Коза

Коза (лат. Capra) је назив рода папкара из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Врсте овог рода насељавају јужне делове Палеарктика. Домаћа коза изгледа потиче са Блиског и Средњег истока и северне Африке очигледно је да је животиња сушних предела и шикара. Остале козе су све брдске.

Дивље козе су животиње планинских станишта. Врло су окретне и издржљиве, способне су да се пењу на голе стене и да опстану на оскудној вегетацији. Могу се разликовати од рода Ovis, који обухвата овце, по присуству мирисних жлезда близу папака, у препонама и пред очима, и одсуство других жлезда лица, и присуству браде код мужјака, и бездлаких жуљева на коленима предњих ногу.[1]

Capra
Временски распон: 2.6–0 Ma
Pleistocen-sadašnjost
Siberian Ibex
Женка и мужјак сибирског козорога у Берлинкском зоолошком врту
Bouquetin01
женка алпског козорога
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Capra

(Linnaeus, 1758)
Врсте

Види одељак систематика и филогенија коза

Capra range map2
Приближни ареали врста из рода коза

Карактеристике

Коза има збијено и чврсто тело које стоји на снажним, не превисоким ногама. Врат је чврст. Глава је сразмерно кратка, на челу широка. Реп којег коза обично носи усправно је троугласт и одозго го. Очи су крупне и живе, без сузних кесица. Уши су усправне, уске, шиљате и врло покретне. Рогови имају оба пола. Они су јасно рашчлањени према годовима. Често су увијени једноставно, као полумесец према назад или се на шиљку раздвајају. Крзно је двоструко. Фину вуну покрива грубо осје. Код неких врста осје је прилично приљубљено уз тело, а код других грива се продужује на неким местима, као на доњој вилици у облику круте браде. Боја крзна је увек тамна, слична боји земље или стена, углавном смеђа или сива. Треба поменути и природан задах, јер спада међу карактеристике ове животиње, поготово задах јарца који је код свих врста коза увек, а за време парења изразито јак и неугодан за наш нос.

Чула су им подједнако добро развијена. Козе виде, чују и миришу врло добро, а неке врсте и са невероватне удаљености. Козе се сврставају у мудре и паметне животиње.

Коза је већ у старости од пола године способна за размножавање. Расположење за парење се обично испољава у месецима од септембра до новембра, а понекад и други пут у мају, примећујемо га код коза по гласном мекетању и махању репом. Ако не удовољимо њеној жељи, коза зна да оболи. Јарац је способан за парења у току целе године. После парења за 21 до 22 недеље коза окоти младе.

Број њихове младунчади креће се између једног и четворо. Све врсте које живе дивље окоте највише два младунчета, а припитомљена веома ретко и четири. Јарићи долазе на свет потпуно развијени и отворених очију, па већ после пар минута могу да пођу за мајком. Код врста које живе дивље знају већ првог дана живота да смело и сигурно скачу по брду и стенама као и њикова мајка.

Систематика и филогенија коза

Род савремених коза (Capra) се вероватно развио од палеолитског рода Tossunnoria[2]. Број савремених врста које стручњаци препознају варира од једне до једанаест. Најраширеније је схватање по коме постоји 8–9 врста коза. До скора, систематика рода коза заснивала се на особинама (попут боје, облика рогова, величине тела и лобање) које варирају и међу половима и у оквиру различитих популација исте врсте[3]. Укључивање биохемијских и молекуларно генетичких карактера у истраживања довело је до савременог погледа на врсте коза и њихову сродност.

У роду коза могуће је разликовати следеће врсте:[4]

Најпримитивнија група коза обухвата сибирског и нубијског козорога (укључујући и етиопског)[3][5][6][7]. Иберијски козорог је најсроднији алпском козорогу и вероватно настао од њега[3].

Домаћа коза је најсроднија безоарској кози, и настала је њеном доместификацијом[3][7][8][9]. Најближи сродник безоарске и домаће козе је западнокавкаски тур[3].

Види још

Референце

  1. ^ Parrini, F.; et al. (2009). „Capra ibex (Artiodactyla: Bovidae)”. Mammalian Species. 830: 1—12. doi:10.1644/830.1.
  2. ^ Gromova V.I. 1953. Osteological Differences between the Genera Capra (Goats) and Ovis (Sheep). Tr. Komis. Izuch. Chetv. Perioda 10(1).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Kazanskaya E.Y., Kuznetsova M.V., Danilkin A.A. 2007. Phylogenetic reconstructions in the genus Capra (Bovidae, Artiodactyla) based on the mitochondrial DNA analysis. Russian Journal of Genetics 43(2): 181–189
  4. ^ Nathalie Pidancier, Steve Jordan, Gordon Luikart, Pierre Taberlet: Evolutionary history of the genus Capra (Mammalia, Artiodactyla): Discordance between mitochondrial DNA and Y-chromosome. Molecular Phylogenetics and Evolution 40 (2006) 739–749 online
  5. ^ Hassanin A., Pasquet E., Vigne J. 1998. Molecular Systematics of the Subfamily Caprinae (Artiodactyla, Bovidae) as Determined from Cytochrome B Sequences. J. Mam. Evol. 5(3): 217–236
  6. ^ Manceau V., Despres L., Bouvet J., Taberlet P. 1999. Systematics of the Genus Capra Inferred from Mitochondrial DNA Sequence Data. Mol. Phylogen. Evol. 13(3): 504–510
  7. 7,0 7,1 Sultana S., Mannen H., Tsuji S. 2003. Mitochondrial DNA Diversity of Pakistani Goats. Anim. Genet. 34: 417–421.
  8. ^ Mannen H., Nagata Y., Tsuji S. 2001. Mitochondrial DNA Reveal that Domestic Goat (Capra hircus) Are Genetically Affected by Two Subspecies of Bezoar (Capra aegagrus). Biochem. Genet. 39(5–6): 145–154.
  9. ^ Takada T., Kikkawa Y., Yonekawa H., Kawakami S., Amano T. 1997. Bezoar (Capra aegagrus) Is a Matriarchal Candidate for Ancestor of Domestic Goat (Capra hircus): Evidence from the Mitochondrial DNA Diversity. Biochem. Genet. 35(9–10): 315–326.

Литература

  • Брем: Како живе животиње

Спољашње везе

  • Wikisource-logo.svg Ibex”. New International Encyclopedia. 1905.
Јарац (сазвежђе)

Јарац (лат. Capricornus) је једно од 88 модерних сазвежђа и 48 оригиналних Птолемејевих сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери али припада зодијаку и видљив је и са већег дела северне хемисфере.

Амомонго

Амомонго (енгл. Amomongo) је назив за створење из филипинске митологије, описано као длакаво човеколико створење. Реч амо на хилигајнонском језику који се говори на неким деловима Филипина значи мајмун. Становници покрајне Ла Кастелана говоре да је Амомонго дивље мајмунолико створење које живи у пећинама близу подножија планине Канлаон. Створење је наводно напало 2 човека али је зато убило пуно коза и кокошки у тој покрајни.

Дивокоза

Дивокоза (лат. Rupicapra rupicapra) је назив за врсту папкара из породице шупљорожаца (Bovidae) и потпородице коза (Caprinae). Ова врста не припада самом роду коза (Capra), већ одвојеном роду (Rupicapra). Дивокоза може нарасти до 80 cm висине, а у дужину до 130 cm, док су јачи мужјаци тешки више од 40 kg. Женке су нешто мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може представљати и орао. Дивокозе могу живети до 20 година.

Домаћа коза

Домаћа коза или једноставно коза (лат. Capra aegagrus hircus) домаћа је животиња, подврста дивље козе (лат. Capra aegagrus) из Азије и источне Европе. Мужјак козе назива се јарац, а младунче јаре. Коза је члан животињске фамилије Bovidae и козно—антилопске потфамилије Caprinae. Козе су блиско сродне са овцама. Постоји преко 300 засебних типова коза. Козе су једна од најраније доместикованих врста животиња, и кориштене су за млеко, месо, крзно, и кожу широм света. Козје млеко се обично претвара у козји сир.

Године 2011, постојало је више од 924 милиона коза широм света, према подацима УН Организације за храну и пољопривреду.

Коза (Вербано-Кузио-Осола)

Коза је насеље у Италији у округу Вербано-Кузио-Осола, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 152 становника. Насеље се налази на надморској висини од 259 м.

Коза (Вранча)

Коза (рум. Coza) је насеље је у Румунији у округу Вранча у општини Тулничи. Oпштина се налази на надморској висини од 436 m.

Коза (Порденоне)

Коза је насеље у Италији у округу Порденоне, региону Фурланија-Јулијска крајина.

Према процени из 2011. у насељу је живело 352 становника. Насеље се налази на надморској висини од 83 м.

Коза ностра (албум)

„Коза ностра“ је десети студијски албум музичке групе Рибља чорба, објављен 1990. године.

Са овог албума као хитови су се највише издвојиле љубавне песме „Ја је гледам како спава“ и „Где си у овом глупом хотелу“. Ту је била још песма „Тито је ваш“ која је била проблематична јер је Тито у то време, десет година после смрти, још увек био „недодирљив.“ „Црна Гора, Бар“ је била обрада песме „Memphis, Tennessee“ Чака Берија.

Ово је први албум који је Рибља чорба снимила у новом саставу, са Зораном Илићем који је заменио Николу Чутурила.

Козе

Козе (лат. Caprinae) су потпородица породице говеда (лат. Bovidae). Потпородици козе припада велики број врста коза, козорога, оваца, серова, дивокоза, горала итд.

Мафија

Мафија је тип организованог криминала чија је примарна дјелатност заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција. Секундарне дјелатности су коцкање, зеленаштво, трговина дрогом и преваре.

Термин се првобитно односио на сицилијанску мафију, али се од тада значење проширило и на друге организације са сличним методама и сврхама, нпр. „руска мафија” или „јапанска мафија”. Термин је неформално кориштен од стране новина и јавности, иако су организације имале своје називе (нпр. оригинална сицилијанска и итало-америчка мафија се називала Коза ностра, мексичка мафија Ла Еме, јапанска мафија Јакуза, кинеска мафија Тријада и руска мафија Братва).

Када се користи без икаквих квалификација, „Мафија” се односи или на сицилијанску или америчка мафију, а понекад се односи и на италијански организавани криминал уопште.

Острво

Острво је део копна мањи од континента а већи од хрида (стене, гребена). Може се налазити у реци, језеру или мору.

Пантано Коза (Фрозиноне)

Пантано Коза је насеље у Италији у округу Фрозиноне, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 511 становника. Насеље се налази на надморској висини од 134 м.

Сицилијанска мафија

Сицилијанска мафија (итал. mafia siciliana), позната као Коза ностра (итал. Cosa nostra — наша ствар), криминална је организација на Сицилији у Италији. То је лабава асоцијација криминалних група које дијеле заједничку организациону структуру и кодекс понашања. Свака група, познатакао као „породица”, „клан” или cosca, тврди да има суверенитет над територијом, обичном градом или селом или насељем (borgata) већег града, у којој врши рекетирање. Чланови називају себе „људима части”, иако их јавност често назива „мафиозима”. Основна дјелатност мафије је заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција.Након таласа исељавања, Мафија се проширила на друге земље као што су Сједињене Америчке Државе, Канада или Аустралија.

Стока

Стока у примарним делатностима означава све оне животиње, односно ситну (овца и коза) и крупну стоку (говеда и коњи) које се држе због узгоја у сврху добијања прехрамбених производа и сировина, а донедавно и за рад на имањима. Грана привреде која се бави узгојем стоке назива се сточарство, и заједно са ратарством, риболовом и шумарством припада примарним делатностима.

Тувинци

Тувинци (монг. Тува); (рус. Тувинцы) су туркијски народ, који претежно живи на територији сјеверног Сибира, у Русији, односно у аутономној републици Тува, у којој чини 82% становништва. Тувинци су већином будистичке вјероисповести, а говоре тувинским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Језик има мноштво позајмљеница из монголског језика, и неколико речи из руског језика. Тивански језик се пише измiјењеном верзијом руске ћирилице, уз три додатна слова: Ңң (IPA: [ŋ]), Өө (IPA: [ø]), Үү (IPA: [y]).

Укупно их има око 300.000. Тувинци спадају у националне мањине које живе на крајњем сјеверу Руске Федерације и уживају посебна права која припадају народима са крајњег сјевера. Поред Руске Федерације, Тувинци насељавају и државе Монголију, Кину и Украјину, гдје се налази најмањи број Тувинаца, који је према попису из 2001. износио 43 припадника овог народа. Главно занимање Тувинаца кроз историју је било сточарство, народ су који је много пажње посветио бризи о својим стадима, оваца, коза, камила, јелена и разне друге стоке. Традиционални дом Тувинаца је Јурта, врста шатор-дома, који користе многа номадска племена. Један од најпознатијих припадника Тувинског народа је Сергеј Шојгу, руски политичар и актуелни министар одбране Руске Федерације.

Хекатонхири

Хекатонхири (грч. Έκατονχειρες) су синови бога неба Урана и богиње земље Геје.

Они су били дивови са сто руку и педесет глава, невероватне снаге, пуни беса и много јачи и супериорнији и од Киклопа и од Титана.

Име су добили по броју руку — грчки ἑκατόν,hekatón = „сто“ и грчки χείρ, kheir = „рука“, или Έκατονχειρες, Hekatónkheires = „Сторуки“.

Постојала су три Хекатонхира:

Бријареј (грч. Βριάρεως) или Егеон (грч. Aigaíôn) — „Морска коза“

Кот (грч. Κότος) или „Побеснели“

Гиг или Гиј (грч. Γύης) — „Дугоруки“

Химера (митологија)

Химера (или Химајра од грч. Χίμαιρα - коза, односно Химер или Химајр - јарац). Хомер је замишља (II. VI, 181) спреда као лава, одостраг као змаја, у средини као козу. Израз химера у митологији означава митолошка бића која су спој више животиња, нпр. грифон, грифин, итд.

Кћи Тифона и Ехидне, страшно чудовиште које је отхранио Амисодар, краљ у Карији. По Хомеру предњи део тела јој подсећа на лава, средњи на козу, задњи на аждају. Из уста сипа ватру. По Хесиоду има три главе: лављу, козју и аждајску. Живела је у једној пећини и пустошила Ликију. Прогутала је много људи и животиња. Онда је њен сусед Јобат, плашећи се да она не провали у његову земљу, послао Белерофонта да се с њом бори. Уз пристанак богова који су желели да ослободе земљу те беде, херој Белерофонт ју је убио употребивши крилатог коња рођеног из обезглављеног трупа Медузе. Према Р. Грејвсу Химајра је календарски симбол троделне године. Овај мит спада о митове о хеленским освајањима и потискивању култа Месечеве богиње. По појединим верзијама грчких митова, немејски лав је изданак Химере, а Сфинга је кћи пса Орта и Химере. Вергилије ставља Химеру са осталим чудовиштима у прво Орково ждрело.

Нимфа коју је волео лепи пастир Дафнид и због које га је љубоморна нимфа Номија (или Ехенајида или Ксенија) прво ослепила, затим окаменила.

Постоји теорија да су Кимбри или Кимерци добили име по Химери коју су поштовали. Такође истоимено божанство се приписује и Амазонкама. Антички топоним налазимо и у Јужној Италији.

Чупакабра

Чупакабра (шп. Chupacabra; tʃupaˈkaβɾa) или Чупакабрас (шп. Chupacabras) је легендарни криптид за који се прича да живи у деловима Америке, а прва опажања су јављена у Порторику. Има долази од речи chupar (сисати) и cabra (коза), по наводној навици животиње да напада и пије крв стоке, нарочито коза.

Физички описи створења се разликују. Причало се да је то тешко створење, величине малог медведа са низом бодљи који иду од врата до корена репа.

Први сведоци који тврде са су видели ово створење да су га видели у Порторику 1995, а опажања ове врсте су касније пријављивана све до Мејна на северу и до Чилеа на југу, па чак се тврди да су ова створења примећена изван Америка, у државама као што су Русија и Филипини, али многа од ових сведочења су одбачена као неоснована или без доказа. Опажања у северном Мексику или југу САД су верификована као примери опажања животиња из породице Canidae које су оболеле од шуге. Биолози сматрају чупакабру модерном легендом.

Шупљорога говеда

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози, или говеда (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара. Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.