Клисурица

Клисурица може бити:

или

Архијерејско намесништво Топличко

Архијерејско намесништво Топличко сачињава одређени број црквених општина и парохија Српске православане цркве у Епархији нишкој, под надзором архијерејског намесника са седиштем у Прокупљу у храму Светог великомученика Прокопија. Административно намесништво припада општини Прокупље у Топличком управном округу и општини Мерошина у Нишком управном округу.

Намесништво опслужује вернике из Прокупља, Мерошине, и околних села, и у свом саставу има - сакралне објеката изграђена у периоду од 10. до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.

У саставу Архијерејског намесништва Топличког су 18 парохије са 46 храмова и 5 параклиса.

Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Град Прокупље

Град Прокупље је град у Топличком округу на југу Србије. Према попису из 2011. године, град је имао 44.419 становника.

Историја Лесковца

Лесковац са околином био је врло мало насељен. Кроз лесковачки крај одувек је пролазио важан пут који је спајао Егејско море са Подунављем. Први трагови жиота у лесковачком крају потичу из млађег каменог доба, око 2000. година пре нове ере. У то време били су насељени Градац код Злокућана и Хисар.

Клисура (Бела Паланка)

Клисура је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 222 становника (према попису из 1991. било је 336 становника).

Клисурица (Врање)

Клисурица је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 173 становника (према попису из 1991. било је 264 становника).

Клисурица (Прокупље)

Клисурица је насељено место града Прокупља у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 250 становника (према попису из 1991. било је 285 становника).

Лесковачки пашалук

Лесковачки пашалук - Обухватао је пространу територију од Параћина на северу и Косанице на западу до Власотинца на југоистоку и Грделичке клисуре на југу. Под влашћу лесковачког паше до 1833. године налазили су се Параћин, Крушевац, Ражањ, Алексинац, Прокупље, Лесковац, Власотинце и друге вароши. После припајања Параћина, Крушевца и Алексинца Кнежевини Србији (1833) територијални опсег Лесковачког пашалука је знатно промењен. У смањеном обиму Лесковачки пашалук је егзистирао још неколико година. После административне реформе из 1839. године Лесковачки пашалук је прикључен Нишком пашалуку (ејалету). ;

Почетак 1806. године означио је нову фазу устанка. Одреди Младена Миловановића и Станоја Главаша прешли су Западну Мораву и „на Богојављење“ 7. јануара победили су турску војску под вођством лесковачког Шашит паше. До 12. јануара устаници су ослободили Крушевачку нахију чиме се устанак проширио на Лесковачки пашалук. Близина устаничке војске убрзала је миграције српског народа из Лесковачког пашалука. У првим данима 1806. године поред кнеза Момира Стојановића у слободну Србију избегли су бројни Срби из Лесковачке нахије. Избеглице из лесковачког краја нашле су мир и слободу на простору Крушевачке и Јагодинске нахије. . У избеглиштву лесковачка емиграција је организована тако да је цивилно вођство над Лесковчанима имао кнез Момир, док је војни вођа лесковачких бећара био Илија Стреља. Паралелно са исељавањем српског становништва дошло је до експанзије Арбанаса преко Гољака ка хришћанским насељима

у Топлици, Пустој Реци и Јабланици. Нпр. у Топлици су се населили припадници племена

Краснићи, а на простору од Лесковца до Врања уз породице из племена Краснићи, населиле

су се породице из племена Берис, Гаш и Соб. Поред ових крајева Арбанаси су, протеравши

староседеоце-Србе, населили и поједина села из пољаничког и сурдуличког краја (Масурица).

Најудаљенија српска села у нишком крају у која су продрли Арбанаси била су: Влахово, Горња

и Доња Девча, Клисурица и Ново Село. ;

Монтанска област

Монтанска област (буг. Област Монтана) се налази у северозападном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 3.635,5 km² и има 179.741 становника. Административни центар Монтанске области је град Монтана.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.