Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника. У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Келебија
KelebijaCatholicChurch
Католичка црква у Келебији
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 2142
 — густина361*/км2
Географске карактеристике
Координате46°06′00″ СГШ; 19°34′00″ ИГД / 46.1° СГШ; 19.5667° ИГДКоординате: 46°06′00″ СГШ; 19°34′00″ ИГД / 46.1° СГШ; 19.5667° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина290,0* км2
Келебија на мапи Србије
Келебија
Келебија
Келебија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24104
24205
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Демографија

У насељу Келебија живи 1739 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 799 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.861
1953. 2.641
1961. 2.974
1971. 2.434
1981. 1.995
1991. 1.975 1.967
2002. 2.168 2.186
2011. 2.142
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.275 58,80 %
Срби
  
367 16,92 %
Хрвати
  
138 6,36 %
Буњевци
  
133 6,13 %
Југословени
  
102 4,70 %
Црногорци
  
14 0,64 %
Македонци
  
6 0,27 %
Муслимани
  
5 0,23 %
Словенци
  
3 0,13 %
Украјинци
  
2 0,09 %
Словаци
  
2 0,09 %
непознато
  
0 0,0 %

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Суботица, на којој се налазе четири насеља, Келебија, Љутово, Мала Босна и Суботица.

Референце

SuboticaMunicip2
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Љутово

Љутово(хрв. Mirgeš) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1067 становника.

Аеродром Суботица

Аеродром Суботица (IATA: нема, ICAO: LYSU), познат и као аеродром Биково, је спортски аеродром недалеко од града Суботице у Војводини, у Србији.

Бач-Кишкун (жупанија)

Бач-Кишкунска жупанија, (мађ. Bács-Kiskun megye) је једна од жупанија региона великих равница и северне мађарске у Мађарској, налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Бач-Кишкун жупанија је омеђена са рекама Дунав и Тиса, а своје границе дели са Србијом и мађарским жупанијама Пешта, Јас-Нађкун-Солнок, Чонград, Барања, Толна и Фејер. Површина жупаније је 8.445,15 km² што је чини највећом од свих мађарских жупанија. Седиште жупаније је град Кечкемет.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Државни пут 11

Државни пут IБ реда 11 је државни пут првог Б реда у северној Србији.

Европски пут Е662

Европски пут E662 је европски пут класе Б, који се простире у смеру запад-исток и који повезује европске путеве Е73 и Е75 од Осијека до Суботице. У Србији, овај пут је обележен као низ деоница државних путева 16, 15, 12, 11 и 100.

Постојећи пут је целом дужином магистрални пут са две саобраћајне траке.

Железничка станица Нови Сад

Железничка станица Нови Сад је главна железничка станица у Новом Саду. Налази се на магистралној прузи број 4 (Београд) – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија) између железничке станице Петроварадин и распутнице Сајлово. На станици постоје четири пролазна, два локална колосека и пет колосека за возове на чекању. За пријем и отпрему путника користе се три пролазна (1, 2. и 4. колосек) и два слепа колосека (12. и 13. колосек).

Станица се налази у саобраћајном средишту града, на самом почетку Булевара ослобођења, који чини саобраћајну „кичму“ града у правцу север–југ и преко Моста слободе води ка сремској страни града. У правцу исток–запад пружа се Булевар Јаше Томића, који преко Кисачке и Руменачке улице води до источних, северних и западних делова града. На свега 50 метара од самих перона налази се велики станични плато на којем је окретница линија градског и приградског превоза превоза, долазни перони међумесне аутобуске станице (МАС), а нешто даље и одлазни перони МАС.

Келебија (Мађарска)

Келебија (мађ. Kelebia) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Кишкункалашком срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Киреш

Киреш (мађ. Kőrös) или погрешно Кереш (мађ. Körös), је река у северној Бачкој, директна притока реке Тисе.

Киреш је дуг 90 km, а површина слива му је 950 km² и припада црноморском сливу. Ово је гранична река Србије и Мађарске.

Мала Босна

Мала Босна је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1082 становника.

Предграђе

Предграђе је назив за насеље претежно стамбеног карактера. Оно се најчешће сматра засебним насељем у непосредном окружењу града, са којим је у функционалној вези (као што је случај у Европи, Северној Америци и код нас), али и стамбена целина у оквиру града (Аустралија). Преграђа такође често одликује мања густина насељености од средишњих градских целина. Предграђа се често називају и „спаваоницама градова“.

Нека од најпознатијих светских предграђа су: Њу Џерзи, Холивуд, Беверли Хилс, Гринич, Версај, Потсдам, Совето, Пиреј, Борча.

Пруга Београд—Суботица

Пруга Београд центар – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница са Мађарском је магистрална железничка пруга у Србији. Према Уредби о категоризацији железничких пруга обухвата магистралне пруге 101 (на деоници Београд центар – Стара Пазова) и 105 (на деоници Стара Пазова – државна граница са Мађарском). Дужине је 181,6 километара и повезује Београд са севером земље, Мађарском и остатком Европе. Пруга полази из шумадијског дела Београда, прелази Саву и пролази кроз источни део Срема, код Новог Сада прелази Дунав и даље наставља централним делом Бачке до Суботице и државне границе са Мађарском. Пругом управља Инфраструктура железнице Србије.

Списак споменика културе у Севернобачком округу

Следи списак знаменитих места у Севернобачком округу.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Томпа

Томпа (мађ. Kelebia) је град у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Кишкункалашком срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Код Томпе се налази истоимени гранични прелаз, који се налази насупрот српском граничном прелазу „Келебија“.

Хумке у Суботици и околини

О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.