Ковиље

Ковиље (лат. Stipa) је назив рода биљака из породице трава (Poaceae) — еволуционо међу најсложенијим фамилијама биљака, којој припадају и многе култивисане врсте неопходне у исхрани човека као што су пшеница, кукуруз, пиринач и др. То су велике, густо бусенасте трајнице,[3] сврстане у подфамилију Pooideae и у трибус Stipeae. Дугачко осје ковиља личи на ланену кудељу, на основу чега су биљке овог рода добиле научно име (грч. stýpē, stýppē = ланена, конопљаста кудеља[4]). Назив рода такође долази од латинских (романизованих грчких[5]) речи збити (лат. stipare) и сламка (лат. stipula).[6]

Род обухвата око 400 врста широм света,[2] које углавном живе у степској зони умерених и тропских области.[7] У региону Средње Европе и Балкана има неколико врста.

Многе врсте су важне крмне биљке. Ковиље су такође, због атрактивности коришћене у хортикултури, као украсне баштенске биљке (нпр. врсте Stipa brachytricha, S. arundinacea, S. splendens, S. calamagrostis, S. gigantea или S. pulchra).

Ковиље
Green Needle Grass
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Stipeae
Род:
Врста:

Око 400.[2]

Синоними

Lasiagrostis Link
Orthoraphium Nees
Patis Ohwi
Sparteum P.Beauv., nom. inval.
Stupa Asch., orth. var.
Timouria Roshev.
Trichosantha Steud., nom. inval.[1]

Екологија

Врсте рода Stipa се јављају у различитим типовима травних заједница[8] и у саванама. У одређеним биљним заједницама степа, пешчара и прерија доминирају, чак толико да поједине заједнице добијају терминолошки назив по њима (на пример ass. Stipetum tirsae – термофилне ливаде). У неким деловима западног дела САД ковиље формира значајан део приземне вегетације у такозваним саванама плавог храста (Quercus douglasii).[9]

Неке врсте ковиља су ретке и стога заштићене, као на пример Stipa pennata у Чешкој[10] или Stipa pulcherrima у Србији.[11]

Етимологија

У народу се ковиље зове и бабина коса, стара баба, мадона, остница.[12] Реч ковиље је старословенског порекла. И у другим словенским језицима је назив сличан: на бугарском је буг. Коило, украјинском укр. Ковила, руском рус. Ковыльна, чешком чеш. Kavyl.

Одабране врсте

Stipa neomexicana and Stipa comata (Hesperostipa species) (27203318554)
Stipa neomexicana и Stipa comata образујући отворену суву вегетацију у југозападним САД
Illustration Stipa pennata0
Ботаничка илустрација две врсте ковиља
Біла скеля 45
Ковиље када цвета изгледа као таласање дуге седе косе.
  • Stipa africana Burm. f.[13] – афричко ковиље
  • Stipa alba F. M. Vàzquez & S. Ramos[13] – бело ковиље
  • Stipa apertifolia Martinovsky[13]
  • Stipa arabica[14] – арапско ковиље
  • Stipa arundinacea – шеварско ковиље
  • Stipa aristella [13] – класасто ковиље
  • Stipa avenacea – црно ковиље
  • Stipa baicalensis Roshev.[14] – бајкалско ковиље
  • Stipa balcanica (Martinovský) Kožuharov – балканско ковиље
  • Stipa barbata Desf.
  • Stipa bavarica – баварско ковиље
  • Stipa borysthenica – пешчарско ковиље
  • Stipa brachytricha – кореанска метличаста трава
  • Stipa breviflora[14]
  • Stipa bungeana
  • Stipa canadensis – канадско ковиње
  • Stipa capensis
  • Stipa capillacea[14]
  • Stipa capillata L.[14] – длакаво ковиље
  • Stipa caucasica[14] – кавкаско ковиље
  • Stipa comata
  • Stipa consanguinea[14]
  • Stipa coreana Honda – кореанско ковиље
  • Stipa gigantea – велико ковиље
  • Stipa grandis P.A.Smirn.[14]
  • Stipa hymenoides
  • Stipa joannis Čelak.
  • Stipa krylovii Roshev. – игличаста трава
  • Stipa leptogluma
  • Stipa lessingiana[14]
  • Stipa macroglossa[14]
  • Stipa mexicana – мексичко ковиље
  • Stipa milleana
  • Stipa mollis – маљаво ковиље
  • Stipa mongolorum[14] – монголско ковиље
  • Stipa nitens[13]
  • Stipa neomexicana (Thurb. ex Coult.) Scribn. – новомексичко ковиље
  • Stipa orientalis[14] – источноазијско ковиље
  • Stipa papposa Nees – јужноамеричка рижна трава
  • Stipa parviflora Desf.[13] – ситноцветно ковиље
  • Stipa pennata L. – перасто ковиље
  • Stipa pontica P. A. Smirn.
  • Stipa pulcherrima – лепо ковиље
  • Stipa purpurea[14]
  • Stipa sareptana[14]
  • Stipa spartea
  • Stipa speciosa
  • Stipa tirsa Steven – понтијско ковиље
  • Stipa tulcanensis
  • Stipa turkestanica Hack.
  • Stipa viridula[15] – зелено ковиље
  • Stipa zalesskii Wilensky

Раније сврставано међу ковиље

  • Achnatherum aridum (као S. arida)
  • Achnatherum bromoides (L.) P. Beauv. (као S. bromoides (L.) Dörfl. и као S. aristella L.)
  • Achnatherum calamagrostis (L.) P.Beauv. (као S. calamagrostis (L.) Wahlenb.)
  • Achnatherum robustum (Vasey) Barkworth (као S. robusta (Vasey) Scribn.)
  • Achnatherum splendens (Trin.) Nevski (као S. splendens Trin.)
  • Celtica gigantea (Link) F. M. Vazquez & Barkworth (као S. gigantea Link)
  • Jarava ichu Ruiz & Pav. (као S. ichu (Ruiz & Pav.) Kunth)
  • Macrochloa tenacissima (Loefl. ex L.) Kunth (као S. tenacissima Loefl. ex L.)
  • Nassella leucotricha (Trin. & Rupr.) R.W.Pohl (као S. leucotricha Trin. & Rupr.)
  • Nassella pulchra (Hitchc.) Barkworth (као S. pulchra Hitchc.)
  • Oryzopsis hymenoides (као S. hymenoides)[15]

Види још

  • Achnatherum
  • Nassella

Референце

  1. 1,0 1,1 „Genus: Stipa L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 14. 09. 1998. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2015. Приступљено 27. 06. 2011.
  2. 2,0 2,1 RBG Kew: GrassBase - Stipa Description (на језику: енглески)
  3. ^ Description from Flora of China (на језику: енглески)
  4. ^ Без транслитерације: στυππεῖον , στυππέϊνος ; Liddell & Scott (1940): A Greek-English Lexicon, Trustees of Tufts University, Oxford.
  5. ^ Романизација грчког (на језику: енглески)
  6. ^ Helmut Genaust (1983): Etymologisches Wörterbuch der botanischen Pflanzennamen. Birkhäuser Basel; p. 351.
  7. ^ Младен Јосифовић, Милоје Сарић, eds. (1970—1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  8. ^ Elgaily Osman Ahmed, 1983
  9. ^ C. Michael Hogan, 2008
  10. ^ Botany.cz: Stipa pennata (на језику: чешки)
  11. ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10
  12. ^ Веселин Чајкановић (2009): Речник српских народних веровања о биљкама. „Антологија српске књижевности“ Учитељски факултет Универзитета у Београду; p. 62
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 African Plant Database
  14. 14,00 14,01 14,02 14,03 14,04 14,05 14,06 14,07 14,08 14,09 14,10 14,11 14,12 14,13 Chinese Plant Names
  15. 15,0 15,1 „GRIN Species Records of Stipa. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 27. 06. 2011.

Литература

  • Elgaily Osman Ahmed (1983) Fire Ecology of Stipa Pulchra in California Annual Grassland, published by University of California, 128 pages
  • Ecological Society of America (1921) Ecology, published by Ecological Society of America, Brooklyn Botanic Garden, v.2
  • C. Michael Hogan (2008) Blue Oak: Quercus douglasii, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg
Врсте рода Stipa – ковиље P Leaf Green.png

· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa ·

Спољашње везе

Длакаво ковиље

Длакаво ковиље или власасто ковиље (лат. Stipa capillata) је Евроазијска врста трава (Poaceae). Настањује суве степске области и пешчаре Средње Европе, Средоземља, Балкана, Мале и Средње Азије и Сибира. У тропској Азији може се нађи у Индији.

У Европи, ово је најчешћа врста ковиља. Има га у следећим земљама: Шпанија, Француска, Немачка, Пољска, Аустрија, Хрватска, Словенија, Швајцарска, Чешка, Словачка, Пољска, Мађарска, Србија, Грчка, Италија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Русија, Украјина.

Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Заштита природе

Заштита природе представља мултидисциплинарни приступ решавању све бројнијих проблема у природи (нпр. нестанак врста, уништавање предела).

Игличасто ковиље

Игличасто, или брдско ковиље (лат. Stipa lessingiana) је Евроазијска врста трава (Poaceae) која настањује суве пашњаке и камењаре степског и субмедитеранског карактера, од Источне Европе до Кавказа, Крима, Азербајџанa, Арменијe, Јерменије, Даурије, Монголије, западне Кине. Ареал према југу обухвата Малу Азију (северни Иран), а према истоку планинске регионе Централне Азије.

У Европи овог ковиља има у Румунији (Ердељ – најзападнија граница ареала), Бугарској, Грчкој, Молдавији, Украјини, Русији и Турској.

Кладенац принцезе Јелене

Кладенац принцезе Јелене је бањски извор изграђен 1911. године, у Бањи Ковиљачи.Чесма је изграђена у периоду када је краљ Петар I Карађорђевић боравио у Бањи Ковиљачи са својом ћерком, Јеленом, у време објаве њене веридбе. Мештани бање су, желећи да обележе овај свечани догађај, приредили принцези вече фолклора и програм игара из подрињског краја, док је она у знак захвалности одлучила да сагради чесму изнад самог бањског парка, где је извирала планинска вода на више места.

Фотографија са свечаног отварања „кладенца књегинице Јелене” објављена је у јулу 1911. године у првом бањском листу „Ковиље” који је штампан у Шапцу, и популарним возом „ћиром” допреман у Бању Ковиљачу. Са доласком нове власти после Другог светског рата, поменути назив извора je промењен и добија нови, касније код мештана и гостију одомаћени назив, „Три чесме”.

Ковиља

Ковиља (порт. Covilhã) је значајан град у Португалији, смештен у њеном источном делу. Град је у саставу округа Кастело Бранко, где чини једну од општина.

Ковиље (Ивањица)

Ковиље је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 15 становника (према попису из 1991. било је 34 становника).

Овде се налази Манастир Ковиље и Основна школа „Светозар Марковић”.

Ковиље (вишезначна одредница)

Ковиље може да се односи на:

Ковиље (лат. Stipa) је биљка из породице трава (Poaceae)

Ковиље је насеље у општини Ивањица у Моравичком округу.

Лепо ковиље

Лепо ковиље (лат. Stipa pulcherrima) је ретка врста трава (Poaceae) ливада и пашњака, као и проређених шума у брдско-планинским областима. Настањује Европу, Малу Азију, Руску степу до Западног Сибира, Крим и Кавказ.

Манастир Ковиље

Манастир Ковиље се налази под планином Јавор, у селу Смиљевцу, на десној страни реке Ношнице, у засеоку који је по манастиру добио име. Посвећен је Св. арханђелима Гаврилу и Михајлу. Налазио се почетком 20. века "у поткриљу горе зване Ковиље". Припада Епархији жичкој српске православне цркве.

ОШ „Светозар Марковић“ Ковиље

ОШ „Светозар Марковић” Ковиље, насељеном месту на територији општине Ивањице, баштини традицију школе основане 1870. године, која је била једина образовно-васпитна установа од Јавора до Голије, обухватајући територије трију општина: ерчешке, смиљевачке и братљевске.

Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.

Перасто ковиље

Перасто ковиље (лат. Stipa pennata) је ретка степска врста трава (Poaceae). Дугачко осје ковиља личи на ланену кудељу, на основу чега је биљка добила научно име (грч. stype + лат. pennatus = пераст).

Ареал врсте је у Скандинавији, Средњој Европи, на Балкану, у Малој Азији, Русији, Украјини.

Пешчарско ковиље

Пешчарско ковиље (лат. Stipa borysthenica) је Евроазијска врста трава (Poaceae). Настањује пешчаре и суве степске области Казакстана, југа Русије (Сибир) и неких земаља Европе. Тамо где још обитава (Чешка, Словачка, Пољска, Мађарска, Србија, Украјина) веома је редак постглацијални реликт.

Понтијско ковиље

Понтијско, или усколисно ковиље (лат. Stipa tirsa) је Евроазијска врста трава (Poaceae). Настањује суве пашњаке и камењаре степског и субмедитеранског карактера у већини Европских земаља, осим Скандинавије, те даље прати Евроазијску зону степе: на Балкану, југу Русије, Криму, у Кавказу, Арменији, Курдистану, Малој Азији.

У Европи овог ковиља има у следећим земљама: Француска, Немачка, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска, Италија, Албанија, Молдавија, Украјина и Турска, али нигде није честа.

Светозар Марковић (вишезначна одредница)

Име Светозар Марковић се може односити на више особа:

Светозар Марковић (1846—1875), публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века.

Светотар Марковић (1860—1916), лекар.

Светозар Марковић Тоза (1913—1943), један од организатора НОБ-а у Војводини и народни херој.

Светозар Марковић (2000), фудбалер.По Светозару Марковићу, првом српском социјалисти, је град Јагодина од 1946. до 1990. године носила име Светозарево.

Неколико школа у Србији, носи његово име:

Гимназија Светозар Марковић (Јагодина) у Јагодини

Гимназија Светозар Марковић (Ниш) у Нишу

Гимназија Светозар Марковић (Нови Сад) у Новом Саду

Суботичка гимназија у Суботици

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица) у Сурдулици

Основна школа „Светозар Марковић“ (Врачар) на Врачару

Основна школа „Светозар Марковић“ (Лесковац) у Лесковцу

Основна школа „Светозар Марковић“ (Краљево) у Краљеву

Основна школа "Светозар Марковић" (Врање)

ОШ Светозар Марковић (Рековац)

ОШ „Светозар Марковић” Ковиље

ОШ „Светозар Марковић” Бродарево

ОШ „Светозар Марковић” КрагујевацКао и библиотека Београдског универзитета.

Остало:

Светозар Марковић (филм)

Светозар Марковић (ТВ серија)

Тоза Марковић (предузеће)

Смиљевац (Ивањица)

Смиљевац је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 165 становника (према попису из 1991. било је 243 становника). Стари назив насеља је Трђа (Трћа). У атару села се налази Манастир Ковиље.

Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача

Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача је специјализована установа која је смештена у центру Бање Ковиљаче, у његов парку врши. Уз помоћ термоминералног блата и сумпоровите воде, али и уз употребу савремених терапијских процедура, врши лечење реуматичних обољења, обољења коштано-зглобног система и бројних других обољења.Клинички центар Србије доделио је овој здравственој установи награду Сунчани сат за висок ниво здравствених услуга, за изванредне услове смештаја које добијају оболели и повређени и за врло хуман и професионалан однос према пацијентима.

Трава

Трава је збирни назив за монокотиледоне биљке, обично зељасте, са уским листовима који најчешће расту из подземног стабла (надземна стабла су присутна код кукуруза, бамбуса, трске). У траву убрајамо „праве траве” (ботаничка породица Poaceae или Gramineae), као и Cyperaceae (траве оштрице) и Juncaceae (сите). Праве траве су нпр. ливадарка, вијук, зубача, мухар, ковиље, житарице, бамбус. Траве оштрице обрастају многе мочваре и влажне ливаде.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.