Континентална клима

Континентална клима је тип климе који се јавља на континенталаном подручју средњег дијела сјеверне хемисфере. То је подручје у зони западних вјетрова; сличне климе постоје на источној и југозападној обали истих континената и на другим вишим дијеловима свијета.

Koppen classification worldmap D
Разне врста континенталне климе које су типичне углавном за Канаду, САД, Русију и Кину

Одлике

Ова клима је карактеристична по оштрим и хладним зимама, бар толико хладним да задрже на дужи период сњежни покривач и релативно сувим љетима са мало падавина, док су неке источне обале, као обале Сјеверне Америке пуно кишовитије у љетним периодима. Само нека подручја Ирана, Турске и централне Азије показују маскималне количине снијега током зиме који се топи у рано прољеће и резултује краткотрајним поплавама.

Те регије обично имају или шуме или ливаде са високом травом као природни покривач и укључују неке од најпродуктивнијих подручја на свијету. Ови типови климе имају најмање три мјесеца када је температура виша од 10 °C и зиме са најмање једним мјесецом када је температура нижа од 0 °C (иако неке класификације имају нижу границу за зимске температуре, засновану на дужини сњежног покривача, а једна од таквих је и Кӧппенова класификација климе, која као зимску границу узима -3 °C).

У оваквим климатским зонама, просјечна љетна температура је између 21 °C и 32 °C током дана и између 10 °C и 18 °C током ноћи. Просјечна зимска дневна температура је од -12 °C до 7 °C, а ноћна од -23 °C до 4 °C. Прољетне температуре се почињу јављати почетком марта у јужнијим дијеловима, а у сјевернијим средином априла. Годишња количина падавина у овим зонама је обично између 61 cm и 122 cm. Највише падавина има током зиме, у облику снијега. Најсунчанији периоди су љети, а најоблачнији и најтмурнији су зими, иако зиме некад знају обиловати сунчаним данима.

Простирање

Континентална клима влада тамо гдје се хладан ваздух инфилтрира током зиме и топао ваздух се формира током љета због сунчаних и дугих дана. Мјеста са континенталном климом су или јако удаљена од било каквог утицаја океана (напримјер Небраска, САД) или су смјештена на обалама окена (напримјер Бостон, САД) и на тим мјестима преовладавају јачи вјетрови. Таква подручја се брзо загријавају током љета, достижући температуре карактеристичне за тропске климе, али се исто тако брзо хладе током зиме, достижући температуре ниже од било којег другог подручје те географске ширине.

Овакве климе су сличне суптропским климама које су доминантне на подручју ближе екватору гдје су зиме мање оштре и климама гдје су падавине недовољне за ливаде са високом травом. У Европи, ове климе могу прерасти у океанаску климу у којој је смјер умјерених зрачних маса према западу. Субполарна клима са врло хладним дугим и сухим зимама, али са бар једним мјесецом у којем је температура виша од 10 °C, се може сматрати подтипом континенталне климе.

На Средњем западу, сјевероисточном дијелу САД, јужној Канади, дијеловима Кине и већем дијелу Русије доминантна је континентална клима, која уопште не постоји у јужној хемисфери, захваљујући мањој копненој маси око средишњих паралела, подморском утицају на јужне дијелови Африке и Аустралију и закривљењу у ширину јужног дијела Јужне Америке које не дозвољава хлађење зрачних маса као оних који се налазе на истој географској ширини у Сјеверној Америци и Азији.

Види још

Бугојно

Бугојно је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, на путу са сјевероистока ка југозападу и Јадранском мору. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Бугојно пописано је 17.202 лица.

Ерзурум

Ерзурум (тур. Erzurum, курдски Erzirom, јерм. Կարին = Карин) је град у Турској у вилајету Ерзурум. Налази се у источној Анадолији, 190 километара источно од Ерзинчана, и 1300 километара источно од Истанбула, на платоу високом око 1.950 m. У граду влада екстремна континентална клима, где је просечна јануарска температура −11 °C, а температуре у редовно веома снежним зимама некада падну до −30 °C. Према процени из 2009. у граду је живело 358.344 становника.

Град је основан око 415. У византијско доба, пре битке код Манцикерта, био је познат под именом Теодиосиополис. Име Ерзурум потиче од персијске фразе „Арз-е Рум“ (римска граница). Руси су заузимали Ерзурум 1829, 1878. и 1916. али су га сваки пут вратили Турској. Пре геноцида над Јерменима из 1915, Јермени су чинили велики део становништва. Данас у граду живе Турци и Курди.

Универзитет Ататурк у Ерзуруму је са 40.000 студената један од највећих у Турској. У околини града се налазе скијалишта.

Клима Републике Српске

На простору Републике Српске осећа се више различитих климатских утицаја, који различито делују по регијама ентитета у завиности од више фактора.

Климу у Републици Српској одређују географски положај, рељеф, геолошка подлога, покривеност биљним светом и близина Јадранког мора. На климу у Републици Српској утичу и струје суптропског појаса, ниског ваздушног притиска, струје са Атлантика, циклона из Средоземља и Јадранког мора, а удео свих тих фактора је резултат смене поларних и тропских ваздушних маса.

Све процесе на деловање климе ремети рељеф који је један од главних фактора који утичу на климу Републике Српске у којој се налазе три основна типа климе:

умерено-континентална

планинска и планинско-котлинска и

медитеранска клима

Минеаполис

Минеаполис (енгл. Minneapolis, IPA: /ˌmɪn.i.ˈæ.pəl.ɪs/) највећи је град америчке савезне државе Минесота, са 350.000 становника. Заједно са градом Сент Пол чини метрополу „Градови близанци”.

Име града је комбинација речи из два језика, речи Дакота индијанаца за воду („мине”) и грчке речи за град („полис”).

Минеаполис лежи на Средњем западу САД на реци Мисисипи.

У Минеаполису влада континентална клима; зиме су веома хладне и суве, а лета врућа и понекад влажна. Највиша забележена температура је 42,2 °C из јула 1936, а најнижа је -40,6 °C из јануара 1888.

Општина Ајдовшчина

Општина Ајдовшчина (словен. Ajdovščina) једна је од општина Горишке регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Ајдовшчина.

Општина Випава

Општина Випава (словен. Vipava) је једна од општина Горишке регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Випава.

Општина Водице

Општина Водице (словен. Vodice) је једна од општина Средишње Словеније у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Водице.

Општина Војник

Општина Војник (словен. Vojnik) је једна од општина Савињске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Војник.

Општина Оплотница

Општина Оплотница (словен. Oplotnica) је једна од општина Подравске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Оплотница.

Општина Преддвор

Општина Преддвор (словен. Preddvor) је једна од општина Горењске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Преддвор.

Општина Разкрижје

Општина Разкрижје (словен. Razkrižje) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Разкрижје.

Општина Руше

Општина Руше (словен. Ruše) је једна од општина Подравске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Руше.

Општина Тишина

Општина Тишина (словен. Tišina) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Тишина.

Општина Трзин

Општина Трзин (словен. Trzin) је једна од општина Средишње Словеније у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Трзин.

Општина Шентруперт

Општина Шентруперт (словен. Šentrupert) је једна од општина Југоисточне Словеније у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Шентруперт.

Општина Шенчур

Општина Шенчур (словен. Šenčur) је једна од општина Горењске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Шенчур.

Оштра континентална клима

Оштра континентална клима је варијетет умерне климе која је карактеристична унутрашње делове континената, удаљене од морских и водених површина. Карактерише је велика амплитуда средњих дневних и месечних температура. У јануару се температура спушта и до -70°С, а лети у јулу може достићи и 35°С, што указује на амплитуду од чак 105°С. Количина падавина је изузетно мала, до 150 милиметара максимално. Облачност је незнатна, а ваздушни притисак углавном низак. Испаравање је веома повишено. Овакава клима карактеристична је за источни Сибир, нарочито за област Верхојанск—Ојмјакон. Идући ка северу постепено прелази у поларну климу.

Умерена клима

Умерена клима је клима умерених појасева северне и јужне полулопте, између 40 и 65 степени сгш и 42 и 58 степени јгш. Налази се под директним утицајем западних ветрова. Карактерише је смена свих годишњих доба, велика температурна амплитуда и значајна количина падавина која се креће у распону од 1000-2000 мм (ивични делови) до 100-200 мм (унутрашњи делови континента). Најтипичнији представници су континентална и умерено-континентална клима.

Умереноконтинентална клима

На просторима умереноконтиненталне климе количина падавина опада ка унутрашњости континента и ка северу. Умереноконтиненталну климу одликују оштре зиме и постојан снежни покривач. Зими су многи дани с мразом, пролеће је кратко, а лето топло и влажно. Доминира у унутрашњости континента.

Основни типови
Остали типови
и подтипови
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.