекића (симболи рударске традиције овог краја).

Грб општине Рашка

Општина Рашка користи нехералдички амблем у две верзије: двобојној и у боји. Елементи који се појављују на амблему Рашке су: натпис Рашка, планина (Копаоник), мост, купола цркве (могуће је да представља куполу манастира Градац), зупчаник, укрштени чекићи и река (Ибар).

Копаоник (Рашка)

Копаоник је насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 19 становника.

Корак до слободе

Корак до слободе је седми студијски албум српског и југословенског рок бенда Галија. Представља други део трилогије која се састоји из албума Далеко је Сунце, овог албума и албума Историја, ти и ја. Такође, ово је други албум који је Галија снимила у сарадњи са текстописцем Радоманом Кањевцем.

На албуму се налазе хитови: Корак до слободе, На твојим уснама, Копаоник и Кад ме погледаш. Песма "Кад ме погледаш" представља обраду песме "Brothers in Arms" групе Дајер стрејтс. Песма "Слобода" снимљена је у дуету Ненада Милосављевића и Горана Шепе, вође хард рок групе Кербер. Стихови "Љубавне песме", инспирисане регеом, баве се нарастајућим национализмом у Југославији.

Албум је концертно промовисан у Београду у Дому омладине и већим концертом у Нишу, у Душановој улици, на који је дошло око 20.000 људи.

Крушчица (Лепосавић)

Крушчица је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Припада месној заједници Лепосавић. Село се налази северно од Лепосавића, на југозападним обронцима планине Копаоник, са надморском висином од 745 метара, а куће су лициране по мањим групама. У називу села је реч кушчица (деминутив од крушка), па топоним спада у фитониме.

Лаванда

Лаванда (лавандула, деспик, женски деспик) или лат. Lavandula angustifolia је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Национални парк Копаоник

Национални парк Копаоник се налази у југозападном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 ha и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Небеске столице (археолошки локалитет)

Небеске столице или Црквина је археолошки локалитет из позноантичког (III/IV век) и ранохришћанског периода (крај V/VI век), који се налази на надморској висини од 1800 метара, испод истоименог узвишења, под самим Панчићевим врхом (2017 метара нмв.) на Копаонику. Током истраживања започетих 1998. године, откривени су остаци грађевина и репрезентативне базилике, специфичне основе, у чијој унутрашњости је откривен ранохришћански мозаик. На локалитету нису откривени трагови средњовековних доградњи и грађевина, као ни други остаци из тог доба, због чега се сматра да је он после рушења/напуштања током сеобе народа, више није коришћен.

Према досадашњим сазнањима, живот на овом локалитету је постојао од III до VI века, прво као мали касноантички стамбени комплекс који се у V или VI веку развио у важно хришћанско култно средиште. Овако значајном средишту хришћанства, морало је да одговара и знатно веће насеље од оног откривеног уз њега (свега неколико грађевина), због чега се претпоставља да се оно налазило у склопу или:

Неистражене тврђаве из рановизантијског доба, на брду Чучаица, јужно од Небеских столицаили

Утврђења Градац, у засеоку Горњи Левићи, код села Ђерекаре

Операција Копаоник

Операција Копаоник је шифровано назив за немачко-бугарску антигерилску офанзиву против четника на подручје планина Копаоник, Гоч и Јастребац током октобра 1942. године у Другом светском рату. Немци су покренули офанзиву с циљем тоталног уништења четника Расинског корпуса, под командом пуковника Драгутин Кесеровић чији се штаб налазио у селу Крива Река. Немци и Бугари освојили су четничку слободну територију и при томе извршили злочине над српским цивилним становништвом. Четници су се успешно извукли из немачко-бугарског обруча и повукли на територију која је била ван домашаја окупаторских снага.

Општина Лепосавић

Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште)

Општина Рашка

Општина Рашка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Према попису становништва из 2011. године општина Рашка има 24.678 становника и 61 насељено место. Већину чине Срби (97,80%).

Остраће

Остраће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији, које припада месној заједници Лешак, а налази се 12 km северно од Лепосавића, са десне стране реке Ибра и простире се на већем простору. Средња надморска висина села је 767 метара, а по неким претпоставкама, на овом простору се налазио средњовековни рудник Остраћа.

Површина катастарске општине Остраће, која обухвата атар насеља, износи 1.361 ha и ограничавају га атари села Доње Исево, Гувниште, Црнатово, Витановиће и Лешак. По положају и међусобној удаљености кућа, село се дели на крајеве, Горње и Доње Остраће и засеоке Жигоље, Парлин Поток, Куреље, Симичиште и Врујци.

Могуће је да назив села потиче од речи остран (прилог : устрану), што одговара географском положају села. Међутим, у корену назива села је реч ост, што значи узвик за подстицање волова при раду, па је можда због тога и село добило назив.

По постанку село спада у старија насеља. У селу се дуж Остраћке реке налази равна ливада названа Велика Ливада, по којој се виде остаци старих средњовековних грађевина и рушевина гробаљске цркве која је законом заштићена. У засеоку Жигоље налази се стара црква названа Борјаница, у коју се улази низ неколико степеница, а у Симичишту остаци отоманске карауле. Село је асфалтним путем повезано са насељем Лешак. У непосредној близини атара села налази се рудник оловно – цинкане руде „Копаоник“ у Белом Брду. Макадамским путем Лешак – Бело Брдо, који пролази кроз село, Остраће је повезано са овим рудником у којем је некада радио знатан број радника из села. У селу становништво се претежно бави пољопривредом, и у мањој мери сточарством. У селу постоји основна четворогодишња школа, а има и трговинских радњи.

ФК Копаоник

ФК Копаоник је фудбалски клуб из Бруса и тренутно се такмичи у Зони Запад, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1931. године.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.