Континент

Континент (лат. continere, „држати заједно“) је велика континуална маса тла на планети Земљи. Не постоји један стандард који дефинише континент, и различите културе и научне дисциплине имају различите листе онога што они сматрају континентима. Уопштено, континент мора бити велик, и имати геолошки јасне границе. Док неки сматрају да постоји само 4 или 5 континената, уобичајено је прихваћено да их постоји 6 или 7. У редоследу од највећег по величини до најмањег, они су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа, и Аустралија.[1]

Две најчешће дилеме у листи континената су да ли Европа и Азија треба да буду разматрани као два континента или је у питању Евроазија, и да ли су Северна Америка и Јужна Америка два континента или је то један континент по имену Америка. Неколицина географа предлаже груписање Европе, Азије и Африке у континент по имену Еврафразија.

Континенти су понекад концептуално подељени тако да чине „суперконтиненте“ или подељени на „потконтиненте“. Ови термини су још непрецизније дефинисани од појма континент. Геолошки гледано континенти се углавном подударају са областима континенталне коре који се налазе на континенталним плочама. Међутим неке области континенталне коре су региони покривени водом који се обично не укључују у списак континената. Подручје под називом Зеландија је једно такво подручје.

Острва се обично сматрају деловима континента којима су најближа. „Океанија“ понекад означава и Аустралију и Пацифичка острва, укључујући Нови Зеланд. По другом тумачењу, Аустралија је континент за себе док Пацифичка острва нису део тог континента.

Continental models-Australia
Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. У зависности од конвенције и модела, неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, Евроазија је најчешће подељена на Азију и Европу (црвене нијансе), док се Северна и Јужна Америка понекад препознају као један Амерички континент (зелене нијансе).
Dymaxion 2003 animation small1
Свет је сравњен у Димаксионску мапу при развијању у икосахедронску мрежу са готово суседним копненим масама

Дефиниције и примене

По конвенцији, „континенти се сматрају великим, континуираним, дискретним масама земље, идеално одвојеним пространим водама“.[2] Неколико од седам конвенционално признатих континената нису дискретне копнене масе које су потпуно одвојене водом. Критеријум „велика“ доводи до произвољне класификације: Гренланд, са површином површине 2.166.086 km2 (836.330 sq mi) сматра се највећим острвом на свету, док се Аустралија, на 7.617.930 km2 (2.941.300 sq mi) се сматра најмањим континентом.

Веће копнене површине Земље имају обале на јединственом, континуираном Светском океану, који је подељен на неколико главних океанских компонената континенатима и разним географским критеријумима.[3][4]

Опсег

Најрестриктивније значење термина континент је да је то континуирана[5] копнена површина, при чему морске обале и копнене границе сачињавају руб континента. У том смислу термин континентална Европа (која се понекад у Британији назива „Континентом”) се користи за означавање главног копненог дела Европе, чиме се искључују острва као што су Велика Британија, Ирска, Малта и Исланд, а термин континентална Аустралија се односи на копнени део Аустралије, без Тасманије и Нове Гвинеје. Слично томе, континенталне Сједињене Државе сачињава 48 суседних држава и дистрикт Колумбија у централној Северној Америци, као и Аљаска на северозападном делу континента (мада су та два дела раздвојена Канадом), док се искључују Хаваји, Порторико, и Гвам.

Са тачке гледишта геологије или физичке географије, континент се може проширити изван граница непрекидне суве земљишне површине, како би се укључиле плитке, потопљене суседне области (континентални праг)[6] и острва на прагу (континентална острва), јер су она структурни део континента.[7]

Из ове перспективе, руб континенталног прага је права ивица континента, пошто обале варирају са променама нивоа мора.[8] У том смислу острва Велике Британије и Ирске су део Европе, док Аустралија и острво Нова Гвинеја заједно чине континент.

Island nations
Мапа острвских земаља: те државе су често географски групишу са суседним континенталним масама.

Као културна творевина, концепт континента може да прелази преко континенталног прага и да обухвата океанска острва и континенталне фрагменте. У том смислу, Исланд се сматра делом Европе, а Мадагаскар делом Африке. Екстраполирајући овај концепт до његовог екстрема, поједини географи групишу Аустралијску континенталну плочу са острвима у Пацифику у један континент звани Океанија. Овим се дели целокупна копнена површина Земље на континенте или квази-континенте.[9]

Сепарација

Идеални критеријум према коме је сваки континент засебна копнена маса се обично не примењује дословно због историјских конвенција. Од седам континената који су у највећој мери глобално прихваћени, само су Антарктик и Аустралија комплетно одвојени од других континената океаном. Неколико континената није дефинисано у виду апсолутно раздвојених копнених целина већ као „више или мање дискретне земљишне масе”.[10] Азија и Африка су спојени путем Суецког земљоуза, а Северна и Јужна Америка путем Панамског земљоуза. У оба случаја, нема комплетне сепарације тих копнених маса путем воде (не узимајући у обзир Суецки канал и Панамски канал, кои су уски и плитки, као и вештачки направљени). Оба ова земљоуза су веома уска у поређењу са већинским деловима копнених површина које уједињују.

Северна Америка и Јужна Америка се третирају као засебни континенти у моделу седам континената. Међутим, они се исто гледају као један континент познат као Америке. Такво гледиште је било широко застушљено у Сједињеним Државама до Другог светског рата, а и даље је превалентно у неким азијским моделима шест континената.[11] Ово остаје заједничка визија у латиноамеричким земљама, Шпанији, Португалији, Француској, Италији и Грчкој, где се у школама предаје као један континент.

Критеријум дискретне копнене масе у потпуности се занемарује ако се континуална копнена маса Евроазије класификује као два одвојена континента: Европу и Азију. Физиографски, Европа и Јужна Азија су полуострва евразијске копнене масе. Међутим, Европа је широко прихваћена као котинент са њеном релативно великом површином од 10.180.000 km2 (3.930.000 sq mi), док се Јужна Азија, са мање од половине те порвшине, сматра подконтинентом. Према једном алтернативном гледишту, у геологији и географији, Евроазија је један континент у шестоконтинентном погледу на свет. Неки сматрају раздвајање Евроазије у Азију и Европу последицом преосталог евроцентризма: „У погледу физичке, културне и историјске разноврсности, Кина и Индија су упоредиве са целокупном европском копненом масом, не са појединачним европских земљама. [...].”[12] Међутим, из историјских и културних разлога, поглед на Европу као посебан континент наставља се у неколико категоризација.

Ако се континенти дефинишу стриктно као дискретне копнене целине, које обухватају сва додирна копнена тела, тада Африка, Азија и Европа формирају један континент који се може назвати Афро-Евроазијом. Ово производи модел четири континента који се састоји од Афро-Евроазије, Америке, Антарктика и Аустралије.

Кад су нивои мора били нижи током плеистоценских ледених доба, веће области континенталних прагова су биле изложене као копно, формирајући копнене мостове. Током тих периода Аустралија и Нова Гвинеја су биле један, континуирани континент. Слично томе, Америке и Афро-Евроазија су биле спојене Беринговим копненим мостом. Остала острва попут Велике Британије су била спојена са главном копненом масом континената. У то време постојала су само три дискретна континента: Афро-Евроазија-Америка, Антарктика и Аустралија-Нова Гвинеја.

Неки системи дефинисања континената

Осам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка, Зеландија.
Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка.
Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.
Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија, Јужна Америка.
Шест континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.
Шест континената: Африка, Антарктик, Европа, Азија, Америка, Океанија.
Пет континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Америка, Океанија.
Пет континената: Африка, Европа, Азија, Америка, Океанија.
Четири континента: Америка, Океанија, Антарктик, Еврафразија.
Модели
Continental models-Australia
Мапа на којој су бојом означени различити континенти. Сличне нијансе приказују области које се могу консолидовати или поделити.
Четири континента[13]     Африка-Евроазија    Америка   Антарктик   Аустралија
Пет континената   Африка    Евроазија    Америка   Антарктик   Аустралија
Шест континената[14]   Африка   Азија   Европа    Америка   Антарктик   Аустралија/Океанија
Шест континената
[15][16]
  Америка    Евроазија   Северна Америка   Јужна Америка   Антарктик   Аустралија/Океанија
Седам континената
[16][17][18][19][20][21]
  Африка   Азија   Европа   Северна Америка   Јужна Америка   Антарктик   Аустралија/Океанија

Термин Океанија се односи на групу острвских земаља и територија у Тихом океану, заједно са континентом Аустралија.[14][18] Тихоокеанска острва са везама за друге друге континенте (као што су Јапан, Хаваји или Ускршње острво) се обично групишу с тим континентима уместо са Океанијом. Овај термин се користи у неколико различитих континенталних модела уместо Аустралије.

Геологија

Током 20. века, геолози су прихватили теорију да се континенти померају на површини планете током времена. Овај процес се назива тектоника плоча.

Површина Земље се тренутно састоји од седам великих и бројних мањих тектонских плоча које се померају и сударају и таквим померањима је дошло и до данашњег изгледа континената.

Рељеф континената

У рељефу континената издвајају се три основне групе облика. Прва група представљена је узвишењима (позитивни облици), друга група заравнима а трећа група су улегнућа (негативни облици). Због тога се у макро рељефу континената издвајају три основне категорије облика: висије, низије и котлине. Ова класификација облика рељефа заснива се претежно на њиховом тектонском пореклу.

Висије су пространа узвишења у рељефу Земљине површине, која су више или мање рашчлањена, а одликују се знатним апсолутним и релативним висинама. То су масиви издигнути тектонским покретима а обликовани потоњим ерозивним процесима. Типске висије у Азији су Иранска и Јерменска. Иранска висија захвата површину од 2,7 милиона km². Ове висије издигнуте су током терцијара и квартара.

Висије се у морфолошком погледу могу поделити на висоравни и планине. Висоравни су заправо уравњене висије. Оне представљају простране заравни у високим планинским регионима које су мало дисециране и рашчлањене ерозијом. Могу се поделити на структурне (нпр. висораван у којој је усечен кањон Колорада), вулканске (нпр. северозападни део висоравни Декан) и ерозивне. Висоравни мањих димензија називају се платоима. Платои су заравни уоквирене дубоко усеченим долинама.

Планине су, за разлику од висоравни, пространа узвишења стрмих страна, различитог облика и правца пружања, која се одликују јако рашчлањеним и дисецираним рељефом. Постоје генетска и стадијално-еволутивна класификација планина. У морфометријском погледу оне се могу поделити на ниске (са апсолутном висином од 200-700 m), средње високе (700-2000 m) и високе (преко 2000 m апсолутне висине).

Низије су пространи уравњени делови Земљине површине који се одликују малим апсолутним и релативним висинама. Највећа низија на Земљи је Амазонска низија, чија површина достиже 7 милиона km². Изразите низије Европе су Источноевропска, Холандско-белгијска, Панонска итд. У Азији су то Бенгалска и Гангешка. Мање низије у рељефу Земљине површине називају се равницама. Равнице су заравни које нису морфолошки индивидуалисане и изразито ограничене планинским странама. Према структури, генези и морфолошкој еволуцији деле се на структурне, ерозивне и акумулативне.

Котлине су удубљења мањег или већег пространства која се одликују пространим уравњеним дном у виду равница, а морфолошки су изразито индивидуалисане и јасно ограничене планинама. Према начину постанка деле се на тектонске и ерозивне.[27]

Давање назива

  • Под Африком се у прошлости подразумевао само данашњи Тунис. Она је од стране Римљана тако прозвана по племену Афри из околине Картагине.
  • Америка је по предлогу Мартина Валдземилера добила име по Америгу Веспучију, који је кратко након Кристофора Колумба пловио источном обалом Јужне Америке.
  • Антарктик (лат. Antarctica) је названа по грчком ἀνταρκτικός („супротно од Арктика“). Назив ἀρκτις такође долази из грчког речника и значи медвед ἀρκτός би онда значило „Земља медведа“.
  • Азија (лат. Asia) је појам из асирског језика Assu = „излазак сунца“ или „исток“.
  • Аустралија води своје име од латинског израза Terra Australis = „Јужна земља“.
  • Европа је можда добила свој назив од грчког Erebos = „Вечерња земља“.

Насељеност континената

Област
континент (km²)
Африка-Евроазија 84 360 000
Евроазија 53 990 000
Азија 43 810 000
Америка 42 330 000
Африка 30 370 000
Северна Америка 24 490 000
Јужна Америка 17 840 000
Антарктик 13 720 000
Европа 10 180 000
Океанија 9 010 000
Аустралија-Нова Гвинеја 8 500 000
Аустралија 7 600 000
Популација
континент процењена популац. 2002 процената
Африка-Евроазија 5 400 000 000 86%
Евроазија 4 510 000 000 72%
Азија 3 800 000 000 60%
Африка 890 000 000 14%
Америка 886 000 000 14%
Европа 710 000 000 11%
Северна Америка 515 000 000 8%
Јужна Америка 371 000 000 6%
Океанија 35 800 000 0.6%
Аустралија-Нова Гвинеја 30 000 000 0.5%
Аустралија 20 000 000 0.3%
Антарктик 1 000 0.00002%

Према овој процени броја становништва на свету је 2002. године живело укупно 6 321 900 000 људи.

Референце

  1. ^ „Continents: What is a Continent?”. National Geographic. Архивирано из оригинала на датум 29. 06. 2009. "Most people recognize seven continents—Asia, Africa, North America, South America, Antarctica, Europe, and Australia, from largest to smallest—although sometimes Asia and Europe are considered a single continent, Eurasia."
  2. ^ Lewis & Wigen 1997, стр. 21.
  3. ^ "Ocean". Columbia Encyclopedia (2006). New York: Columbia University Press. Приступљено 20 February 2007.
  4. ^ "Distribution of land and water on the planet Archived 2008-05-31 at the Wayback Machine." UN Atlas of the Oceans Archived 2008-09-15 at the Wayback Machine (2004). Приступљено 20 February 2007.
  5. ^ "continent n. 5. a." (1989) Oxford English Dictionary, 2nd edition. Oxford University Press ; "continent1 n." (2006) The Concise Oxford English Dictionary, 11th edition revised. (Ed.) Catherine Soanes and Angus Stevenson. Oxford University Press; "continent1 n." (2005) The New Oxford American Dictionary, 2nd edition. (Ed.) Erin McKean. Oxford University Press; "continent [2, n] 4 a" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning ; "continent" (2007) Encyclopædia Britannica. Приступљено 14 January 2007, from Encyclopædia Britannica Online.
  6. ^ "continent [2, n] 6" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning. "a large segment of the earth's outer shell including a terrestrial continent and the adjacent continental shelf"
  7. ^ Monkhouse, F. J.; Small, John (1978). A Dictionary of the Natural Environment. London: Edward Arnold. стр. 67—68. »structurally it includes shallowly submerged adjacent areas (continental shelf) and neighbouring islands«
  8. ^ Ollier, Cliff D. (1996). Planet Earth. In Ian Douglas (Ed.), Companion Encyclopedia of Geography: The Environment and Humankind. London: Routledge, p. 30. "Ocean waters extend onto continental rocks at continental shelves, and the true edges of the continents are the steeper continental slopes. The actual shorelines are rather accidental, depending on the height of sea-level on the sloping shelves."
  9. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. 40: "The joining of Australia with various Pacific islands to form the quasi continent of Oceania ... "
  10. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. 35.
  11. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), Chapter 1: "While it might seem surprising to find North and South America still joined into a single continent in a book published in the United States in 1937, such a notion remained fairly common until World War II. [...] By the 1950s, however, virtually all American geographers had come to insist that the visually distinct landmasses of North and South America deserved separate designations."
  12. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. ?.
  13. ^ R. W. McColl, ур. (2005). „continents”. Encyclopedia of World Geography. 1. Facts on File, Inc. стр. 215. ISBN 9780816072293. Приступљено 26. 06. 2012. »And since Africa and Asia are connected at the Suez Peninsula, Europe, Africa, and Asia are sometimes combined as Afro-Eurasia or Eurafrasia.«
  14. 14,0 14,1 14,2 [1] Older/previous official Greek Paedagogical Institute 6th grade Geography textbook (at the Wayback Machine), 5+1 continents combined-America model; Pankosmios Enyklopaidikos Atlas. CIL Hellas Publications.ISBN 978-84-407-0470-2., page 30, 5+1 combined-America continents model; Neos Eikonographemenos Geographikos Atlas, Siola-Alexiou, 6 continents combined-America model; Lexico tes Hellenikes Glossas. Papyros Publications.ISBN 978-960-6715-47-1., lemma continent (epeiros), 5 continents model; Lexico Triantaphyllide online dictionary, Greek Language Center (Kentro Hellenikes Glossas), lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model; Lexico tes Neas Hellenikes Glossas, G.Babiniotes, Kentro Lexikologias (Legicology Center) LTD Publications. ISBN 978-960-86190-1-2., lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model
  15. ^ "Continent Archived 2007-02-02 at the Wayback Machine". The Columbia Encyclopedia Archived 2002-02-05 at the Wayback Machine . 2001. New York: Columbia University Press - Bartleby.
  16. 16,0 16,1 "Continent". Encyclopædia Britannica. 2006. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc.
  17. ^ World, National Geographic - Xpeditions Atlas. 2006. Washington, DC: National Geographic Society.
  18. 18,0 18,1 The World - Continents Archived 2006-02-21 at the Wayback Machine, Atlas of Canada
  19. ^ The New Oxford Dictionary of English. 2001. New York. Oxford University Press.
  20. ^ "Continent". MSN Encarta Online Encyclopedia 2006.. 2009-10-31.
  21. ^ "Continent". McArthur, Tom, ed. 1992. The Oxford Companion to the English Language. New York: Oxford University Press; p. 260.
  22. ^ „F-10 Curriculum Geograph”. Australian Curriculum, Assessment, and Reporting Authority. Архивирано из оригинала на датум 24. 03. 2014.
  23. ^ „National curriculum in England: geography programmes of study”. UK Department for Education.
  24. 24,0 24,1 „Real Academia Española”. Lema.rae.es. Приступљено 30. 09. 2013.
  25. ^ „United Nations Statistics Division- Standard Country and Area Codes Classifications (M49)”. unstats.un.org. Приступљено 09. 11. 2016.
  26. ^ „Preamble” (PDF). Olympic Charter. International Olympic Committee. 08. 12. 2014. стр. 10. Приступљено 07. 08. 2015. »the five interlaced rings, which represent the union of the five continents«
  27. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература

  • Monkhouse, F. J.; Small, John (1978). A Dictionary of the Natural Environment. London: Edward Arnold. стр. 67—68. »structurally it includes shallowly submerged adjacent areas (continental shelf) and neighbouring islands«

Спољашње везе

Tyranni

Крешталице или тирани (лат. Tyranni) су подред птица певачица (Passeriformes). Подред укључује више од 1.000 врста, од којих велика већина насељава јужноамерички континент. Научни назив Tyranni је изведен из имена типског рода Tyrannus.

Крешталице имају другачију анатомску грађу мускулатуре сиринкса у односу на праве птице певачице (Passeri). Тренутно расположиви морфолошки, ДНК и биогеографски подаци, као и фосилни запис, упућују на то да ова два подреда птица певачица представљају два еволуционо различита кладуса.

Јужна Америка

Јужна Америка је континент преко кога прелази екватор, а који је већим делом на јужној хемисфери. Јужна Америка се налази између Тихог и Атлантског океана. Северно од овог континента се налази Северна Америка (заједно са Средњом Америком или Карипском Америком). Анди, планински венац, се протежу западном страном овог континента. Предео источно од Анда је углавном тропски и заступљене су тропске кишне шуме у које спада и подручје Амазона.

Јужна Америка је четврти континент по величини, а пети по броју становника. Она не треба да се меша са Латинском Америком, која представља Јужну и Средњу Америку (где се прича шпанским, односно португалским језиком), док Јужна Америка не убраја земље северно од Панамског канала.

Азија

Азија (од феничанске и акадске речи asu што значи „излазак сунца”– према томе, Азија је „земља изласка сунца”), највећи је и најнасељенији континент. Она заузима 30% Земљине површине, 80% површине Евроазије и готово се у потпуности налази на северној и источној хемисфери, тек се поједина Индонезијска острва налазе ван ових граница (Архипелази на крајњем југоистоку прелазе на јужну полулопту, а Чукотско полуострво на западну полулопту). Састоји се од 49 земаља и излази на три океана: Индијски океан на југу, Северни ледени океан на северу и Тихи океан на истоку. Азија је, у просеку, највиши континент на свету (950m). Према мишљењу геолога, Азија је најстарији континент. Површина овог континента је 44,4 милиона km2 (без Антарктика).Азија је континент суперлатива, између осталог тамо се налази:

најмногољуднија држава света - Народна Република Кина

највећи део највеће државе по површини - Русије, налази се у Азији

највиши планински ланац - Хималаји и сви познати врхови изнад 8.000 m

најдубље и најстарије унутрашње језеро - Бајкалско језеро

најнижа водена површина испод нивоа мора - Мртво мореАзија је континент са најразличитијом вегетацијом која се креће од стално залеђене земље (пермафроста) у Сибиру до џунгли у југоисточној Азији. Поред екстремних климатских услова у тундрама, пустињама и тропским кишним шумама, у њој се налазе и све остале познате вегетацијске зоне. Друга специфичност Азије је да се у њој налази највећи број међуконтиненталних држава на свијету, било да се ради о азијском дијелу тих држава или територијама азијских држава на другим континентима. У те државе спадају Русија, Казахстан, Индонезија, Јапан, Египат, Грчка и Турска.

Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.

Америке

Америке су земље западне хемисфере или Новог света које се састоје од континената Северна Америка и Јужна Америка са свим придруженим острвима и регијама. Америке покривају 8,3 % укупне површине Земље (28,4 % копна) и садрже 14,2% светског становништва.

Израз је релативно нов и представља нешто јаснију алтернативу изразу Америка, који може означавати и целу копнену масу или Сједињене Америчке Државе. Оригинални израз се користио за оно што се понекад сматра једним континентом или суперконтинентом, при чему Америке представљау скупни израз за копнену масу и поједине регију у њему. Када се користи за копнену масу, израз који одговара Америци или Америкама су Евроазија, која се састоји од Европе и Азије, односно Африка-Евроазија, која означава Евроазију и Африку.

Антарктик

Антарктик (грч. ανταρκτικός, енгл. Antarctica, супротно од Арктик) је континент на којем се налази Земљин Јужни пол. То је најхладније место на Земљи и готово увек је прекривено ледом. Са 14,4 милиона km² то је пети највећи континент, након Азије, Африке, Северне и Јужне Америке, а само су Европа и Аустралија мањи. Око 98% површине Антарктика је прекривено ледом, чија је просечна дебљина око 1,6 km.Антарктик је најхладнији, најсувљи и најветровитији континент на свету, а такође је континент са највећом просечном надморском висином. Због малих падавина цео континент је, технички гледано, највећа пустиња на свету. На њему не постоје сталне људске насеобине, а настањују га само биљке и животиње које су прилагођене великој хладноћи: пингвини, морски медведи, маховина, лишајеви и велики број врста алги.

Иако митови и нагађања о Тери Аустралис („Јужној Земљи“) сежу у стара времена, шире је прихваћено да су га Европљани први пут видели 1820. године, када је до њега стигла руска експедиција Михаила Лазарева и Фабијана Готлиба фон Белингсхаузена. Међутим, континент је остао занемарен у другом делу 19. века због негостољубиве средине, недостатка сировина и изолованог положаја.

Године 1959. дванаест држава су потписале Антарктичку повељу, а до данас ју је потписало 47 држава. Споразумом се забрањују војне активности и ископавање руда, подржавају научна истраживања и штити екозона континента. Експерименте врши више од четири хиљаде научника разних националности и научних интереса.

Интернет домен за Антарктик је .aq.

Арафурско море

Арафурско море је део Тихог океана између Аустралије и Карпентеријског залива на југу, Нове Гвинеје на северу, Тиморског мора на западу и Коралног мора на истоку са којим комуницира преко Торесовог пролаза. Дуго је 1290 километра, широко 560 километра и има површину од 650.000 квадратних километра. Највећим делом има дубину од 50 до 80 метара, која се повећава према западу.

Током последњег леденог доба Тиморско море је заједно са Карпентаријским заливом и Торесовим пролазом чинило велику равницу која је повезивала Аустралију и Нову Гвинеју формирајући континент Сахул, што је олакшало миграцију људи из Азије у Аустралију.

Аустралија (континент)

Аустралија (још и Аустралија-Нова Гвинеја, Сахул, Меганезија, Велика Аустралија или Аустралинеа) је најмањи континент на Земљи. Простире се на 7 700 000 km². Обухвата Аустралију, Нову Гвинеју, Тасманију и околна острва. Нови Зеланд се не налази на истој континенталној плочи и део је ширег континенталног региона званог Аустралазија. Континент који обухвата Аустралију, Нови Зеланд и друга Пацифичка острва се назива Аустралија и Океанија.

Африка

Африка је други континент на свету по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km² (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. На афричком континенту живи више од милијарду и 200 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације. Африка је тропски континент зато што највећим делом своје територије захвата тропски појас и простире се на приближно подједнаком растојању од екватора ка северу и југу (то нам потврђују најистуреније тачке — најсевернија и најјужнија). Заједно са Европом и Азијом зовемо је Стари свет.

Стари Римљани су користили име terra Africa — „земља Афра“ (плурал, од „Афер“) — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила римска провинција Африка.

Африка (провинција)

Африка (лат. Africa) је била римска провинција. Обухватала је територију отрприлике данашњег Туниса, као и медитеранску обалу данашње Либије све до залива Мали Сирт. Читав континент Африка је именован по овој римској провинцији.

Главни град провинције је у почетку била Зама Региа а затим римска Картагина.

Белингсхаусеново море

Белингсхаусеново море је поларно море у јужном делу Тихог океана, уз западну обалу Антарктичког полуострва, између острва Александра Првог (Alexander I Island) и Турстон острва (Thurston Island), уз Антарктички континент. Добило је име по руском морепловцу Фабијану Готлибу фон Белингсхаусену, који га је први открио приликом свог успешног опловљавања Антарктика 1821. године. Белингсхаузен је у овом мору открио и именовао два острва именима руских царева, Александра Првог и Петра Првог.

Евроазија

Евроазија је назив за велику копнену земљану масу на којој се налазе континенти Европа и Азија. Географски, Евроазија се може сматрати за континент. Подела у Европу и Азију потиче од старих Грка. Кроз историју, граница Европе и Азије се постављала на различитим местима, али данас се сматра да иде низ планину Урал, реку Урал и Кавказ.

Израз Евроазија је највише у употреби у Русији, почев од времена Совјетског Савеза, јер се Русија не сматра ни европском, а ни азијском земљом.

Европа

Европа (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”), шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне светске популације и нултим природним прираштајем (11‰).Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји се од 51 земаља и излази на: Северни ледени океан на северу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина, реком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели. Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер пре свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Површина овог континента је око 10.500.000 km2 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, Русија (уједно и највећа држава света) далеко је највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан (уједно и најмања држава света) најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим летима, чак и у пределима који имају озбиљне климатске одлике Северне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно Античка Грчка, место је настанка Западне културе. Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, уместност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културних и друштвених промена у западној Европи, евентуално и широм света. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у светској популацији био 25%. Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мери довело до краја доминације западне Европе у светским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то место. Током Хладног рата, Европа је била подељена дуж Гвоздене завесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.

Ендемизам

Ендемизам (од грч. ἔνδημος = „локални“) је појава ограниченог распрострањења организама на одређеној, често малој, територији или акваторији. Ендемичне могу бити врсте (најчешћа употреба термина) или било која друга таксономска категорија. Ендемични таксон назива се ендемит. Такође, површина ареала ендемичног таксона може бити веома мала (једна литица у Бококоторском заливу), али и веома велика (континент Аустралија — аустралијски ендемити). Стога је главна карактеристика ендемизма, у ствари, поклапање ареала неког таксона са географски или еколошки дефинисаном површином (стаништем). Центрима ендемизма називамо она подручја која имају релативно велику заступљеност ендемичних таксона у односу на површину. Супротан термин ендемизму је космополитизам, односно широко распрострањење таксона.

Ендемизам као појава најшчешће се везује за острва, услед њихове географске изолованости, тако да говоримо о ендемској флори и фауни Хавајског архипелага, архипелага Галапагос, Сокотре. Организми великих језера, која су попут „острва воде на копну“, такође испољавају ендемизам — широко су познати ендемити Охридског језера и Бајкалског језера.

Зеландија (континент)

Зеландија, познат и под називима новозеландски континент и Тасмантис, је континентални фрагмент (микроконтинент) који је након одвајања од Аустралије пре 60—85 милиона година скоро у потпуности потонуо испод површине океана. Пре тога, заједно са Аустралијом се одвојио од Антарктика пре 85—130 милиона година. Научници сматрају да је цео континент био под водом пре 23 милиона година, а данас је око 93 % испод површине Тихог океана. Површина Зеландије се процењује на 4.920.000 km², што је чини највећим микроконтинентом који данас постоји, а пошто је мало мања од Аустралије неки је сматрају и за одвојени континент.Током 2017. године Геолошко друштво САД сврстало је Зеландију као одвојени геолошки континент, а не микроконтинент или континентални фрагмент.27. јуна 2017. године, тим од 30 научника је започео експедицију која ће се завршити 26. септембра2017

Океанија

Океанија је име је које се користи за неколико група острва која се налазе у Тихом океану. Термин Океанија смислио је француски истраживач Жил Димон д'Ирвил. Групе острва се грубо могу поделити на: Полинезију (укључује Нови Зеланд), Меланезију (укључује Нову Гвинеју), Микронезију и Аустралију (са Тасманијом и другим околним острвима). Аустралија се најчешће издваја као засебан континент и тада се ова географска целина назива Аустралија и Океанија. У Океанију се понекад сврстава и Малајски архипелаг. Океанија се простире преко огромне области Тихог океана или Пацифика и састоји се од „великог острва” Аустралије (која је континент за себе), Новог Зеланда, Папуе Нове Гвинеје и хиљада малих пацифичких острва. Простирући се на источној и западној хемисфери, Аустралија и Океанија покрива површину од 8.525.989 km2 (3.291.903 sq mi) и има популацију од око 40 милиона. Смештена на југоистоку Азијско-Пацифичког региона, Океанија је најмања континентална групација у погледу копнене површине и друга најмања по величини популације након Антарктика.

Велики део Аустралије чине жарке, суве пустиње и травнате низије које се називају аутбек или забачене области. Највећи број људи живи у мањим и већим градовима у близини обала, нарочито јужне обале. Насупрот томе, Папуа Нова Гвинеја је земља високих планина и густих прашума. Многа домородачка племена живе у планинским долинама тако издвојено да су тек недавно дошла у везу са спољним светом. Нови Зеланд се састоји од два острва, северног, које је топло и вулканско, и јужног, на коме је свежије и има планина и шума. Травнате низије су плодне и погодне за пољопривреду. Због удаљености Новог Зеланда, као и Папуе Нове Гвинеје и Аустралије, на том простору живе животиње које се не срећу нигде на свету. Пацифичка острва су производ вулкана који су били активни испод површине океана. Нека острва, на пример Хаваји, још имају активне вулкане. Острва су груписана у државе. Неке су независне, а нека су, као Нова Каледонија, колоније европских земаља или САД. Многа пацифичка острва веома су лепа, с бујним растињем и топлом климом. Туристи их стога радо посећују, а због обиља плодне земље погодна су за узгајање усева.

Острва на географским екстремима Океаније су Бонинска острва, политички интегрални део Јапана; Хаваји, држава Сједињених Држава; острво Клипертон и поседу Француске; острва Хуан Фернандез која припадају Чилеу; Камбелова острва која припадају Новом Зеланду; и Кокосова Острва која су део Аустралије. Океанија има разноврсну мешавину економија од високо развијених и глобално конкурентних финанцијских тржишта Аустралије и Новог Зеланда, које се високо рангирају у погледу квалитета живота и индекса људског развоја, до знатно мање развијених економија земаља као што су Кирибати и Тувалу, док су исто тако обухваћене економије средње величине пацифичких острва као што су Палау, Фиџи и Тонга. Највећа и најнасељенија земља Океаније је Аустралија, при чему је Сиднеј највећи град Океаније и Аустралије.Први насељеници Аустралије, Нове Гвинеје, и великих острва су пристигли пре око 50.000 и 30.000 година. Океанију су почели да истражују Европљани од 16. века. Португалски навигатори су између 1512. и 1526. досегли до Танимбарских острва, дела Каролинских острва и западне Папуа Нове Гвинеје. На његовом првом путовању у 18. веку, Џејмс Кук, који је касније основао Хавајска острва, отишао је на Тахите и следио је источну обалу Аустралије по први пут. Пацифички фронт је био веома активан током Другог светског рата, углавном између Сједињених Држава и њиховог савезника Аустралије, и Јапана.Приспеће европских насељеника је довело до знатне промене социјалног и политичког пејзажа Океаније. У ближој прошлости је било пуно расправа о националним заставама и жељи дела Океанаца да покажу свој препознатљив и индивидуалистички идентитет. Камена уметност аустралијских Абориџина је најдужа континуирано практикована уметничка традиција на свету. Панкак Џаја на Папуи се обично сматра највишим врхом у Океанији. Већина земаља Океаније има парламентарни представничко демократски вишепартијски систем, а туризам је најважнији извор прихода нација Тихоокеанских острва.

Полуострво

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојен континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

Северна Америка

Северна Америка је по величини трећи, а по броју становника четврти континент на Земљи. Укупна површина овог континента је 24.230.000 km². Њене северне обале запљускује Арктички океан, источне Атлантски океан, јужне Карипско море, а западне Тихи океан. Процењено је да је 2016. године имала 529.024.000 становника. Први облакодери на свету су саграђени на тлу Северне Америке.

Тракија

Тракија (грч. Θράκη [Thrákē]; буг. Тракия [Trakiya]; лат. Thracia или Threcia; тур. Trakya) је историјска и географска област на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва. Област Тракије је због свог доброг саобраћајног положаја имала веома нестабилну историју, па је и данас подељена између три државе: Грчке, Турске и Бугарске. Турци ову област зову и Румелијом.

У антици, се ова област називала Европа, пре него што је термин проширен тако да описује целокупан континент. Име Тракија потиче од Трачана, античког индоевропског народа који је насељавао Јужну Европу.

Континенти света

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.