Колубара

Колубара је река у западној Србији, десна притока Саве, дуга око 123 km. Настаје од два изворишна речна крака: Обнице и Јабланице у Ваљеву.[1] Са леве стране притоке су: Рабас[1], Кладница и Тамнава, Љубостиња[1], са десне: Градац[1], Бања[1], Лепеница, Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Значајни су и потоци Перајице (лева притока), Липовац (десна притика).[1] Улива се у Саву код Обреновца. Слив Колубаре износи око 3.600 km² и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролази железничка пруга. Проток реке је 31 m³/s.

Постоје разне приче о имену реке. Једна од њих се односи на име Кулук-бара (по мочварама села), па зато Колубара.[2]

Колубара је последња већа притока Саве, у коју утиче 27 km узводно од Београда.

Колубара
Kolubara
Опште информације
Дужина123 km
Пр. проток31 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
Изворспајањем Обнице и Јабланице
код Ваљева
Ушћеу Саву код Обреновца
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаВаљево
ПритокеГрадац, Љиг

Горњи ток

Estuary-Valjevo
Ушће Градца у Колубару код Ваљева

Она постаје од двеју мањих река-десне саставнице, Јабланице (дуга 21,5 km) и леве саставнице Обнице (дуга 40 km) које се стичу испред Ваљева на 193 m надморске висине. Долине Јабланице и Обнице су уске и дубоке до 200 m. Сушица, десна притока Јабланице, усекла је у Лелићком красу кањонску долину дубоку 300 м и дугачку 7,5 km. Код Ваљева долина Колубаре се нагло шири у Ваљевску котлину. У њој река лактасто скреће из правца југ-север у правац запад-исток. Речно корито је широко и извијугано и, због бујичарских одлика саставница и притока, котлина је раније, пре регулације Колубаре, била често плављена. Прва већа притока Колубаре је Градац, који јој притиче са десне стране. Дугачак је 17,8 km. Његова долина, са 22,7 km дугачким кањоном стрмих и голих кречњачких страна, високих до 200 м, најлепша је у целом сливу Колубаре. У непосредној близини ушћа, на левој обали, налази се манастир Ћелије. Према једном предању, он је задужбина краља Драгутина, а према другом, подигнут је крајем 14 или почетком 15. века, у време деспота Стефана Лазаревића. Сада у њему постоји иконописачка школа.

Доњи ток

Низводно од Ваљевске котлине долина Колубаре се сужава на 120-150 m у краткој сутесци код Словца, усеченој између брда Јерининог града и Оштриковца. Надаље, долина је широка, са пространом алувијалном равни, која се код Лисопоља шири до 3 km. Са десне стране Колубари притичу Љиг (29 km) и Пештан са Туријом (28 km), а са леве Тамнава са Убом (89,8 km). У сливу Тамнаве налазе се богата лежишта лигнита, који се експлоатише у неколико рудника, а троши углавном у ТЕ Никола Тесла код Обреновца.

Од саставака Јабланице и Обнице па до ушћа у Саву у близини Обреновца, Колубара је дугачка 86,5 km (са Обницом 126,5 km), али је просечна надморска висина њеног слива мала-само 206 м. То указује да у сливу Колубаре преовлађује низија, док су побрђе, ниске (до 1000 м)и средње високе планине (до 1.500 м)само у изворишном делу слива и њене највеће притоке Љига.

Колубара је код Лајковца широка 30, а дубока 0,5-3 метра; код Обреновца је широка 45 и дубока 1-2 метра, па при вишим водостајима на Сави мали бродови улазе у Колубару и плове по њој до Обреновачког моста,3 km од ушћа. Битну одлику њеног водног режима представљају нагла и велика колебања водостаја и протицаја, што отежава решење главних водопривредних проблема у сливу; водоснадбевање насеља и индустрије, заштиту од поплава, као и заштиту од ерозије и бујица. Колубара припада рекама са кишно-снежним режимом.

Водостај

Kolubara 23. 06. 2010
Набујала Колубара 23. јун 2010

При наглом отапању снежног покривача и обилнијим пролећним падавинама настају велике поплаве у алувијалним равнима Колубаре и њених великих притока. Љиг се излива и ширина изливене воде достиже код села Мораваца 650-1 380, код Липља 1 050, и на ушћу у Колубару око 500 метара. При највећим поплавама под водом се нађе око 1 800 хектара обрадивих површина у долини Љига, око 920 хектара у горњоколубарском басену (узводно од Словачког сужења), до 660 хектара у долини Кладнице и 1 300 хектара у долини Уба, а до 2 070 хектара у плиткој долини Тамнаве. Да би се смањиле последице катастрофалних поплава у долини Колубаре, а мање и потпуно спречиле, обављени су велики хидромелиорациони радови низводно од ушћа Љига. Ради убрзавања отицања воде у Саву, спојено је кривудаво корито Колубаре са знатно мање кривудавим коритом Пештана код села Цветовца (недалеко од села Великих Црљена), па она од 1965. године отиче коритом своје притоке. Тиме су настале многе промене. Пештан и Турија, чија су ушћа била низводније од ушћа Тамнаве, утичу сад у Колубару 19, односно 12 km узводније, па су за толико краћи њихови токови. Истовремено, Тамнава је постала дужа за 1,5 km, јер до новог ушћа тече старим коритом Колубаре. Око реке подигнути су насипи за заштиту земљишта од поплава, када је Колубара достизала ширину код Ђелија 1 500-2 300 м, а код Шопића од 2 100-3 300 м-то је било право привремено језеро дужине 6,7 km.

У сливу Колубаре просечна густина речне мреже је мала и износи 410 m/km². Најгушћу речну мрежу има слив Кланичке реке-750 m/km², док је у сливу Пештана само 200 m/km². Њена величина зависи у првом реду од литолошког састава, рељефа и падавина, који у сливу Колубаре нису баш повољни за образовање водотока. Велики број водотока су активне бујице и, према неким проценама, има их преко 700. Интензивном ерозијом нарочито су угрожени горњи делови сливова Тамнаве, Уба и Љига.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Службени гласник града Ваљева (ПДФ). Ваљево. 14 (XXXII): 64, 67,76 http://mail.valjevo.rs/spolja/sajt/glasnik/Slglva_2011-14.pdf. Приступљено 29. 9. 2013. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Божић 2010, стр. 187.

Литература

  • Божић, Јованка (2010). Ваљевска села. Ваљево: Графичар. стр. 187. ISBN 978-86-80613-14-7.
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Језеро Очага

Језеро Очага је вештачко језеро на територији општине Лазаревац, у околини Лазаревца, на шездесет километара од Београда, са десне стране Ибарске магистрале. Налази се у оквиру Спортско-рекреативног центра „Колубара“ и настало је уређивањем површинске девастације Рударског басена лигнита „Колубара“. Постоје Нова и Стара Очага.

Велико Поље (Обреновац)

Велико Поље је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1868 становника.

Настало је одвајањем од великог села Стублине, а његова граница на истоку је река Колубара. У селу се налази четворогодишња основна школа, а некада је постајао и фудбалски клуб Омладинац. На подручју атара Великог Поља се налази неуређени извор минералне воде.

КМФ Колубара

КМФ Колубара је српски клуб малог фудбала из Лазаревца. Клуб се тренутно такмичи у Првој футсал лиги Србије, првом рангу такмичења.

Лазаревац

Лазаревац је градско насеље и седиште градске општине Лазаревац а која административно чини једну од 17 општина града Београда. Према попису из 2011. било је 26.006 становника.

Немања Матић

Немања Матић (Врело, 1. августа 1988) српски је фудбалер који тренутно наступа за Манчестер јунајтед.

Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.

Прва лига Србије у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2010/11. из лиге су испали Земун, Биг Бул Раднички из Шида и Динамо из Врања као најлошије пласирани у претходној сезони, и БАСК који је након одустајања од такмичења у Јелен Суперлиги Србије пребачен у Српску лигу Београд, што је спасило од испадања Колубару. У лигу су се пласирала четири нова клуба, а то су: Раднички из Ниша, Доњи Срем из Пећинаца, Слога из Краљева и Младеновац. Из Суперлиге Србије су испали Инђија и Чукарички из Београда, а у виши ранг такмичења су прешли Раднички 1923 из Крагујевца и Нови Пазар, својеврсном фузијом са првопласираним из претходне сезоне (БАСК).

Два прволасиран клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне, док ће четири најслабије пласирана тима испасти у одговарајуће Српске лиге а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.

Прва лига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2011/12. из лиге су испали Срем, Синђелић из Ниша, пожаревачки Млади Радник и Раднички из Сомбора као најлошије пласирани у претходној сезони, а у лигу су се пласирала четири нова клуба: Јединство Путеви из Ужица, Раднички из Нове Пазове, Тимок из Зајечара и београдски ФК Вождовац. Из Суперлиге Србије су испали чачански Борац и Металац из Горњег Милановца, а у виши ранг такмичења су прешли Раднички из Ниша и Доњи Срем из Пећинаца.

Два првопласирана клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне. У овој сезони ће уместо уобичајених четири испасти шест најслабије пласираних клубова у одговарајуће Српске лиге због смањења броја клубова од сезоне 2013/14. са 18 на 16, а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.

Прва лига Србије у сезони 2014/15. је девето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2013/14. је из лиге испало 4 најлошије пласираних тимова, а то су: зајечарски Тимок, Долина из Падине, земунски Телеоптик и Смедерево, а у лигу су се пласирала четири нова клуба: Колубара као победник Српске лиге Београд, Бачка из Бачке Паланке као победник Српске лиге Војводина, шабачка Мачва као победник Српске лиге Запад и Моравац Орион из Мрштана као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали ивањички Јавор Матис и ужичка Слобода Поинт, а у виши ранг такмичења су прешли лучанска Младост и чачански Борац.

Од ове сезоне играо се и бараж у коме се трећепласирани тим Прве лиге Србије, Металац из Горњег Милановца, за виши ранг надметао у два меча са четрнаестопласираном екипом Суперлиге Радом из Београда. У првом мечу одиграном 1. јуна у Горњем Милановцу ова два тима су играла без голова. Првобитни реванш меч баража играо се 4. јуна, али је прекинут у 49. минуту након баченог сузавца са трибина при резултату 1:0 за Рад. Утакмица је поништена и заказано је одигравање новог сусрета за 12. јун. Међутим, екипа из Горњег Милановца одбила је да се појави на њему. Меч је регистрован службеним резултатом (3:0) у корист Рада који је тако задржао суперлигашки статус, док се Металац и ове сезоне такмичити у Првој лиги Србије уз три одузета бода. Металац је уложио жалбе на ову одлуку и средином сезоне враћени су му одузети бодови.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласираће се прва два тима, а поред тога ће се играти и бараж меч за опстанак/улазак у Суперлигу који ће одиграти четрнаестопласирани тим Суперлиге са трећепласираним тимом Прве лиге Србије. Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најгорепласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.

Прва лига Србије у сезони 2015/2016. је десето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2014/15. из лиге су испала 4 најлошије пласирана тима, а то су: Моравац Орион из Мрштана, Јединство Путеви из Ужица, Слога из Краљева и Мачва из Шапца. Уместо њих, у лигу су се пласирала четири нова клуба: Земун као победник Српске лиге Београд, ЧСК Пивара као победник Српске лиге Војводина, Лозница као победник Српске лиге Запад и Динамо Врање као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали Напредак из Крушевца, Доњи Срем из Пећинаца и Раднички 1923 из Крагујевца, а у виши ранг такмичења су прешли Радник из Сурдулице, Јавор Матис из Ивањице и Металац из Горњег Милановца.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласираће се прва два тима. Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.

Прва лига Србије у сезони 2016/17. је било једанаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласирали су се Мачва и Земун. Из лиге су испали Колубара, БСК Борча, ОФК Оџаци и ОФК Београд На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.

Прва лига Србије у сезони 2019/20. је четрнаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте) без поделе бодова. Даље такмичење унутар група одвија се по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Прве лиге Србије за ту сезону.

Плеј-оф:У виши ранг такмичења (Суперлигу Србије) пласираће се прва два тима. Поред тога играће се и бараж за пласман у виши ранг. Бараж ће играти трећепласирани и четворопласирани Прве лиге Србије против 13. и 14. из Супер лиге Србије.

Плеј-аут:Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге, поражени из баража и прваци Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

РК Колубара

Рукометни клуб Колубара је рукометни клуб из Лазаревца, Србија. Клуб је основан 1960. године и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Српска лига Београд

Српска лига Београд је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд у фудбалу 2006/07.

Српска лига Београд у сезони 2006/07. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига у овој сезони броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Краљ стрелаца за сезону 2006/07. Радован Буњац (Колубара), ЛазаревацМинули шампионат по процени „Спортових” извештача пратило је 71.650 посетилаца, што чини просек од 237 гледалаца по утакмици, 2.107 по колу, односно 3.981 по клубу.Највише гледалаца имао је клуб Раднички из Обреновца 6.850, а најмање имао је клуб БПИ Пекар/БПИ Славија из Београда 2.250 гледалаца.

За сезону 2007/08. дочи ће до реорганизације Српске лиге Београд. Уместо досадашњих 18 биће 16 клубова. Само првак ће се пласира у виши ранг, а лигу ће напустити три последњо пласирана тима, и још онолико тимова колико се врате из вишег ранга.

Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.

Српска лига Београд у сезони 2007/08. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига од ове сезоне броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

За сезону 2007/08.

Колубара, Лазаревац је првак Српске лиге Београд дала је 40, а примила 18 гола. Гол разлика 22 гола и освојила 61 бод.Минули шампионат по процени „Спортових” извештача пратило је 58.900 посетилаца, што чини просек од 247 гледалаца по утакмици, 1.963 по колу, односно 3.681 по клубу.

Највише гледалаца имао је клуб Колубара из Лазаревца 7.000, а најмање имао је клуб Дорћол из Београда 1.750 гледалаца.Голгетер Српске лиге Београд проглашен је Драган Добрић из фудбалског клуба Палилулца из Крњаче, Београд. Грубу игру и неспортско понашање, арбитри су казнили са 1.039 жута и 81 црвена картона, или просечно 37,33 картона по колу, 70 картона по клубу и по утакмици 4,67 картона.За сезону 2008/09.

Стадион Партизана

Стадион Партизана (још познатији као стадион ЈНА) је фудбалски и атлетски стадион у Београду на којем игра ФК Партизан. На њему званичне утакмице игра и фудбалска репрезентација Србије. Стадион се налази у насељу Аутокоманда у општини Савски венац.

Стадион је дуго времена носио име Стадион ЈНА (Стадион Југословенске народне армије) (1951–1989) и био у власништву тадашње Југословенске народне армије.Bласник стадиона је Партизан.

Суперлига Србије у рукомету

Суперлига Србије је прва рукометна лига у Србији. Лигом управља Рукометни савез Србије. Суперлига Србије је формирана 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Суперлиге Србије и Црне Горе.

Званичан назив лиге од сезоне 2011/12. је Меркур осигурање Суперлига по истоименој осигуравајућој кући са којом је потписан спонзорски уговор 7. јуна 2011., а то је први спонзор Суперлиге Србије од настанка 2006. Од сезоне 2012/13. лига броји 14 клубова, за разлику од претходних сезона када је имала 16. Нижи ранг такмичења је Прва лига Србије.

ФК Колубара

ФК Колубара је фудбалски клуб из Лазаревца, Србија. Тренутно се такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.

Штарк арена

Београдска арена (из спонзорских разлога позната и као Штарк арена, раније Комбанк арена) вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила је 1. октобра 2007. године. Штарк арену изградио је конзорцијум ЕПНА - Енергопројект Високоградња и ГП Напред. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Штарк арена има површину од 48.000 m², распоређених у шест етажа. Капацитет арене у основној конфигурацији је 18.386 гледалаца мада на неким догађајима може да прими до 25.000 гледалаца. У дворани је и 68 луксузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца, VIП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, одбојци, кошарци, тенису, борилачким спортовима, рукомету, малом фудбалу, уметничком клизању, атлетици, гимнастици, ватерполу и коњичким спортовима.

Паркинг око дворане је капацитета 4.800 возила, али се сматра да је недовољан за највеће манифестације и планира се решавање овог проблема.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.