Кањижа

Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. у Кањижи је живео 9.871 становник.

Кањижа
Magyarkanizsa városháza
Градска кућа у Кањижи
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 9.871
 — густина139*/км2
Географске карактеристике
Координате46°03′44″ СГШ; 20°03′03″ ИГД / 46.06226° СГШ; 20.05084° ИГДКоординате: 46°03′44″ СГШ; 20°03′03″ ИГД / 46.06226° СГШ; 20.05084° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина76,1* км2
Кањижа на мапи Србије
Кањижа
Кањижа
Кањижа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24420
Позивни број024
Регистарска ознакаКА

Име

Стара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте Magyarkanizsa (српски: Мађарска Кањижа).

Прошлост

Стара Кањижа је у првој половини 18. века имала милитарски статус. Становништво су чинили Срби граничари у Потиској аустријској граници. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање официра, у Кањижи за провинцијални статус су се изјаснили: капетан Стеван Зако, хаднађи Максим Нинчићев и Стеван Карапанџић, барјактари Никола Карапанџић, Стеван Зарић, Груја Чанадац и Георгије Зако. Одан свом животном војничком позиву био је само хаднађ Петар Бајанац.[1]

Срби граничарски официри који су остали у провинцијалу добили су мађарско племство и мање земљишне поседе, који ће 1765. године остати њихови без ограничења. Тако су постали племићи земљепоседници са 58 ланаца земље у месту: лајтанти Сава Карапанџић, Лазар Међански и Максим Нинчић. Заставници (барјактари) су добили по 44 ланца земље: Стеван Зарић, Груја Чанади и Ђорђе Зако.

Државна власт је по промени статуса и одсељавању Срба граничара кренула ту као и другде масовно колонизацију Мађара.

Демографија

У насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 11.139
1953. 10.842
1961. 10.722
1971. 11.240
1981. 11.759
1991. 11.541 11.207
2002. 10.200 10.770
2011. 9.871
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Мађари
  
8.319 84,27 %
Срби
  
894 9,05 %
Роми
  
104 1,05 %
Албанци
  
39 0,39 %
Југословени
  
34 0,34 %
Хрвати
  
30 0,30 %
Румуни
  
20 0,20 %
Црногорци
  
19 0,19 %
Буњевци
  
11 0,11 %
Немци
  
6 0,06 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Словаци
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Власи
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
остали
  
13 0,13 %
Регионална припадност
  
33 0,33 %
неизјашњени
  
277 2,80 %
непознато
  
60 0,60 %
укупно: 9.871

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.

Знаменити Кањижани

Види још

Галерија

Kanizsa2

Главна улица и католичка црква

КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА.СРБИЈА...

Православна црква

24.09.13 Kanjiža 711.017 (10100935974)

Железничка станица

КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА.....

Кафана Вигадо у парку бање Кањижа

Референце

  1. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђорђе Крстић

Ђорђе Крстић (Стара Кањижа, 19. април 1851—Београд, 30. октобар 1907) је био један од најпознатијих српских сликара реалиста.

Адорјан

Адорјан (мађ. Adorján, стари српски назив Надрљан) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. има 1037 становника (према попису из 2002. било је 1128 становника).

Адорјан је један од најстаријих насеља Бачке које се помиње већ 1198. године под називом Adryan.

Бања Кањижа

Бања Кањижа се налази на североистоку Бачке, дела Војводине који се простире између Дунава, Тисе и границе Србије са Мађарском.

Велебит (Кањижа)

Велебит је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. има 277 становника (према попису из 2002. било је 366 становника). Насеље се формирало после Првог светског рата за потребе колонизованог становништва.

Овде се налази Бела хумка, а у самом насељу откривена је значајна археолошка некропола из бронзаног доба.

Војвода Зимоњић

Војвода Зимоњић (мађ. Ilonafalu) је насеље у општини Кањижа, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. насеље има 244 становника (према попису из 2002. било је 340 становника). До 2008. године званичан назив насеља је био Зимонић (Сл. лист општине Кањижа 08/2008).

Основан је између 1921. и 1926. године.

Грб општине Кањижа

У години стицања ранга града (1908.) добије грб: у средини штита са шиљастим доњим делом стоји мађарски коњаник који у десној руци држи мач са врхом на горе, а у левој руци рало ослоњено на земљу, док се изнад штита налази грбна круна. Град у ово време располаже са толико богатим приходима од пашарина да од њих може да покрије све трошкове општинске управе, комуналних послова, јавног здравства и образовања.

Долине (Кањижа)

Долине (мађ. Völgyes) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. има 390 становника (према попису из 2002. било је 516 становника).

Мали Песак

Мали Песак (мађ. Kishomok) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Други назив села је Несир (Neszür) што је у вези са виноградима и виноградарством што је значајна пољопривредна грана.

Нови Кнежевац

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Ново Село (Кањижа)

Ново Село (мађ. Újfalu) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 157 становника.

Општина Кањижа

Општина Кањижа је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 399 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.219 ha, а на шумску 433 ha).

Седиште општине је градско насеље Кањижа. Општина Кањижа се састоји од 13 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 25.343 становника, а природни прираштај је износио -7,2‰ (2004). По подацима из 2004. број запослених у општини износи 6.086 људи. У општини се налази 10 основних и 1 средња школа.

Парк природе Камараш

Парк природе Камараш је заштићено природно добро на територији општине Кањижа, Војводина, Србија. У Србији је законским прописима категорисано као парк природе.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Севернобанатски управни округ

Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Севернобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Севернобанатском округу.

Трешњевац

Трешњевац (мађ. Oromhegyes) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1724 становника.

Хоргош

Хоргош (мађарски: Horgos) је насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Поред села се налази и гранични прелаз између Србије и Мађарске са називом Хоргош на ауто-путу Е-75, као и железничка пруга Суботица—Сегедин.

Према попису из 2011. било је 5709 становника

Село је познато по производњи млевене паприке, под називом хоргошка.

Хоргош је најсеверније насеље у Републици Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.