Кенија

Кенија, или званично Република Кенија (свах. Jamhuri ya Kenya, енгл. Republic of Kenya) је држава у источној Африци.[3] Граничи се са Јужним Суданом и Етиопијом на северу, на истоку са Сомалијом, на југу са Танзанијом и на западу са Угандом. На југозападу излази на језеро Викторија, а на југоистоку на Индијски океан. Површина Кеније износи 580.367 km². По површини она је 48. држава у свету, а 22. на континенту. По процени из 2004. Кенија је имала 34.707.817 становника. Главни и највећи град Кеније је Најроби, а остали већи градови су Момбаса, Кисуму, Накуру, Елдорет, Махакос, Лодвар, Ламу и Гариса. Кенија је била британска колонија. Независност је стекла 12. децембра 1963. Кенија је позната као земља националних паркова и резервата богатих спектакуларним биљним и животињским светом (Цаво, Масаи Мара, Амбосели).

Република Кенија
Jamhuri ya Kenya  (свахили)
Republic of Kenya  (енглески)
Крилатица: Уложимо напор сви заједно
(свах. Harambee)
(енгл. Let us all pull together)
Химна: О Боже створитељу свега
(свах. Ee Mungu Nguvu Yetu)
(енгл. O God of all creation)
Положај Кеније
Главни градНајроби
Службени језиксвахили, енглески[1]
Владавина
 — ПредседникУхуру Кенијата
 — Заменик председникаВилијам Руто
 — Председник СенатаКенет Лусака
 — Председник Народне скупштинеЏастин Мутури
 — Председник Уставног судаДавид Марага
 — Генерални адвокатПол Кихара Кариуки
Историја
НезависностОд УК
12. децембар 1963.
Географија
Површина
 — укупно580.367 km2(48)
 — вода (%)2,3
Становништво
 — 2013.[2]44.354.000(31)
 — густина76,42 ст./km2
Економија
ВалутаКенијски шилинг
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.ke
Позивни број+2541

1 005 из Танзаније и Уганде

Географија

Већи део северне Кеније чине суве равнице. На западу се налазе шумовита брда, а на југу, саване (пашњаци). На западу Кенија излази на језеро Викторија, по површини друго највеће слатководно језеро на свету. Северно од језера Викторија, на граници са Угандом се налази планина Елгон. Вулканске планине се налазе на средини земље у близини екватор.

Положај

Државе са којима се Кенија граничи су: Етиопија, Сомалија, Танзанија, Уганда, Јужни Судан и Судан. Површина државе износи 581.309 km².

Геологија и рељеф

Kenya topographic map-sr
Топографска мапа Кеније

Север и исток Кеније заузимају сушне и полусушне зоне равница и брежуљака. Мала и неправилно распоређена количина падавина у овој ретко насељеној регији не дозвољава развој пољопривреде.

На југу се налази планинска подручја са надморским висинама изнад 1.000 m (највиши врх земље је угашени вулкан Кенија са 5.199 m, друга највиша планина Африке иза Килиманџара). У овом подручју је највећа концентрација становништва због умерене климе и плодне земље што је у колонијалном раздобљу привукло европске насељенике. Ову планинску зону у смеру север-југ пресеца источни огранак Велике раседне долине (Great Rift Valley) у којој се налази неколико језера, међу којима је највеће Туркана на северу, на граници са Етиопијом.

На истоку Кенија излази на Индијски океан у који се уливају две највеће кенијске реке Тана и Галана.

Највећи градови у земљи су Најроби (2.750.561 становника 2005.), лука Момбаса (799.727), Накуру (259.934), Елдорет (218.472) и Кисуму (216.479).

Национални паркови

Дивљина Кеније је угрожена од стране ловокрадица. Постоји неколико националних паркова где су животиње заштићене и они привлаче посетиоце широм света. Туризам игра важну улогу у привреди Кеније која се тек развија.

Воде

Налази се река Галана, Језера Туркана(Рудолфово) и Викторијино(Укереве)

Клима

Lake turkana
Туркана Језеро

Кенија је подељена екватором на два скоро једнака дела. Регија северно од екватора је топла и прима мало кише. Јужна регија заузима три метеоролошке зоне: када нема кише, годишња температура у јуну је 24 °C, у јулу 28 °C. Кишни месеци су од октобра до децембра и од априла до јуна.

Флора и фауна

Око 11% земљишта у Кенији је погодно за пољопривреду. Јужни делови су у великој мери под шумом. Биљни свет Кеније је разноврсан. Дуж обале су шуме палми, мангрове, тиковине, копала (тврда смола), и сандаловине. Шуме баобаба, еуфорбија покривају земљу до око 915 m изнад мора. Савана је карактеристична за терен од 915 до 2745 m изнад мора.

Изузетно богат животињски свет је спцифичан за Кенију. Неке од животиња које имају своја саништа у Кенији су слон, носорог, нилски коњ, жирафа, зебра, газела, гну, биво, лав, леопард, ној, фламинго итд.

Животиње су заштићене у националним парковима и резерватима који су истовремено и туристичке дестинације за сафари.

Историја

У Кенији живе 44 етничке групе[4], које припадају трима великим групама народа Банту, Нилотима и Кушитима. Овај етнички мозаик је последица многобројних миграција и историјских збивања на територији данашње Кеније. Банту народи су дошли из два правца, са истока из предела данашњег Камеруна и Нигерије пре 1 века нове ере, као и из истог правца након 1. века нове ере, али и са југа из области Катанга на подручју данашњег ДР Конга и Замбије. Као што им и име говори Нилотски народи су се доселили око 1500. године из долине Нила и настанили у Великој раседној долини и околини језера Викторија. Они су на месту где је живео стари народ Чвези основали краљевство Буњоро-Китара. Кушитски народи су живели у овој области и у време Старог Египта, дакле у миленијумима пре нове ере, а њихова насељеност у данашњој Кенији је последица колонијалних подела у 19. и 20. веку.[5]

Инвазија Банту народа после 14. века приморале су већину нилотских етничких група да мигрирају у Уганду, где су они створили ново царство, или у Танзанију, где, мешајући се са Банту народима, они су постали Сукума и Њамвези. као што су у Кенији Луо асимиловали у великој мери Банту културу. Ипак друга група освајача дошла је у Кенију у 17. веку и са севера. То су били нило-хамитски народи који су се бавили сточарством. Њихова друштва су у основи били кланови, такође је ратник, или муран, био централна односно главна фигура. Они никад нису имали многобројну војску.

У приобалном делу Кеније су биле веома живе интеракције локалног Банту становништва са Арапима из Омана, Персијанцима из Шираза, па чак и Индусима. У периоду од 6. до 9. века активности су са дотадашње пољопривреде и риболова, проширене и на бродоградњу и пловидбу. У том периоду поморска трговина се одвијала углавном према југу, ка тада веома живом трговачком центру Килви. У 15. веку су два велика морепловца посетила обалу данашње Кеније - Женг Хе из Кине је 1414. године посетио Малинди, а Васко де Гама из Португалије је 1498. посетио Момбасу. У 17. веку су Португалци имали великог утицаја у приобаљу, до победе Арапа из Омана 1698. године који су били најутицајнији до 1885. године када је читава Кенија пала под колонијални утицај Велике Британије. Арапски назив за подручје источно-афричке обале и становника је био Зењ (земља „црних људи“) и односио се на градове као што су Момбаса, Малинди и Ламу у којима се развијала култура повзенана хибридним Свахили језиком са утицајима арапског, поругалског и фарсија, који је захваљујући трговини и комуникацији постао основни језик источне АФрике.

Kurve bei Mombasa
Пруга код Момбаса са краја 19. века која је повезивала Кенију са Угандом

Средиште управе британске колоније источне Африке која је формирана 1895. године налазило се од 1889. године у Махакосу, да би 1899. године било пребачено у Најроби.

Мау Мау устанак, у коме су доминирали припадници етничких група Кикују, Ембу и Меру, трајао је осам година, од 1952. до 1960. Повод за овај устанак су били затегнути друштвени, економски и расни односи, а додатни стимуланс је био период деколонизације у Африци. Ускоро након овог устанка је проглашена независност Кеније 12. децембра 1963, а први председник је био један од вођа устанка Џомо Кенијата. Од независности до 1992. године у Кенији је на власти била једна партија - Кенијска афричка национална унија. Након Кенијатине смрти 1978. године нови председник је постао Данијел Арап Мои (пореклом Каленџин) кога је 2002. године победом на изборима наследио председник Мваи Кибаки (пореклом Кикују). Садашњи председник Ухуру Кенијата је четврти председник независне Кеније, изабран 2013. године, он је син првог председника Џома Кенијате.

Административна подела

Кенија је до 2010. године била подељена на осам административних провинција (mkoa једнина, mikoa множина на свахилију), а од 2010. године на 47 округа који имају своје институције и законодавну власт:

Map showing Counties underthe new kenyan constitution.
Окрузи Кеније
Провинције Кеније до 2010. године Садашњи окрузи Кеније у оквиру бивших провинција
Централна Њандаруа, Њери, Кирињага, Муранга, Киамбу
Обална Момбаса, Квале, Килифи, Река Тана, Ламу, Таита-Тавета
Источна Марсабит, Исиоло, Меру, Тарака-Нити, Ембу, Китуи, Мачакос, Макуени
Најроби провинција Најроби
Североисточна Гариса, Ваџир, Мандера
Њанза Сиаја, Кисуму, Залив Хома, Мигори, Киси, Њамира
Раседна долина Туркана, Западни Покот, Самбуру, Транс Нзоиа, Уасин Гишу, Елгејо-Мараквет, Нанди, Баринго, Лаикипиа, Накуру, Нарок, Каџиадо, Керичо, Бомет
Западна Какамега, Вихига, Бунгома, Бусија

На челу сваке провинције се налазио управник (Provincial Commissioner) те провинције кога је постављао председник државе. Провинције су биле подељене на дистрикте (wilaya на свахилију). У време пописа 1999. године било је 69 дистрикта. Од тада њихов број је растао да би 2009. године достигао број од 254 дистрикта. [6] У августу 2009. године је Врховни суд Кеније донео одлуку да све новоформиране дистрикте ставља ван закона. Уставом Кеније из 2010. године одређено је 47 округа (county на енглеском) који имају окружне институције, надлежности и законодавну власт.[7]

Становништво

Kenyan man
Традиционално обучен Кенијац

У Кенији живе око 44 етничке групе чији језици припадају трима већим групама: Банту (највећи народи Кикују, 22%, Луја, 14% и Камба, 11%), нилско-сахарској (највећи народи Луо, 13% и Каленџин, 12%) и кушитска група која има мали број припадника, али у деловима земље с малом густином насељености, тако да заузимају велики део територије (Сомали, Боран). Сходно етничкој припадности свака етничка група има свој језик сврстани такође у три групе банту, нило-сахарски и кушитски. Званични језици су свахили и енглески.

Најзаступљенија религија у Кенији је хришћанство (око 38% протестаната и 28% католика). Муслимана има око 7%, а остатак становништва припада домаћим верама, чији су елементи присутни и у трима већим религијама.

Кенијски народи

Већина Кенијаца су црни Африканци, иако је мали број и европског, азијског и арапског порекла. Постоји око 50 различитих етничких група, укључујући Кикију, Масаји и Самбуру. Кенијци се одушевљавају фудбалом и атлетиком, те су кенијски тркачи освојили велики број медаља на олимпијским играма.

Образовање

Образовање у Кенији није обавезно, али осам година основне школе је обезбеђено од владе. Током 1990. скоро је 5,4 милиона ученика похађало 14.690 основних школа, а 614.000 средњешколаца је похађало 2.750 средњих школа. Кенија има четири универзитета: Универзитет у Најробију, Кенијата Универзитет, Егертон Универзитет у Накуру и Мои Универзитет у Елдорету. Специјални колеџи укључујући Момбаса политехнички, Музичка академија у Најроби.

Култура

Већина културних институција у Кенији је у Најробију или у Момбаси. У Најробију је Национални музеј Кеније, који укључује историју и геологију. У Најробију се налази и Мек Милан меморијална библиотека, са специјалном колекцијом Африке. У Момбаси је Форт Џизус музеј, историјски музеј основан још у 16. веку од Португалаца. Китал музеј је историјски и научни музеј.

Привреда

KSh10b
Кенијски шилинг

Најразвијеније гране кенијске привреде су пољопривреда и туризам. Извози се кафа и чај, а највећи извор стране валуте су туристичке посете националним парковима и резерватима (најпознатији је Масаи Мара који граничи са Серенгетијем у Танзанији). У Најробију, који је саобраћајно и привредно средиште источноафричке регије, развијен је и услужни сектор.

БДП је у 2004. био 1100 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.

Референце

  1. ^ Устав (1998) члан 53 „званични језици Народне скупштине ће бити Свахили и Енглески и послови Народне скупштине се могу обављати у било којем од ових језика“ оригинал: the official languages of the National Assembly shall be Kiswahili and English and the business of the National Assembly may be conducted in either or both languages
  2. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ http://kenyacommunities.org Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 9, 2016) (на језику: енглески) Kenya's Ethnic Communities - Foundation of the Nation
  5. ^ Ogutu Matthias, Kenyanchui Simon, An Introduction to African History, University of Nairobi Press 2007
  6. ^ All constituencies now turned into districts- News|nation.co.ke, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ списак округа на pp. 167. и 168. у Уставу Кеније из 2010. годинеPDF(на језику: енглески)

Спољашње везе

.ke

.ke је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Кенију.

Афрички рекорди у атлетици на отвореном

Афрички рекорди у атлетици на отвореном су најбољи резултати афричких атлетичара постигнути на атлетским такмичењима на отвореном широм света. Преглед афрчких рекорда признатих од ЦАА (Конфедерација афричке атлетике) постигнутух до 1. јуна 2014. године.

Кенија Наирови (Фелипе Кариљо Пуерто)

Кенија Наирови (шп. Kenia Nairovi) насеље је у Мексику у савезној држави Кинтана Ро у општини Фелипе Кариљо Пуерто. Насеље се налази на надморској висини од 20 м.

Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Кенија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Кенија је пријавила 48 учесника (28 мушкарца и 20 жене) у 15 дисциплина (8 мушких и 7 женских) али је коначан број такмичара 47 (28 мушкараца и 19 жена)., На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља заузела 5. место са дванаест освојених медаља (пет златних, четири сребрне и три бронзане). Поред медаља, Кенија је остварила један светски рекорд сезоне, један национални рекорд, пет лична и три лична рекорда сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 26 учесника у финалу заузела 3. место са 139 бодова.

Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Кенија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Кенија је пријавила 52 учесника (28 мушкарца и 24 жене) у 18 дисциплина (10 мушких и 8 женских)., На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља заузела прво место са шеснаест освојених медаља (7 златних, 6 сребрне и 3 бронзане). Поред медаља, Кенија је остварила један светски рекорд сезоне, један национални рекорд, пет лична рекорда и три лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 33 учесника у финалу заузела 2. место са 173 бода.

Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Кенија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Кенија је пријавила 49 учесника (28 мушкарца и 21 жене) у 19 дисциплина (11 мушких и 8 женских)., На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља заузела 2 место са 11 освојених медаља (5 златних, 2 сребрне и 4 бронзане). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 24 учесника у финалу заузела 2. место са 124 бодова.

Кенија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Кенија је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Кеније представљала су девет такмичара (6 мушкарца и 3 жене), који су се такмичили у 5 дисциплина (3 мушке и 2 женске).

На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља заузела 4. место са четири освојене медаље (две златне и по једна сребрна и бронзана). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 6 учесника у финалу заузела 5. место са 37 бодова. Поред тога остварен је један светски резултат сезоне, оборен је један национални рекорд и један лични рекорд.

Кенија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Кенија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта петнаести пут, односно на свим првенствима до данас. Кенија је пријавила осам такмичара (5 мушкарца и 3 жене) али у трци на 1.500 за жене није било њихове такмичарке тако да је репрезентацију представљало 7 такмичара (5 мушкарца и 2 жене), који су се такмичили у три дисциплине. , На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља заузела 10. место са две освојене медаље (златна и сребрна). Поред тога изједначен је један национални рекорд, остварен један лични и три рекорда сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 4 учесника у финалу заузела 13. место са 21 бодом.

Кенија на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Кенија је учествовала на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему (Уједињено Краљевство) од 1. до 4. марта седамнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Кенија је пријавила 7 учесника (3 мушкарца и 4 жене), који су се такмичили у 5 дисциплина (2 мушке и 3 женске). , На овом првенству Кенија је по броју освојених медаља делила 24. место са 1 бронзаном медаљом. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Кенија је са 5 учесника у финалу делила 13. место са 19 бодова.

Кенија на олимпијским играма

Кенија се први пут појавила на Олимпијским играма 1956. године и од тада Кенија је слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре осим игара одржаних 1976. и 1980. године.

На Зимске олимпијске игре Кенија је почела да шаље своје представнике почевши од 1998. године и од тада је редовно учествовала на свим наредним играма. Представници Кеније закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеиру су освојили 100 олимпијских медаља а од тога чак 31 златну.

Национални олимпијски комитет Кеније (National Olympic Committee Kenya) је основан 1955. а признат од стране МОКа исте године.

Маратон

Маратон је трка на 42.195 м (26 миља и 385 јарди).

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидес је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 km.

Односи Србије и Кеније

Односи Србије и Кеније су инострани односи Републике Србије и Републике Кеније.

Светски рекорди у атлетици на отвореном

Светски рекорди у атлетици на отвореном су најбољи постигнути резултати атлетичара у појединим атлетским дисциплинама, званично признати од стране ИААФ од 1912. године. Пре тог датума, ререзултати атлетичара су установили статистичари без гаранције усаглашености и без икаквих правих прописа за сваки рекорд. Прва листа мушких светских рекорда објављена је по први пут 1914. године, а прве женске листе 1936. године. Од 1987. Међународна атлетичка федерација такође је узела у обзир и такмичења у дворани.

Рекорди се воде за 47 мушких дисциплина (укључујући 24 олимпијске) и 47 женских дисциплина (укључујући 23 олимпијске) званично су признати од стране ИААФ-а за усвајање свјетског рекорда. Најдужа дисциплина је трка на 100 километара.

Миља је једина не-метричка удаљеност сертификована од стране ИААФ.

Ратификовании светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 16. септембар 2018. године.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2011.

XIII Светско првенство у атлетици на отвореном одржано је у Тегуу, Јужна Кореја у периоду од 27. августа до 4. септембра 2011. на стадиону Тегу.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2015.

XV Светско првенство у атлетици на отвореном одржало се у Пекингу (Кина) у периоду од 22. до 30. августа 2015, на Националном стадиону.

Трка на 1.500 метара

Трка на 1500 метара средњепругашка атлетска дисциплина. Трка на 1500 метара се трчи 3,75 кругова (на стазама дугим 400 метара). У новије време трка на 1500 метара је по пролазним временима постала блиска спринтерским временима. Тако је светски рекорд Хишама ел Геружа био у сваком кругу испод 55 секунди. Током 1980их овом дисциплином су доминирали британски тркачи, да би касније најбољи били атлетичари из Марока, Алжира и Кеније. Међу женама, већ дуго су најбоље такмичарке из Кине.

Најбржи међу мушкарцима постижу резултате око око 3:27 минута, што одговара средњој брзини од 7,24 m/s, или 26,08 km/h.

Најбрже атлетичарке ову дистанцу претрче за око 3:51 минута, што одговара средњој брзини од 6,49 m/s, 23,37 km/h.

Трка на 10.000 метара

Трка на 10.000 метара је атлетска дисциплина која са тркама на 3.000 и 5.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на стадионима и износи 25 пуних кругова.

Трка на 10.000 метара је олимпијска дисциплина, која се налази на програму Летњих олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској од Олимпијских игара 1988. у Сеулу.

Најбржи мушкарци претрче ову дистанцу за око 27 минута, што даје просечну брзину од 6,17 м/с или 22,22 км/ч. Најбрже жене постижу резултате око 30 минута, што даје просечну брзину од 5,55 м/с или 20 км/ч.

Трка на 3.000 метара са препрекама

Трка на 3.000 метара са препрекама је дугопругашка атлетска дисциплина. Назива се још и „Стиплчез“ (енгл. Steeplechase) а име је добила по истоименој дисциплини у коњичком спорту. Трка се базира на савлађивању препрека у виду препона и водених препрека, а одржава се на атлетским такмичењима на отвореном. Од 1920. уврштена је у програм Олимпијских игара у мушкој конкуренцији, а тек од 2008. и у женској конкуренцији.

Трка на 800 метара

Трка на 800 метара је најкраћа средњопругашка атлетска дисциплина. Трка на 800 метара се трчи два круга (на стазама дугим 400 метара). Код дворанских надметања, стаза је дуга 200 метара, па се трчи четири круга.

Ова трка захтева брзину и издржљивост, и зато представља комбинацију спринта и трчања на средње пруге.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.