Квартар


Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију (ICS).[1] Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас.[1] У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 година, при чему холоцен траје и дан данас.[1]

Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар” се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.[2]

Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.[3][4]

Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Појава човека

Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба Плиоцена)

Датовање

Постоји неколико метода датовања квартара:

Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза

милиони година геолошка епоха периода фосили
3,000 милиона година АРХАЈСКА ЕРА ЕОЗОИК непоуздани тргови живота пред крај периода
600 милиона година ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА
  • прве водене животиње, нема кичмењака
  • живот још у води,
  • први водени кичмењаци
  • први остаци сувоземаца
  • појава првих гмизаваца
200 милиона година МЕЗОЗОИК (секундарна ера)
  • царство првих гмизаваца, појава првих птица
  • непоуздани трагови првих сисара, водоземци се повлаче
70 милиона година ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК)
  • 50. милиона година - адапис
  • 40-35 милиона год. - некролемур
  • 35-30 милиона год - бранисела,
1,87 милиона година ТЕРЦИЈАР
0,01 милиона година КВАРТАР
  • Квартарна флора и фауна

Живот током квартара

Квартарна флора

Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (лат. Dryas octopetala), поларном врбом (лат. Salix polaris) и брезом (лат. Betula nana). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. Rhododendron laponicum расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.

Квартарна фауна

Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. Corbicula fluminalis, крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.

Сисари:

Представници хладне климе:

Пећински сисари:

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Cohen, K.M.; Finney, S.C.; Gibbard, P.L.; Fan, J.-X. „International Chronostratigraphic Chart 2013” (PDF). stratigraphy.org. ICS. Приступљено 15. 6. 2014.
  2. ^ Earthquake Glossary - Late Quaternary U.S. Geological Survey
  3. ^ Denton, G.H.; Anderson, R.F.; Toggweiler, J.R.; Edwards, R.L.; Schaefer, J.M.; Putnam, A.E. (2010). „The Last Glacial Termination”. Science. 328 (5986): 1652—1656. CiteSeerX 10.1.1.1018.5454Слободан приступ. PMID 20576882. doi:10.1126/science.1184119.
  4. ^ Lowe, J.J.; Walker, M.J.C. (1997). Reconstructing Quaternary Environments. Routledge. ISBN 978-0582101661.

Спољашње везе

Ера:
Кенозоик
Периоде:
Палеоген
Неоген
Квартар
Paleogen

Paleogen i neogen po staroj klasifikaciji imaju zajednički naziv tercijar. Periodu paleogena karakteriše još uvek mali broj savremenih organizama čiji se procenat kreće od 5% u paleocenu do 20 % u oligicenu. Paleogen je doba Numulita, kada protozoe, sitni organizmi narastaju u krupne organizme koji dostižu prečnik i do 15 cm. U paleogenu kopno nastanjuju niži sisari mesožderi. Započinju glavne faze Alpske orogeneze, a krejem paleogena obrazuju se glavni venci Alpa, Dinarida, Karpatsko-Balkanskih planina. Paleogen je podeljen na tri epohe: paleocen, eocen i oligocen.

Perm (perioda)

Perm je period pre 290 do 245 miliona godina. On je poslednji period paleozoika. Perm je okarakterisan rivalstvom između dve grupe gmizavaca

zverolikih, tj. one razvojne grupe gmizavaca iz kojih nastaju sisari. Oni su tokom evolucije poprimili sisarske osobine

diapsidni, ili gmizavci sa dve slepoočne jame na lobanji. Njihovi potomci su: dinosaurusi, leteći gmizavci – pterosauri, krokodili, gušteri i zmije.U permu su prevlast imali zveroliki gmizavci. U mezozoiku su oni izumrli, ali ne pre nego što se od njih razvile male životinje pokrivene dlakom, prethodnici današnjih sisara.Perm je okončan najvećim masovnim izumiranjem u istoriji Zemlje. Nivo svetskog mora opao je za nekih 150 m, a niz vulkanskih erupcija zasenio je Sunce. To je prouzrokovalo efekat staklene bašte, i dovelo do izumranja 95% vrsta morskih organizama. Među njima su trilobite i većina tadašnjih vrsta glavonožaca, korala i krinova. Sa kopna je nestalo 75% kičmenjaka, i gotovo sve listolike biljke. Ovo veliko masivno izumiranje je ostavilo skoro pustu planetu. Na početku sledeće geološke ere, mezozoika, preživele životne forme su imale na raspologanju ogroman životni prostor i spektar različitih ekoloških uslova za razvoj.

Ђовани Ардуино

Ђовани Ардуино (итал. Giovanni Arduino; Каприно Веронезе, 16. октобар 1714 — Венеција, 21. март 1795) је био италијански геолог кога називају „оцем италијанске геологије“.

Ардуино је био стручњак на пољу рударства који је, вероватно први у свету, направио класификацију (геолошку скалу) геолошког времена. Он је 1735. поделио историју Земље, на бази својих дотадашњих сазнања о геологији северне Италије на четири периода: основни (први), други, трећи (терцијар) и вулкански или четврти(квартар).

Од те поделе данас у геолошкој скали постоји само квартар.

Јура

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Геолошка доба

Постоје четири геолошка доба на која је подељена историја Земље. Докази према радиометријском датирању указују да је Земља стара око 4,54 милијарде година. То су почев од најстарије ка најмлађој (у геологији се све посматра хронолошким редоследом): прекамбријум (време пре камбријумске експлозије), палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку или фанерозојском еону, док прекамбријум обухвата све што је претходило фанерозоику.

Често се у геологији прекамбријум одваја као рана фаза у настајању Земље од остале три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу, односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким добима, дакле у фанерозоику, утврђено је постојање и развој живог света. Поред ових доба посебно се издваја архаик као доба које је претходило прекамбријуму или се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре протерозоика), док се у страној литератури хадајк наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику. Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости, односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је утврђено на прорачунима везаним за изотопе уранијума и торијума, па је и почетак прекамбријума везан за настанак Земље.

Раздобље у коме се развијао живи свет, фанерозоик, диференциран је на три ере палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба), а међе између њих представљају крупне промене у живом свету које су се десиле у геолошкој историји (нагли процват живота, масовна изумирања).

Геолошке ере

Ера у геологији представља елемент поделе геолошког времена којим се врши подела еона.

Девон (периода)

Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359,2 милиона година. Назив је добила према истоименој грофовији у Уједињеном Краљевству где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.

Камбријум

Камбријум је прва и најстарија периода у палеозоику, према постојећој геохронологији почела је свој развој пре 570 милона година, а завршила се пре око 510 милиона година. Назив ове периоде потиче од римског назива Cambria за Велс. У камбријуму се први пут јављају животиње са скелетом, а своју доминацију започињу трилобити.

Карбон (периода)

Периода карбона је започео пре око 360 милиона година, након једне од највећих катастрофа која је довела до изумирања око 70% морских животиња. Припада палеозоику. Карбон представља веома важан период у развитку сувоземног начина живота — током њега развила се у потпуности шумска вегетација пречица и каламита, а до краја периоде постојали су већ сви раздели сувоземних биљака, што је омогућило диверзификиацију осталих сувоземних организама, као и успостављање комплекснијих еколошких односа.

Кенозоик

Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) је геолошка ера која је почела пре око 65 милиона година и траје и дан данас. Међа мезозоик - кенозоик обележена је масовним кредно-терцијарним изумирањем које је означило крај постојања диносауруса који су током мезозоика „владали“ Земљом.

Креда (периода)

Креда представља један од најважнијих периода геолошке хронологије, који обухвата време од краја јуре, пре 146 милиона година (Ma), до почетка палеоценске епохе, односно, терцијарске периоде (65,5 Ma). Крај креде такође дефинише међу између мезозојске и кенозојске ере.

Мезозоик

Мезозоик је једна од три геолошке ере фанерозојског еона. Подела времена на ере је почела са Ђованијем Ардуином у 18. веку, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа терцијар). Смештен између палеозоика и кенозоика, мезозоик значи „средње животиње“ на грчком: месо за средње и зоо за животиње. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.

Мезозоик је био време тектонске, климатске и еволуцијске активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до специјације и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових животињских врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.

Неоген

Неогенски период је јединица геолошког времена која се састоји од миоценске, плиоценске, плеистоценске и холоценска епохе. Неогенски период следи палеогенски период.

У прошлости су се изрази неогенски систем и систем горњег терцијара користили како би описали данашњи неогенски период.

Данас, међутим, постоји покрет међу геолозима (посебно морским геолозима специјализованим за неоген) да се садашњи геолошки период (квартар) укључи у неоген, док остали (посебно они специјализовани за геологију копна) инсистирају да квартар буде посебни период због другачијих налаза. Понешто збуњујућа терминологија и неслагање геолога о томе где треба повући хијерархијску међу је последица све финијег грануларитета, како се налази приближавају садашњости, и захваљујући томе што млађи Седиментарна налази обично представљају далеко већи извор података од оних старијих, те указују на далеко већи број облика околине. Делећи кенозојску еру на три (или два) периода (палеоген, неоген, квартар) уместо 7 Геолошке епохе|епоха]], периоде је нешто лакше упоредити са трајањем периода у мезозојској и палеозојској ери.

Ордовицијум

Ордовицијум је друга од шест геолошких периода палеозоикa, и обухвата време од пре око 488.3±1.7 до пре око 443.7±1,5 милиона година. Ордовицијуму претходи камбријумска периода a следи га силурска периода. Ова периода је добила име по велшком племену Ордовик (енгл. Ordovices), први ју је дефинисао Чарлс Лапворт 1879, да би разрешио расправу између његових следбеника Адама Сеџвика и Родерика Мурчинсона, који су смештали исте наслаге стена северног Велса у камбријум и силур, респективно. Лапворт је препознао да је фосилна фауна из спорног стратума различита и од камбријумске и од силурске, и схватио да би те стене требало сместити у засебну геолошку периоду.

Палеозоик

Палеозоик је дуга геолошка ера у развоју Земље која је почела пре око 542 а трајала је до пре око 251 милиона година, рачунајући од садашњег времена. Назив потиче од грчких речи „палео“ (стари) и „зооик“ (живот). Палеозоик је прва (најстарија) ера еона фанерозоика.

Плеистоцен

Плеистоценска епоха је део геолошке хронологије. Назив плеистоцен долази од грчких речи плеистос (већина) и цено (нов). Плеистоцен следи плиоценску епоху и претходи холоценској епохи. Плеистоцен је трећа епоха неогенског периода или 6. епоха кенозојске ере. Трајао је од пре 1,81 милиона до пре 11.550 година.

Крај плеистоцена одговара крају палеолитског доба које користи археологија.

Силур

Силур је трећа од шест геолошких периода палеозоикa, која је трајала од краја Ордовицијума (пре око 443,7 ± 1,5 милиона година) до почетка Девона (пре око 416.0 ± 2,8 милиона година). Као и код осталих геолошких периода може се релативно прецизно одредити почетак и крај периоде, али за догађаје током периоде није познато потпуно прецизно време одигравања, тако да они могу да варирају у распону од неколико милиона година. Најбитнији догађај за Силур је масовно изумирање на самом почетку ове периоде када је око 60% морских врста нестало.

Терцијар

Терцијар је термин за временски период од изумирања диносауруса, приближно пре око 65 милиона, и почетка последњег леденог доба (квартар) пре око 1,8 милиона година. По тренутно важећој временској скали уместо терцијара стоје две периоде: палеоген и неоген који су даље издељени на епохе. Према томе, терцијар је време од почетка геолошке епохе палеоцена до краја геолошке епохе плиоцена.

Тријас

Тријас је геолошка периода која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 милиона година. Као прва периода мезозоика, тријас се јавља након перма, а пре јуре. И почетак и крај тријаса су обележени масовним изумирањем. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге стена које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.

Карактеристичне наслаге тријаса су црвени пешчари и евапорати који сугеришу постојање топле и суве климе. Нема никаквих доказа о глацијацији; по ономе што се може закључити, није било леденог покрова нигде на копну. Суперконтинент Пангеа се почео раздвајати током тријаса, али се још није распао; ипак су забележене прве поморске наслаге које сведоче о првом раседу, којим је раздвојен Њуџерси од Марока, те се датирају у касни тријас. Због ограничене обале суперконтиненталне масе, морске наслаге тријаса су релативно ретке у свету, упркос њиховом присутству у Западној Европи, где се тријас први пут проучавао. У Северној Америци, на пример, морске наслаге су ограничене на неколико локација у западном делу. Тако је стратиграфија тријаса углавном темељена на организмима који су живели у лагунама или високо-сланим стаништима, као Estheria ракови.

Током тријаса је и морски и копнени живот показао адаптивну радијацију која је почела од нагло осиромашене биосфере која је била последица пермско-тријаског изумирања. Корали групе hexacorallia су се први пут појавили. За прве цветњаче (Angiosperme) се верује да су еволуирале за време тријаса, исто као и први летећи кичмењаци, птеросаури.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.