Кварцит

Кварцит је масивна метаморфна стена која настаје метаморфозом кварцног пешчара. Метаморфоза пешчара у кварцит дешава се услед великог притиска и температуре. Такви термодинамички услови везани су за тектонску компресију у орогеним појасевима. Чист кварцит је обично бео до светлосив, мада се може јавити и у различитим нијансама розе и црвене боје, које потичу од од оксида гвожђа. Друге боје (жута, наранџаста) се могу јавити, ако су присутне мање количине других елемената.

Ортокварцит је веома чист кварцни пешчар, изграђен углавном од добро обрађених зрна кварца, повезаних силикатним везивом. Ортокварцит обично садржи око 99% силицијум-диоксида, веома мале количине оксида гвожђа и трагове резистентних минерала, као што су: циркон, рутил и магнетит. Иако може садржати фосиле, у овој стени је сачувана оригинална текстура и седиментна структура.

Кварцит је стена која је веома отпорна на ерозију, па због тога веома често изграђује гребене и врхове. Веома мали садржај силицијума у стени, доводи до тога да се елувијацијом формира веома мала количина растреситог покривача. Из тог разлога су масе кварцита покривене веома танким слојем растреситог покривача (елувијума) и веома малом количином вегетације.

SwanPeakQuartziteOutcrop
Кварцит

Литература

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Види још

Архитектура старог Египта

Египатска архитектура је главни елеменат египатске цивилизације, која се сматра једном од најзначајних цивилизација старог века, имајући у виду време у коме је постојала, достигнућа и трајање од 3.000 година.

Египатска цивилизација је развила специфично државно уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност.

Историја старог Египта се протеже од 31. века п. н. е. до 30. године п. н. е. када је дефинитивно престала да буде самостални државни ентитет. Аутохтона египатска култура одржала се много дуже и нестала је тек после арапских освајања у 7. веку н. е.

Основна одлика египатске архитектуре је полихромија, поједини делови грађевина су бојени.

Гвајанска висораван

Гвајанска висораван (порт. Planalto das Guianas, енгл. Guiana Highlands, франц. Plateau des Guyanes, шп. Macizo Guayánico, хол. Hoogland van Guyana), (Гвајанска висија, Гвајански плато или Гвајанске планине) је висораван која се простире у северном и североисточном делу Јужне Америке. Захвата простор између 7° сгш на северу и екватора на југу, до приатлантских низија на истоку и љаноса на западу. Северна граница представљена је сливом реке Ориноко, а јужна левим притокама Амазона. Укупна површина висије је око 1,6 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе Венецуеле, Гвајану, Суринам и Француску Гујану, као и крајње северне делове Бразила и исток Колумбије.

Камено доба у јужној Азији

Камено доба у јужној Азији обухвата палеолитски и мезолитски период у јужној Азији.

Метаморфне стене

Метаморфне стене настају процесом метаморфозе, мењањем, трансформацијом, од неке стене. Под метаморфозом се подразумева деловање високе температуре притиска, водене паре и гасова.

Метаморфоза се одвија у температурним границама од 180 °C (по некима 200 °C), што представља горњу границу дијагенезе, до почетка анатексиса - парцијалног топљења масе (а та граница зависи од састава протолита - првобитне стене). Протолит је подвргнут деловању топлоте и притиска што узрокује дубоке физичке и/или хемијске промене. Протолит може бити седиментна стена, магматска стена или нека друга метаморфна стена.

Московска област

Московска област (рус. Моско́вская о́бласть) или Подмосковље (рус. Подмосковье) је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом области на простору Централног федералног округа у европском делу Русије.

Административни центар области званично је град Москва, међутим, фактички управа је у граду Красногорску. Са становништвом од 7.095.120 (према руском попису становништва из 2010. године) који живи у подручју од 44300 km², то је један од најгушће насељених региона у држави и други је најзаступљенији савезни субјект. Московска област нема званични административни центар; њене јавне власти се налазе у Москви и на другим локацијама у области.Московска област је ограничена - на северозападу је Тверска област, Јарославска област на северу, Владимирска област на североистоку и истоку, Рјазањска област на југоистоку, Тулска област на југу, Калушка област на југозападу, и Смоленска област на западу. У центру је град Москва, који је засебан савезни субјект сама по себи. Област је високо индустријска, а главне индустријске гране су металургија, рафинерија нафте и машинство, исхрана, енергија и хемијске индустрије.

Нефертитина биста

Биста краљице Нефертити пронађена је 6. децембра 1912. приликом ископавања немачког источњачкод друштва (DOG) под вођством Лудвига Борхарта у Амарни у кући P47,2, у тада откривеном атељеу египатског главног вајара Тутмозиса она је била са другим ископаним објектима као поклон од Џејмса Симона донесена јануара 1920. године у Немачку и данас се налази у Новом музеју у Берлину под инвентарним бројем Nr.213000 као главна атракција збирке египатске уметности у Немачкој.

Општина Шековићи

Општина Шековићи је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Шековићима. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 6.761 лица.

Патагонија

Патагонија је део Јужне Америке који се налази источно од Анда и јужно од река Неукен и Колорадо на (42°) јужно. Део који припада Чилеу обухвата јужни део области Лос Лагос, област Аусен и Магелан (изузев дела Анктарктика на који Чиле полаже право). Источно од Анда аргентински део Патагоније укључује провинције Неукен, Рио Негро, Чубут, Санта Круз, и Огњену земљу, као и јужни део провинције Буенос Ајрес.

Рувензори

Рувензори (Rwenjura) планински је венац на територији источне екваторијалне Африке, који се налази на граници између Уганде и Демократске Републике Конго. На Рувензори планинама се налазе глечери који представљају извор реке Нил.

Планине Рувензори достижу висину до 5.109 m. Највиши врхови Рувензорија су непрекидно прекривени снежном капом, и заједно са Килиманџаром и планином Кенија су једине планине те врсте у екваторијалној Африци. Национални парк Рувензори и Национални парк Вирунга се налазе у околини.

Списак стена

Овде је приказан списак стена који није коначан.

Стене

Стена (ијек. стијена) је скуп, сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре. Испитивањем свих врста стена, које граде Земљину кору, установљено је да се у стенама налази само 100-150 врста минерала, који их граде, иако је утврђено постојање преко 3000 врста природних минерала на Земљи. На примјер, уобичајена стена гранит је комбинација минерала кварца, фелдспара и биотита. Вањски чврсти слој планете Земље сачињен је од разних стена.

Дробљењем (ситњењем) стене добија се камење и прашина. До дробљења може доћи утицајем временских прилика, ерозијом или вештачким путем — експлозивом или машинама.

Стене је користило цело човечанство током своје историје. Од каменог доба стјене и камење су кориштене као алат. Минерали и метали нађени у стенама били су незамењиви за настанак људске цивилизације. Наука је дефинирала три основне групе стена: седиментне, метаморфне и магматске.

Истраживање литогенезе (грч. λίθος lithos = стена) и петрогенезе (πέτρος petros = камен) представља основну област истраживања петрологије и геологије, али и геофизике и геохемије.

Термоминерални извори Врњачке Бање

Термоминерални извори Врњачке Бање су значајни хидрографски објекти и природно добро од националног значаја за Републику Србију, пре свега због физичких и хемијских одлика вода са њихових извора. Права балнеолошка вредност Врњачке Бање није била позната све док барон Хердер није извршио прву анализу 1835. године, када су на сонову тих података затим анализу извршили 1856. године Емерих Линдмајер.Разноврсност хемијског састава термоминералних вода Врњачке Бање има велику медицинску, балнеолошку и туристичку вредност пре свега због њихове примене у лечењу и рехабилитацији различитих болести, и других стања здравља, по чему су термоминерални извори Врњачке Бање познати и ван граница Србије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.