Ковин

Ковин је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобанатском округу, у АП Војводина. Према попису из 2011. године живело је 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.

Ковин
Kovin, Romanian Orthodox church
Српска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовин
Становништво
 — 2011.Пад 13.515
 — густина159/км2
Географске карактеристике
Координате44°44′48″ СГШ; 20°58′35″ ИГД / 44.74656° СГШ; 20.97646° ИГДКоординате: 44°44′48″ СГШ; 20°58′35″ ИГД / 44.74656° СГШ; 20.97646° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина67 м
Површина84,9 км2
Ковин на мапи Србије
Ковин
Ковин
Ковин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26220
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаKO

Називи

Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin.

Историја

Историја Ковина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добунеолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.

Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на територији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Велике Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум (лат. Margum). Постоје писани трагови да је утврђење служило и царевима Флавијусу и Константину. Такође постоје и писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.

Под данашњим именом се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек — Ковин.

На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града.[1]

Почетком 18. века је као последица мировног споразума између Аустрије и Турске срушена ковинска тврђава (види: Остаци тврђаве у Ковину) а страдала је и варош. После тога губи на значају мада је овде било седиште граничне компаније, а почетком 19. века постаје и среско средиште.

Железница је дошла 1894. године када је саграђена пруга ВршацАлибунар–Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко. Зграда железничке станице још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.

Измисливши вест да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914.[2]

Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и саобраћајна раскрсница а Ковин све више осећа гравитационе утицаје Смедерева, које је ближе од Панчева.

Средњовековни Ковин

Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на насутом вештачком узвишењу које доминира ширим простором. Ковина је тада имао велики значај за одбрану јужне границе угарске државе. Тврђава постоји све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m.

Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији.[3]

Након одласка Турака

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Ковин припада Панчевачком дистрикту. Насеље је милитарског статуса, ту је царинарница а становништво претежно српско.[4]

Kovin, Orthodox church
Румунска православна црква

Географија

Ковин је смештен на рту дилувијалне терасе које дубоко задире према кориту Дунава, изнад алувијалне терасе која се простире од Иванова до Дубовца и према подели коју је сачинио Бранислав Букуров представља Банатско насеље ивичног типа.

Ковин је град четвртог ранга и представља локални гравитациони центар у панчевачком мезоподручју[5].

Становништво

Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Колонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Краљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.

Према попису из 1900. године Ковин је имао 7.345 становника и током читавог 20. века број је растао уз два прекида због ратова.

Структура

У насељу Ковин живи 11.362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 4.663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 8.309
1953. 9.766
1961. 11.986
1971. 12.408
1981. 13.779
1991. 13.669 13.408
2002. 14.250 14.872
2011. 13.515
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
11.513 80,79 %
Мађари
  
786 5,51 %
Румуни
  
418 2,93 %
Роми
  
286 2,00 %
Југословени
  
180 1,26 %
Црногорци
  
132 0,92 %
Македонци
  
72 0,50 %
Хрвати
  
66 0,46 %
Словаци
  
33 0,23 %
Бугари
  
28 0,19 %
Словенци
  
27 0,18 %
Немци
  
22 0,15 %
Муслимани
  
14 0,09 %
Чеси
  
13 0,09 %
Власи
  
13 0,09 %
Руси
  
5 0,03 %
Украјинци
  
4 0,02 %
Русини
  
2 0,01 %
Буњевци
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Албанци
  
2 0,01 %
непознато
  
185 1,29 %

Спорт

Галерија

Dunavac1

Поглед на Дунавац, ка шљункари

Dunavac2

Поглед на Дунавац, ка шећерани

KatolickaCrkva

Католичка црква

RumunskaCrkva

Румунска православна црква

SrpskaCrkva

Српска православна црква св. Арханђела

Kovin, Catholic Church

Католичка црква свете Терезе од Авиле

Vojno groblje u Kovinu 01

Војно гробље у Ковину

Banat Josephinische Landaufnahme pg177

Ковин на карти из 1769-72

Kovin

Ковин

Kovin na razglednici

Ковин на разгледници

Kovin, Banat

Ковин

Razglednica iz Kovina

Разгледница из Ковина

Види још

Референце

  1. ^ Тада је слободан град био још само Стари Сланкамен.
  2. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013.
  3. ^ Остаци тврђаве града Ковина Национални центар за дигитализацију
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Насеља Баната, географске карактеристике, Слободан Ђурић, Матица српска, 2004, Нови Сад
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Географске референце

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Аеродром Смедерево

Аеродром Смедерево (IATA: нема, ICAO: LYSD) се налази у месту Липе, на територији града Смедерева, Србија. Аеродром је лоциран на око 4,5 km југоисточно од центра Смедерева, близу пута 14 који повезује Смедерево–Ковин. Непосредно поред аеродрома налази се река Језава. Аеродром се користи за спортско-школско и тренажно летење авиона, хеликоптера, пољопривредних авиона, моторних змајева, као и за скокове падобранаца. У склопу аеродрома ради и аеро-клуб Смедерево.

Баваниште

Баваниште је место у јужном Банату на територији општине Ковин, јужнобанатски округ, Војводина. Становника има 5.820 према попису из 2011. године. Надморска висина је 82 м. Основна привредна грана је пољопривреда. Најважнија делатност је ратарска производња укључујући и узгој лековитог биља.

Гај (Ковин)

Гај је насеље у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2929 становника.

Делиблато

Делиблато је село на територији општине Ковин, у јужнобанатском округу, у Војводини, Србија. Надморска висина места је 94 м. Први подаци за ово насеље датирају из 1660. године. Налази се на ободу Делиблатске пешчаре. Село има 2939 становника према попису из 2011. године, а главна делатност је пољопривреда.

Овде се налази Црква Преноса моштију Светог Николе у Делиблату.

Дубовац (Ковин)

Дубовац је село у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома.

Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Ковин (тврђава)

Ковин (лат. Conin, Chovino) или Јеринин Град је тврђава у Србији која се налази на стеновитом узвишењу изнад леве стране клисуре Лима, 9 километара северно од Пријепоља, између места Џурова, Кучина и Избичања. Остаци тврђаве представљају споменик културе.

Ковинска жупанија

Ковинска жупанија (лат. Comitatus de Kewe) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век). Обухватала је подручје између река Тисе, Дунава и Тамиша, односно простор данашњег југозападног Баната. Значајнија места у жупанији била су Ковин (лат. Kewe), Панчево (лат. Panczal), Бечкерек (лат. Bechkereke), итд. Од северозападног дела Ковинске жупаније је касније формирана посебна Торонталска жупанија. Становништво жупаније су чинили Срби и Мађари. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Темишварски пашалук. Данас је простор некадашње Ковинске жупаније углавном у саставу Србије, изузев мањег подручја које је у саставу Румуније.

Контра Маргум

Контра Маргум (лат. Contra Margum) је био римски град на левој обали Дунава, код Ковина. Опека од које је сазидан град је носила жиг VII Клаудијеве легије. Постоје писани трагови да је град служио и царевима Флавијусу и Константину. Такође постоје и писани трагови да је град током времена имао назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.

Насупрот града преко Дунава налазио се град Маргум (лат. Margum).

Општина Ковин

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава.

Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева.

Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Плочица (Ковин)

Плочица (мађ. Kevepallós) је село у општини Ковину општини Ковин, у Јужнобанатском округу аутономне покрајине Војводине Републике Србије. Према попису из 2011. године има 1794 становника. Насеље је настало 1690. године за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Становништво се бави претежно пољопривредом.

Радио у Србији

Јуна 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу.

Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели чланови Београдске опере.Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и до слушалаца у иностранству.Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија Србије.

Скореновац

Скореновац (мађ. Székelykeve, нем. Skorenowatz) је село у општини Ковин, у Јужнобанатском округу, у Републици Србији. Налази се у Аутономној Покрајини Војводини и спада у Јужнобанатски управни округ. Географски најближи већи градови су Ковин (6 km), Смедерево (16 km), Панчево (30 km) и Београд (46 km).

Специјални резерват природе Краљевац

Специјални резерват природе Краљевац је резерват природе и представља истоимено језеро које се налази у Делиблатској пешчари, Општина Ковин, Република Србија.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Јужнобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобанатском округу.

Српски Ковин

Српски Ковин или Рацки Ковин (мађ. Ráckeve — Рацкеве) је место у Мађарској, на острву Чепел, 40 km јужно од Будимпеште, у Пештанској жупанији. Данас је то мало туристичко место, веома посећено, због занимљивих историјских и културних споменика. Управно је седиште округа Српски Ковин, које обухвата још осам насеља на левој обали Дунава. Једно од њих је и место Ловра, једино са српском већином у целој Мађарској. Број становника у граду је око 10 хиљада (попис 2010. У месту и даље живи омањи број мађарских Срба.

Место је приградском железницом спојено са Будимпештом, има пристаниште, четири основне школе, гимназију и музичку школу, библиотеку, биоскоп и музеј. Главне знаменитости су православна, протестантска и римокатоличка црква као и дворац Еугена Савојског, који су споменици културе. Српска православна црква датира из 15. века и једина је српска црква изграђена у чистом готском стилу.

Шумарак (Ковин)

Шумарак (до 1947. Емануеловац; мађ. Emánueltelep) је село у општини Ковин, Јужнобанатски округ, у Војводини, Србија. Према попису становништва из 2011. има 161 становника.

Смештено је на ивици Делиблатске пешчаре и представља велико викендашко насеље уз релативно малу староседелачку популацију. Налази се на путу између Гаја и Дубовца. Пораст броја становника последњих година је настао променом пребивалишта људи који су отишли у пензију и напустили неки од великих градова, најчешће Београд.

Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.