Клизиште

Клизиште (енгл. Landslide, франц. Glissement de terrain, нем. Rutschung, рус. Оползень) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падину[1]. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.

Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.

У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз „урвина“, која се у суштини односи на појаву одрона, а не клизишта.

Mameyes
Мамејско клизиште, које је затрпало више од 100 кућа, изазвано енормном количином падавина

Генеза

Landslide animation San Matteo County
Ова компјутерска симулација приказује кретање дубоког клизишта шкољкастог типа у Сан Матео округу. Почетак клижења је забележен неколико дана после новогодишње олује 1997. када се на отворила велика пукотина при врху на месту ожиљка и створило истрбушење изнад ножице клизишта. Кретање се наставило просечном брзином од неколико метара на дан, при чему се узбрдни део све више спуштао, пробио потпорни зид, и створио дубоку депресију у горњем делу. Истовремено ножица је наклизала преко пута. Преко 250000 тона стенског материјала је покренуто овим клизањем.

Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:

  • геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине);
  • геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања);
  • хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода);
  • климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега);
  • вегетациони;
  • антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума);
  • други утицаји (земљотрес, подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др).

Елементи клизишта

Елементи клизишта су:

  • Ожиљци - маркантна скоковита обележја:
    • Чеони,
    • Бочни,
    • Секундарни;
  • Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта;
  • Тело - покренути материјал;
  • Увала - удубљење при врху клизишта;
  • Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта;
  • Ножица - најнижи део;
  • Пукотине - обично тензионе, при врху клизишта.

Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.

Типови клизишта

ElSalvadorslide
Клизиште у Ел Салвадору, изазвано земљотресом 13. јануара 2001.

Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела.

  1. Подела према дубини клизне површине - Према дубини клизне површине клизишта се деле на:
    1. повшинска (<1m)
    2. плитка (1-5m)
    3. дубока (5-20m)
    4. врло дубока (>20m)
  2. Подела према количини покренуте масе - Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на:
    1. мала (до неколико хиљада m3)
    2. средња (до неколико десетина хиљада m3)
    3. велика (до неколико стотина хиљада m3)
    4. врло велика (до неколико милиона m3)
  3. Подела према месту настанка на падини - Према месту и узроку настанка клизишта се деле на:
    1. делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину
    2. детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже
  4. Подела према времену настанка - Према времену настанка клизишта се деле на:
    1. примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима
    2. секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем.
  5. Подела према структури и саставу падине - Према структури и саставу падине клизишта се деле на:
    1. асеквентна - у једнородним и неслојевитим стенама
    2. консеквентна - појава клизања је предиспонирана нагибом слојева или система пукотина према нагибу падине
    3. инсеквентна - клизна раван пресеца слојеве различитог састава без обзира на предиспонираност у склопу терена.
  6. Подела према структури и величини - Према структури и величини клизишта могу бити:
    1. клизишта смеше чврстих стена
    2. клизајући блокови
    3. клизни потоци
    4. површинска течења мале дубине под утицајем падавина и подземних вода
    5. површинско течење мале дубине под утицајем само атмосферских падавина
    6. мања откидања по захвату и дубини - благо заталасане површине падина
  7. Подела према механизму
    1. клизање
    2. течење
    3. сложено кретање
  8. Подела према облику клизне површине, рељефу и начину кретања - Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:
    1. Слојна
    2. Вишеслојна
    3. Ротациона
    4. Степеничаста (каскадна)
    5. Блоковска
    6. Поточаста
  9. По месту појављивања
    1. надводна
    2. подводна клизишта

Види још

Референце

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.
Јеро

Јеро (шп. El Hierro), раније познат и као Феро (шп. Ferro) и Меридијанско острво (шп. Isla del Meridiano) је вулканско острво у Канарском архипелагу у Шпанији. Са површином од 268,71 км² најмање је Канарско острво, а уједно најзападније и најјужније острво у архипелагу.

У административном погледу припада провинцији Санта Круз де Тенерифе, а главни и највећи град на острву је Валверде.

Према статистичким подацима из 2010, на острву је живело 10.960 становника.

Јовачко језеро

Јовачко језеро или Језеро Јовац налази се у селу Јовац, општина Владичин Хан. Настало је 1977. ерозијом земљишта. Богато је рибом. У њега се улива река Јовац.

Ово језеро припада скупини коју сачињава још пет језера која су настала на исти начин. Ових шест језера позната су под заједничким називом „Јовачка језера”. На простору њиховог постанка налазило се Јовачко клизиште. У ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године, са околних вулканских купа (Грот и Облик) и планине Кукавица, кренула је клизна маса (стена и земљишта) од 150 милиона m3. У оквиру клизне масе настала су језера Жилевје, Русимово, Црквено, Мало и Живково језеро. Велико Јовачко језеро настало је преграђивањем Јовачке реке клизном масом.

Јовачка језера су редак генетски тип језера, зато су уврштена на списак Инвентара геонаслеђа Србије из 2005. године. Проглашена су спомеником природе и стављена су под II степен заштите. Ово подручје одликује посебно значајан налаз строго заштићене врсте дугоногог мрмољка (Trirurus karelinii) и барске корњаче (emysorbicularis), односно 12 врста риба у језерима и Јовачкој реци.Црквено језеро добило је назив пошто је на месту данашњег језера постојала црква која је пропала због поменуте ерозије земљишта.

У овом селу постоји још неколико језера:

Средње јовачко језеро

Доњи Јовац, највеће језеро, дугачко је око 200 метара и широко 30-50 метара.

Бабин Мост

Бабин Мост (алб. Babimoc) је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији у коме је до 1999. године живело 95 одсто Срба, остало Албанци. Налази се на километар и по североисточно од реке Лаб, са десне стране пута Приштина — Косовска Митровица, у подножју Копаоника. Збијеног је типа, има осмогодишњу школу и православну цркву. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бабин Мост површине 803 ha.

Вила Романа дел Казале

Вила Романа дел Казале (итал. Villa Romana del Casale или Villa Rumana dû Casali) староримска је вила која се налази око 3 км² југозападно од средишта града Пјаца Армерина. На том локалитету се налазе слојеви историјских грађевина од 4. до 18. века. Римска вила садржи најбогатије и најкомплексније римске мозаике па је због тога уврштена на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи 1997. године.

Едуард Енгелман

Едуард Енгелман (нем. Eduard Engelmann Jr.; Беч, 14. јул 1864 — Беч, 31. октобар 1944) био је аустријски клизач у уметничком клизању, инжењер, и бициклиста. Три пута је освајао златну медаљу на европском првенству у уметничком клизању. Имао је троје деце и све троје су касније постали клизачи: Еди, Хелена и Кристина, која је постала жена Карл Шеферу.

Завојско језеро

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.

Коперник (кратер)

Коперник је кратер на Месецу назван по астроному Николи Копернику, који се налази у источном делу Океана бура.

Лавина

Лавина или усов, понекад плеоназмично и снежна лавина, називи су за рушење великих маса снега низ стрме високопланинске и падине већих нагиба, најчешће зими и у рано пролеће. Лавине се обично покрећу у стартној зони услед механичког дефекта у снежном покривачу (плочаста лавина) када снаге које делују на снег премашују негову јачину, а понекад само с постепеним проширивањем (олабављена снежна лавина). Након иницијације, лавине обично брзо убрзавају и расту у маси и запремини како оне повлаче све више снега. Ако се лавина довољно брзо помера део снега се може мешати са ваздухом који ствара прах снежне лавине, која је врста гравитацијске струје.

Клизишта камења или остатака, која се понашају на сличан начин са снегом, такође се називају лавинама (види клизиште). Остатак овог чланка односи се на сњежне лавине.

Терет на снежном наносу може бити само узрокован гравитације, у ком случају недостатак се може јавити било због слабљења снежног наноса или звог повећаног оптерећења услед падавина. Лавине које су покренуте овим процесом познате су као спонтане лавине. Лавине такође могу да се покрену другим узрочницима, као што су људске или биолошке активности. Сеизмичка активност такође може изазвати лавине.

Лимничка ерупција

Језерска ерупција или лимничка ерупција представља изузетно редак облик природне катастрофе током које се велике количине раствореног угљен-диоксида са дна неке језерске депресије изненада у виду снажне ерупције ослобађају у атмосферу узрокујући велика разарања како на самом језеру, тако и у непосредној околини. Такав вид ерупције је често праћен и снажним цунами таласима чији покретач је управо угљен-диоксид са дна језера. Језера која су потенцијална жаришта оваквих ерупција називају се лимноактивним или експлозивним језерима. Лимноактивна језера садрже велике количине угљен-диоксида, обично су јако дубока што доводи до великих разлика у температури језерске воде (посебно је та разлика очита између површинског слоја и дна). Научници верују да окидачи за овакве ерупције могу бити друге природне катастрофе попут земљотреса или вулканских ерупција, али и други видови снажних експлозија у близини језера.

До сада је овакав вид природне катастрофе директно регистрован у два наврата, оба пута у Камеруну. Прва лимничка ерупција регистрована је 1984. на језеру Монун и том приликом је страдало 38 становника, док се друга ерупција десила две године касније на суседном језеру Њос. Приликом ерупције језера Њос у атмосферу је испуштено око 80 милиона метара кубних CO2, а страдало је око 1.700 особа и преко 3,5 хиљада грла стоке.Језеро презасићено CO2 понаша се на исти начин као и лименка са газираним пићем. Све док су физички услови стабилни (температура воде, притисак и сл) не долази до ерупције, иако је језеро презасићено угљен-диоксидом само по себи веома нестабилно. Претпоставља се да је узрок лимничке ерупције језера Њос било клизиште које је изненада променило притисак у самом језеру и довело до промене температуре језерске воде на дну. Како је угљен-диоксид који се приликом ерупције ослободи из језера тежи од ваздуха он се спушта на површину и истискује кисеоник, што доводи до асфиксије (грч. α + σφύξις - без откуцаја срца) или гушења. Гас је уједно и веома хладан пошто долази са великих дубина и на жртвама узрокује смрзлине.

Један од начина за спречавање ових природних катастрофа је дегасификација језера. Том приликом се путем сифона са дна језера ослобађају одређене количине угљен-диоксида што знатно повећава саму стабилност језера. Овај систем превентиве се данас користи на језеру Њос.

Потенцијално највеће жариште за овакву катастрофу је језеро Киву на истоку Африке. Језеро је много већих и димензија и дубина (до 450 m) у односу на претходна два, и налази се у густо насељеном подручју, што би саму ерупцију учинило далеко катастрофалнијом. Поред CО2 у језеру се налазе и знатне количине још једног екплозивног гаса метана (CH4) што додатно повећава опасност. Потенцијални окидач за лимничку ерупцију језера Киву је изразито активни вулкан Њирагонго који се налази на свега 20-ак километара северно од језера. Професор Роберт Хек са Универзитета Мичиген потврдио је постојање оваквог вида ерупција на језеру Киву у геолошкој прошлости и проценио да се дешавају на сваких око хиљаду година.

Манастир Беочин

Манастир Беочин са манастирском црквом посвећеном празнику Вазнесења Христовог, налази се на ободу Фрушке Горе у истоименом месту. Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Нил Бламкамп

Нил Бламкамп (IPA: /ˈblʌm.kæmp/) или Нил Бломкамп (IPA: /ˈblɒm.kæmp/ или /ˈblɑm.kæmp/; енгл. Neill Blomkamp; Јоханезбург, 17. септембар 1979) јужноафричко-канадски је филмски редитељ и сценариста. Каријеру је почео као аниматор рачунарских ефеката и редитељ рекламних спотова. Часопис Тајм га је прогласио за једног од 100 најутицајнијих људи 2009. године, а часопис Форбс Бламкампа је уврстио међу 40 најмоћнијих познатих личности из Африке.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Природне катастрофе

Природне катастрофе настају деловањем природних сила, а манифестују се као настајање земљотреса, пожара (укључујући и шумске пожаре), поплаве, суше, лавине, олујног невремена, одрона и клизања тла, орканских ветрова, вулканских ерупција и др. Природна катастрофа може да узрокује губитак живота и оштећења имовине, и типично оставља за собом знатну економску штету, величина које зависи од отпорности угрожене популације, или способности да се оправи, као и од доступне инфраструктуре. Једна од заједничких карактеристика природних угрожавања која се односи на већину њих, је изненадност настанка (нпр. земљотреси, одрони и клизање тла, пожари отвореног простора и др.) иако се кроз научна достигнућа и модерну технологију, данас већ може предвидети настанак неке од природних угрожавања по месту и времену (нпр. поплаве, урагани, ниске температуре, суша и сл.).

Нежељени догађај неће произвести катастрофу ако се то деси на подручју без подложне популације. У рањивој области, међутим, као што је на пример Непал током земљотреса из 2015, земљотрес може да има катастрофалне последице и да остави трајну штету, која поправку које могу да буду неопходне многе године.

Солифлукција

Солифлукција је течење невезаног земљаног материјала сатурисаног водом преко непропусне баријере. С обзиром да непропусни материјал, који се налази испод невезане стене, спречава слободно дренирање, то тај материјал између вегетацијског покривача и непропусног материјала постаје сатурисан. Овај облик земљаног тока везан је за климатски хладнија подручја. Чак је и блага косина осјетљива на кретање под овим условима.

Урниско језеро

Урниско језеро, такође и урвинско, је тип језера које настаје при јачим земљотресима или под утицајем човека, када долази до клижења велике масе земље, које притом прегради речни ток. Вода нема куд да отиче па се ујезерава. Таква језера су се формирала на Сави 1737. и на Западној Морави код Овчара 1896. године. Најпознатије језеро овог типа на свету је Сареско које се налази у долини реке Мургаб на Памиру и настало је између 8. и 9. фебруара 1911. године након катастрофалног земљотреса и урниса.

Циклон Идаи

Циклон Идаи (енгл. Cyclone Idai) био је најјачи тропски циклон који је погодио Мозамбик од Јоквеа током 2008. године. Десети именовани и рекордни седми најјачи тропски циклон сезоне 2018/19. на југозападном Индијском океану, Идаи, створио се од тропске депресије која се формирала од источну обалу Мозамбика 4. марта. Депресија је изазвала клизиште у поменутој земљи касније тог дана и наставила да као тропски циклон прелази преко копна. Дана 9. марта, депресија се поново појавила у Мозамбичком каналу и наредног дана постала је умерена тропска олуја Идаи. Распао се 21. марта 2019. године.

Систем који је отпочео рапидну интенсификацију, досегао је првобитни максимални интензитет као јаки тропски сиклон са ветровима од 175 km/h (110 mph) дана 11. марта. Идаи је потом почео да слаби због надолазећих структурних промена у својој унутрашњости, те спао на интензитет тропског циклона. Идаијев интензитет остао је исти око један дан, после чега се почео поново појачавати. Дана 14. марта, Идаи је досегао максималан интензитет уз максималне постигнуте ветрове од 195 km/h (120 mph) и минимални централни притисак од 940 hPa (27,76 inHg). Идаи је потом почео да слаби како се приближавао обали Мозамбика, због мање погодних услова. Дана 15. марта, Идаи је изазвао клизиште у близини Бејре, као јаки тропски циклон.Идаи је покренуо јаке ветрове и изазвао тешке поплаве на Мадагаскару, у Малавију и у Зимбабвеу — поред Мозамбика. Убио је 958 особа — 589 у Мозамбику, 415 у Зимбабвеу, 60 у Млавију и 1 у Мадагаскару — те погодио још више од 3 милиона.

Циклон Орсон

Жесток тропски циклон Орсон био је четврти по јачини забележен циклон у Аустралијском региону. Орсон се формирао 17. априла 1989. године, и постепено се појачавао крећући се ка западу. Након што је достигао јачину 5. категорије 20. априла, олуја је почела да се креће ка југу убрзавајући. Следећег дана, циклон је достигао највећу јачину са ветровима од 250 км/ч (155 ml/h током 10 минута) и барометарски притисак од 904 hPa (mbar). Орсон одржава ову јачину скоро два дана пре него што активира клизиште у близини Дампиера. Циклон је након клизишта нагло ослабио и убрзао је ка југоистоку. Након што се преместио у Велики аустралијски залив 24. априла, олуја се распршила.

Упркос Орсонове изузетне јачине, начињена штета је била релативно мала, јер се кретао слабо настањеним регионом Западне Аустралије. Пет људи је погинуло близу копна, а штета је износила 20 милиона аустралијских долара (16,8 милиона америчких). Олуја је изазвала штету на новој платформи која је постављена ради истраживања могућег нафтног поља, за које се верује да садржи готово 200 милиона барела (32,000,000 м3) нафте. Штета је одложила пројекат за скоро две недеље. Најозбиљнији утицај био је у Панавоники, где је оштећено 70 домова. Након олује, трошкови рашчишћавања достигли су 5 милиона аустралијских долара (4,1 америчких). Због озбиљности олује, име Орсон је повучено након сезоне.

Шаста (планина)

Планина Шаста на Карук језику : Úytaahkoo или "White Mountain" је потенцијално активан вулкан који се налази на јужном крају Каскадских планина у Калифорнији у округу Сискију. Са висином од 4321 m то је други највиши врх Каскадаских планина, а пети у Калифорнији. Планина има процењену запремину од 350 km³ и то је стратовулкан са највећом запремином у Каскадаским планинама. Планина и његова околина су под управом U.S. Forest Service.

Покрети тла
Вода
Време
Ватра
Болест
Ванземаљски

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.