Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

  1. Град Ваљево градско насеље Ваљево
  2. Општина Осечина градско насеље Осечина
  3. Општина Уб градско насеље Уб
  4. Општина Лајковац градско насеље Лајковац
  5. Општина Мионица градско насеље Мионица
  6. Општина Љиг градско насеље Љиг

Има укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Позната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Колубарски управни округ
Kolubarski district
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областиПодгорина, Колубара, Тамнава
Админ. центарВаљево
Површина2.474 km2
Становништво2011.
 — број ст.174.228
 — густина ст.70,42 ст./km2
Позивни број+381 (0)14
Општине и градови6
Град Ваљево
Лајковац
Љиг
Мионица
Осечина
Уб
Број насеља218
(7 градских и 211 сеоских)
Kolubarski district
Колубарски округ

Етничке групе

Националност Популација (попис из 2011. године)
Србија Срби 166.325
Роми Роми 4.045
Црна Гора Црногорци 215
Савезна Република Југославија Југословени 161
Северна Македонија Македонци 133
Хрватска Хрвати 120
Остали 3.514
Укупно 174.513

Спољашње везе

Јошева

Јошева може бити:

Јошева (Лозница), насељено место града Лознице, Република Србија

Јошева (Ваљево), насељено место града Ваљева, Колубарски управни округ, Република Србија

Јошева (Уб), насеље у општини Уб, Република Србија

Јошева (Братунац), насеље у општини Братунац, Република Српска, БиХ

Ваљевски округ

Ваљевски округ је био административни округ Кнежевине Србије, Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Историјски архив Ваљево

Историјски архив Ваљево је установа која својом основном делатношћу прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, чија је надлежност над општинама које сачињавају Колубарски управни округ. То су општине: Осечина, Љиг, Лајковац, Уб и Мионица, и град Ваљево, као седиште округа. Основан је одлуком Градског народног одбора Ваљево, бр. 166, од 4. јануара 1952. године.

Архив је смештен у згради чија је првобитна намена била хируршки павиљон окружне болнице у Ваљеву и за време Првог светског рата војна болница.

Колубара (вишезначна одредница)

Колубара, река

Колубара (област), област у средњем току истоимене реке. Већа места Ваљево и Лајковац.

Рударски басен Колубара

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије.

ФК Колубара, фудбалски клуб из Лазаревца, Србија.

ТЕ Колубара, термоелектрана у саставу ТЕ Никола Тесла

Општина Љиг

Општина Љиг је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. Центар општине је град Љиг. Општина Љиг се састоји од 27 насеља.

Окружен је обронцима планина Рајац и Рудник који му дају печат брдско-планинског насеља. Ипак, Љиг спада у привредно неразвијене крајеве Србије.

Општина се простире на површини од 279 km2, и броји 15924 становника. По подацима из 2011. године у општини је живело 12754 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,7‰, а број запослених у општини износи 2676 људи. У општини се налази 22 основне и 2 средње школе. По подацима из 2004. општина заузима површину од 279 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 18295 ha, а на шумску 7918 ha).

На територији данашње општине Љиг се 1914. године одиграла позната Колубарска битка која је ушла у историју српског народа. О томе данас сведочи Споменик 1300 каплара на Рајцу и бројна спомен обележја.

Месне заједнице у општини Љиг су: Ивановци, Козељ, Лалинци, Велишевац, Бабајић, Ба, Калањевци, Кадина Лука, Јајчић, Липље, Моравци, Штавица, Гукош, Милавац, Бранчић, Пољанице, Латковић, Славковица, Палежница, Белановица, Бошњановић, Доњи Бањани, Дићи, Цветановац, Живковци и Шутци.

Општина Лајковац

Општина Лајковац је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 186 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 13891 ha, а на шумску 2911 ha).

Центар општине је насеље Лајковац. Општина Лајковац се састоји од 19 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 15475 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,2, док број запослених у општини износи 3199 људи. У општини се налази 15 основних и 1 средња школа.

Општина Мионица

Општина Мионица је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 329 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21787 ha, а на шумску 8.700 ha).

Центар општине је град Мионица. По подацима из 2011. године у општини је живело 14335 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10‰, а број запослених у општини износи 1939 људи. У општини се налази 18 основних школа.

Општина Мионица се састоји од 36 насеља:

Берковац, Брежђе, Буковац, Велика Маришта, Вировац, Вртиглав, Голубац, Горњи Лајковац, Горњи Мушић, Гуњица, Доњи Мушић, Дучић, Ђурђевац, Клашнић, Кључ, Команице, Крчмар, Маљевић, Мионица, Мионица (село), Мратишић, Наномир, Осеченица, Паштрић, Планиница, Попадић, Радобић, Рајковић, Ракари, Робаје, Санковић, Струганик, Табановић, Тодорин До, Толић, Шушеока.

Општина Осечина

Општина Осечина је општина у Колубарском округу на западу Србије. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 319 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21100 ha, а на шумску 9151 ha). Општина захвата више од 300 km2 слива реке Јадар, која кроз општину пролази у дужини преко 20 km.По подацима из 2011. године у општини је живело 12536 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,1‰, а број запослених у општини износи 1826 људи. У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 km2 северозападно од Шумадије, 55 km од Београда. Обухвата долине двеју река Тамнаве и Уба, као и ниске и благо брежуљкасте терене. У општини према попису из 2011. живи око 29.101 становник у 37 села. Центар општине је град Уб са око 6.000 становника.

Природни споменик Група од девет стабала липе

Природни споменик Група од девет стабала липе се налази у оквиру споменика природе Рибница, у кањону реке Рибнице, непосредно уз цркву Св. Петра и Павла у Паштрићу, на територији општине Мионица.

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

Споменик природе Рибница

Споменик природе Рибница обухвата површину од 28 хектара на подручју општине Мионица и катастарске општине Паштрић, кањону реке Рибнице.

У оквиру појаса II степена заштите споменика природе се налази црква Светих апостола Петра и Павла и стара школа, који представљају непокретно културно добро као јединствени споменик културе и Шалитрена и Рибничка пећина и у њеној непосредној близини се налази девет заштићених стабала липе.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Црвена Јабука

Црвена Јабука може да се односи на:

Црвена Јабука (Уб), насеље у општини Уб, Колубарски управни округ, Република Србија

Црвена Јабука (Бабушница), насеље у општини Бабушница, Пиротски управни округ, РепубликаСрбијаили

Црвена јабука (музичка група), југословенска музичка група

Црвена јабука (албум), први албум југословенске музичке групе Црвена јабука

Територијална организација Колубарског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.