Клисура

Клисура је тип речне долине, чија је дубина приближно једнака половини распона (распон је растојање између врхова страна). Нагиб долинских страна клисуре износи око 45°. Настаје вертикалном ерозијом флувијалног процеса, тј. интензивним усецањем воденог тока у стенску масу. Код нас постоје бројне клисуре — Сићевачка, Грделичка, Руговска, Сталаћка и др.

Мања, односно кратка клисура се назива „сутјеска“, јавља се у композитним долинама великих река.

Sićevačka klisura vidikovac
Једна од многих клисура Балкана – Сићевачка клисура

Види још

Извори

  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
Ђердапска клисура

Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; свк. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

Голубачка клисура

Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова)

Клисура Госпођин вир

Доњомилановачка котлина

Клисура Казан

Оршавска котлина

Сипска клисура (добила име по месту Сип)

Влашко-понтијска низијаКлисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.

У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре. У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро.

Јелашничка клисура

Јелашничка клисура је део речне долине Јелашничке реке настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 2 km, а широка свега 30 m. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка клисура од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су ту пронађене.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Вештачко језеро

Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

акумулациона и

рибњаке

Грделичка клисура

Грделичка клисура је прво сужење у композитној долини Јужне Мораве у југоисточној Србији. Име носи по вароши Грделица на улазу у клисуру. Дуга је 34 km, а дубока 550 метара, усечена у гнајсу. Спаја Врањску и Лесковачку котлину. У клисури су смештене варошице Владичин Хан, Предејане и Грделица.

Слив Јужне Мораве је подручје Србије са најизраженијом ерозијом. Узроци су планински рељеф, стрме стране Грделичке клисуре као и неконтролисана сеча шума на Чемернику и Кукавици.

Качаничка клисура

Качаничка клисура се налази на крајњем југу Србије (Косово и Метохија) и кроз њу протиче река Лепенац. Простире се у дужини од 24 km од самог Качаника до пограничног места Ђенерал Јанковић, између Шар планине и Скопске Црне Горе. Њене стрме падине су прекривене шумом и састављене су од кречњака и шкриљаца. Сама клисура представља некадашњу језероузину односно везу језера која су некада постојала у Косовском басену. Данас кроз клисуру пролазе магистрални пут и пруга који, преко Косова и Рашке, повезују Западноморавску (Краљево) долину са Вардарском (Скопље), као и алтернативну везу Јужноморавске долине (Ниш) са Вардарском.

Током Великог Бечког рата 1699. године, Османске снаге су у клисури потукле војску Аустријског царства, што је остало забележено у народној поезији. Овај пораз Аустријског царства је био један од покретача Велике сеобе Срба.

Клисура (Вишеград)

Клисура је насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 27 становника.

Клисура Осаничке реке

Клисура Осаничке реке је заштићено природно добро III категорије на делу долине Осаничке реке. Зона заштите захвата леву и десну обалу реке у површини од 30 ha. Клисура почиње од вештачки направљене бране на реци, 500 m узводно од насеља Осаница. Низводно од клисуре река пролази кроз поменуто насеље и притиче Млави са десне стране.

Клисура обилује различитим облицима геоморфолошке грађе, са крашким и хидролошким појавама. Она је јединствена на овим просторима. У самој клисури очувало се 166 биљних заједница међу којима су доминантне реликтне врсте, 22 врсте птица и 15 врста сисара.

Косово

Косово је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Овчарско-кабларска клисура

Овчарско-кабларска клисура представља јединствену морфолошку целину. Удаљена је 18 km од Чачка. Усечена је између планинских масива Овчара и Каблара. Дугачка је око 20 km и одликује се стрмим странама и укљештеним меандрима Западне Мораве. Морава је преграђена бранама па су формирана два вештачка језера на хидроцентралама Овчар бања и Међувршје. Највећа дубина клисуре је 710 m. Клисура је под заштитом државе као предео изузетних одлика I категорије. О клисури се стара Туристичка организација Чачка.

Клисура је позната и по многобројним Овчарско-кабларским манастирима који су смештени на левој и десној обали реке. Постоји десет средњовековних мананастира који представљају изузетно атрактиван и значајан споменички комплекс, јединствен по месту на коме се налази, али и времену у коме је настао. Уз реку се налази и Овчар бања, позната по својим лековитим термалним изворима и прелепим бигреним слаповима.

Општина Берзаска

Општина Берзаска (рум. Comuna Berzasca) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 2.848 становника. Седиште општине је насеље Берзаска. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Берзаска се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Нова Молдава

Нова Молдава (рум. Moldova Nouă) је градска општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 12.350 становника. Седиште општине је насеље Нова Молдава. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Нова Молдава се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Пожежена

Општина Пожежена (рум. Comuna Pojejena) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 2.884 становника. Седиште општине је насеље Пожежена. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Пожежена се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Руговска клисура

Руговска клисура је 25 километара дугачка и преко 300 метара дубока клисура у Метохији, која се пружа од превоја Чакор на западу до Пећи на истоку. За заштићено подручје је проглашена 1985. године, на површини од 4301 ha.

Налази се између Проклетија на југу и Мокре планине, Хајле и Жљеба на северу. Кроз њу протиче река Пећка Бистрица. На излазу из клисуре је смештен град Пећ. Током плеистоцена, клисуром је силазио Пећки (Руговски) ледник и код Пећке патријаршије, створио је 260 метара високе морене. Клисура је популарно туристичко место.

Сићевачка клисура

Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/1887) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.

Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном површином од 77,46 km2, од чега се 55,59 km2 налази у општини Ниш, а 21,87 km2 у општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице је резерват природе у Србији.

Налази се у западном делу Србије у општини Љубовија. Планинска река Трешњица извире испод планине Повлен и после 23 км дугог тока се улива у реку Дрину. Непосредно пре ушћа у Дрину, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру дубоку око 500 м. Основне вредности због којих је ово подручје заштићено су очување станишта и популације заштићене врсте белоглавог супа, реке Трешњице и веома вредног етно наслеђа.

Строги природни резерват Клисура реке Ресаве

Клисура реке Ресаве је резерват који обухвата клисуру кроз коју протиче река Ресава. Заштићена површина има укупно 1140,68 хектара. Смештена је у горњем току реке Ресаве у близини Деспотовца.

Увац

Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу планине Златибор, те северну границу планине Златар. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.

Клисуре у Србији
Облици рељефа
Падински процеси
Флувијални процес
Крашки процес
Појаве и облици крашког процеса
са хидрогеолошком функцијом
Глацијални процес
Марински процес
Еолски процес
Остали облици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.