Ковачица

Ковачица (свк. Kovačica) је градско насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији.

Ковачица
Kovačica, Evangelical (Slovak) Church
Словачка евангелистичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовачица
Становништво
 — 2011.Пад 6.259
 — густина157/км2
Географске карактеристике
Координате45°06′29″ СГШ; 20°37′11″ ИГД / 45.10806° СГШ; 20.61972° ИГДКоординате: 45°06′29″ СГШ; 20°37′11″ ИГД / 45.10806° СГШ; 20.61972° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина102 м
Површина39,8 км2
Ковачица на мапи Србије
Ковачица
Ковачица
Ковачица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26210
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаPA

Географија

Налази се у Банату. Удаљена је 27 км од Панчева, 43 км од Београда, 41 км од Зрењанина, 255 км од Ниша и 79 км од Новог Сада. Од европских градова удаљена је 550 км од Братиславе, 97 км од Темишвара, 608 км од Кошица, 585 км од Беча, 872 км од Прага, 408 км од Софије, 1033 км од Минхена.

Историја

Варошица Ковачица је основана 1802, али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца.

После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.[1] У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матице српске.[2]. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.

Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства Александар Андрић (1816-1876).[3] Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".[4] Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.[5] Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.

Када је укинута банатска војна граница у Ковачици је пописано 1873. године: 60 Шваба (Немаца), 15 Срба и 3159 Словака. Укупно је тада у месту било 3234 становника.[6] Године 1905. насеље Ковачица је у Торонталској жупанији, и у њему живи само 19 становника Срба.[7]

У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.[8] Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.

Ковачица је у 20. веку надалеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова.

У Ковачици је рођен 1933. године српски књижевник Брана Бранислав Црнчевић.[9]

Према попису из 2011. у Ковачици је живело 6.259 становника.

Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте почетком 19. века, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни села. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи. Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица), која 2017. године обележава 50 година постојања.

Називи

Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: свк. Kovačica, мађ. Antalfalva, рум. Kovăciţa, Covăciţa.

Демографија

У насељу Ковачица живи 5.428 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 2.503 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.

Демографија[10]
Година Становника
1948. 6.359
1953. 6.674
1961. 6.990
1971. 7.119
1981. 7.357
1991. 7.426 7.249
2002. 6.764 6.955
2011. 6.259
Етнички састав према попису из 2011.[11]
Словаци
  
5.142 82,15 %
Срби
  
593 9,47 %
Роми
  
159 2,54 %
Мађари
  
34 0,54 %
Румуни
  
28 0,44 %
Албанци
  
24 0,38 %
Југословени
  
22 0,35 %
Македонци
  
13 0,20 %
Хрвати
  
13 0,20 %
Црногорци
  
7 0,11 %
Муслимани
  
3 0,04 %
Руси
  
3 0,04 %
Бугари
  
2 0,03 %
Русини
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
остали
  
9 0,14 %
Регионална припадност
  
27 0,43 %
неизјашњени
  
157 2,50 %
непознато
  
19 0,30 %
укупно: 6.259
Kovacica mun
Мапа општине Ковачица.
Kovačica

Ковачица

Kovačica na razglednici

Ковачица на разгледници

Kovačica Slovaks dance

Словачке девојке и момци из Ковачице у народним ношњама спремни за игранку. Тридесете године 20. века

Slovak church choir Kovačica

Словачки црквени хор Ковачица (1943)

Slovak theater troupe Kovačica

Учесници представе Pekná, nová, maľovaná kolíska (1925)

Matica day Kovačica

Позивница на прославу Матичног дана у организацији Матице словачке у Југославији и Словачке евангеличке а.в. цркве у Југославији, Ковачица (1932)

Slovak children's theater Kovačica

Деца глумци, учесници позоришне представе V zajatí piadimužíkov са редитељком Мартом Цицковом (1946)

Civil defense Kovačica party invitation

Позив на забаву у организацији Месног одбора Народне одбране у Ковачици уз учешће Соколског друштва из Великог Бечкерека (1928)

Teaching staff of Slovak primary school in Kovačica

Учитељски колектив словачке школе у Ковачици (1939)

Voluntary Firefighter Society Kovačica 10th anniversary celebration

Чланови Добровољног ватрогасног друштва Ковачица на прослави десетогодишњице друштва (1942)

Види још

Референце

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године
  2. ^ Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
  3. ^ "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године
  5. ^ "Световид", Беч 1857.
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  7. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године
  8. ^ дневни лист "Политика", Београд 1924.
  9. ^ "Вечерње новости", Београд 2. август 2019.
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  11. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе

Град побратим

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Бранислав Црнчевић

Бранислав „Брана” Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933. — Београд, 14. април 2011) био је српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар.

Горња Ковачица

Горња Ковачица је насељено место у саставу општине Велики Грђевац у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Дебељача

Дебељача (мађ. Torontálvásárhely, Debellács) је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 4913 становника.

Идвор

Идвор је насеље у Србији, у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 974 становника. Познато је као родно место српског научника Михајла Пупина.

Ковачица (Косовска Митровица)

Ковачица (алб. Kovaçicë или Kovaçica) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Ковачица (вишезначна одредница)

Ковачица може бити:

Ковачица, градско насеље и седиште истоимене општине, Војводина, Србија;

Ковачица, сеоско насеље у општини Косовска Митровица, КиМ, Србија;

Ковачица, сеоско насеље у општини Лопаре, Република Српска, БиХ;

Ковачица, сеоско насеље у граду Тузла, Федерација БиХ, БиХ;

Ковачица, сеоско насеље у општини Лом, Бугарска;или:

Доња Ковачица, сеоско насеље у општини Велики Грђевац, Хрватска;

Горња Ковачица, сеоско насеље у општини Велики Грђевац, Хрватска.

Општина Ковачица

Општина Ковачица је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 419 км2 (од чега на пољопривредну површину отпада 37.780 ха, а на шумску 39 ха).

Седиште општине је насеље Ковачица. Општина Ковачица се састоји од 8 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 25.274 становника. Већину становништва чине Словаци и Срби. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8‰, а број запослених у општини износи 3.868 људи. У општини се налази 8 основних и 1 средња школа.

Падина

Падина може бити:

Падина, природни пад терена

Падински процесиили

Падина (Ковачица), насељено место у општини Ковачица

Падина (Мерошина), насељено место у општини Мерошина

Падина (Бузау), је насеље је у Румунији у округу Бузау у општини Падина

Падина (Валча), је насеље је у Румунији у округу Валча у општини Амарашти

Падина (Ковачица)

Падина (свк. Padina) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2011. било је 5531 становника.

Самош

Самош је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.004 становника.

Словачки језик

Словачки језик (свк. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.

Словинска Ковачица

Словинска Ковачица је насељено место у општини Нова Рача, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Јужнобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобанатском округу.

ФК Долина

ФК Долина је фудбалски клуб из Падине, Србија, и тренутно се такмичи у Српској лиги Војводина, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

У сезони 2012/13. Долина се као првак Српске лиге Војводина пласирала у Прву лигу Србије, други такмичарском нивоу српског фудбала, али се након једне сезоне вратила у Српску лигу пошто је заузела 14. место.

Црепаја

Црепаја је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на прометном путу Панчево-Ковачица, и железничкој прузи Зрењанин-Панчево. Урбано је насеље, са свим погодностима за живот, које се интензивно развија. Према попису из 2011. у Црепаји живи 4.364 становника. У националној структури преовладава српско становништво.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.