Кајак

Кајак је мален чамац чији је скелет сачињен од дрвета, око којега је оболожен кожом. Покреће се помоћу весла са два краја.

Кану

Кану је, традиционално, врста чамца америчких Индијанаца, лагане конструкције. Слична пловила, по дизајну, користе се и данас за туризам и рекреацију.

Крајеви кануа су заврнути. Покреће се кратким веслом. Иако у основи грађом може подсећати на кајак, у правилу кану нема затворено надграђе, има израженију ведену линију те виши и оштрији прамац и крму у односу на кајак. Кану се користити у спортске намене на мирним и дивљим водама али са спортским пловилима, а туристички кануи за рекреацију на исто таковим водама. Спортски чамци сада више и не личе на праве кануе, јер се ради о пловилима од којих се тражи једино брзина и неупотребљиви су за друге намене.

Кајак и кану

Кајак и кану је спорт на води у којем се учесници такмиче веслајући у чамцима на одређеним деоницама. Постоје две главне врсте чамаца за овај спорт, а то су кајак и кану. Разлика је та што код кајака сваки веслач користи весло с две лопатице, док се код кануа користи весло с једном лопатицом.

Разликују се две врсте кајака и кануа:

Кајак и кану на мирним водама

Кајак и кану на дивљим водама

Кајак и кану на Летњим олимпијским играма

Кајакаштво односно кајак и кану на мирним водама (спринт) званично је на програму од Летних олимпијских игара 1936. године у Берлину, након што је 1924. било приказано у Паризу на јавној међународној приредби кајакаша изван службеног програма Олимпијских игара. Такмичења на дивљим водама (слалом) настало је 1924. за мушкарце, а 1928. за жене и то само кајаком. Представљен је на Олимпијских игара 1972. у Минхену а вратио се после 20 година 1992. у Барселони. Слаломске кану дисциплине за жене биће у програну 2020. године.

Кајак и кану на Летњим олимпијским играма 2012.

Такмичење у кајаку и кануу на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржавала су се у два дела. Спустови на дивљим водама одржавали су се од 29. јула до 2. августа у Ли Вели центру док су се трке на мирним водама одржавале на језеру Итон Дорни од 6. до 11. августа.

Учествовало је укупно 325 такмичара из 53 земље који су се такмичили у укупно 16 дисциплина (11 за мушкарце и 5 за жене). Од тога на дивљим водама се возе 4 трке (три мушке и једна женска) и 12 трка на мирним водама (8 за мушкарце и 4 за жене). По први пут жене су се такмичиле у две појединачне трке К-1 на 200 и 500 метара.

Кајак и кану на мирним водама

Кајак и кану на мирним водама је спорт на води у којем се учесници такмиче веслајући у чамцима на одређеним деоницама. Постоје две главне врсте чамаца за овај спорт, а то су кајак и кану. Разлика је та што код кајака сваки веслач користи весло с две лопатице, док се код кануа користи весло с једном лопатицом. Ради боље примене силе уобичајено је да кануист за време веслања клечи на једној нози, док кајакаш седи.

У односу на други водени спорт који укључује чамце на мирним водама, веслање, веслачи у овом спорту немају покретна седишта, нити ослонце за весло на чамцу, те весло свом тежином држе у рукама. Такође, важно је истаћи разлику између овог спорта и кајака и кануа на дивљим водама: „мирна вода“ означава језеро или другу водену површину на којој нема приметног кретања воде нити већих таласа. „Дивља вода“ означава брзе реке у којима је ток воде приметан, те су присутни таласи, брзаци, слапови и др.

Летње олимпијске игре 1972.

XX Олимпијске игре одржане су 1972. године у Минхену, у Западној Немачкој. МОК је одабрао Минхен за домаћина у конкуренцији осталих градова кандидата међу којима су били Детроит, Мадрид и Монтреал. Биле су то друге Игре у историји одржане у Немачкој, након Игара у Берлину 1936. У жељи да се Немачка свету представи као демократска, модерна држава пуна оптимизма, домаћин је за слоган Игара одабрао службени мото "the Happy Games" (на енглеском језику „срећне игре"), за лого су одабрали симболизовано плаво сунце, а по први пут су Игре добиле и службену маскоту, пса названог „Валди“.

Нажалост, Игре се нису показале срећним, већ управо супротно: трагичним. У познатом инциденту су палестински терористи из организације зване Црни септембар упали 5. септембра, 11. дана Игара, у олимпијско село, убили двојицу израелских спортиста, а деветорицу узели за таоце. У наставку драме, дошло је до масакра. На минхенском аеродрому, после неуспеле акције спашавања талаца, убијено је свих девет израелских спортиста, петорица терориста и један немачки полицајац. Свет је био у шоку, али су Игре, након 34-сатног прекида, настављене.

На Играма је први пут уведена и церемонија заклетве судија, чиме се желела истакнути непристраност суђења. У спортском програму је такође било промена. Рукомет и стреличарство су се вратили у програм Игара, а уведен је и нови спорт, кајак и кану на дивљим водама.

У такмичарском програму истакли су се следећи спортисти и догађаји:

Марк Шпиц из САД-а је освојио седам златних медаља, оборивши при томе светске рекорде у свим тим дисциплинама. Како је на Играма у Мексику четири године раније већ освојио две златне медаље, тиме је свој укупни број златних медаља с ОИ повећао на 9.

Олга Корбут, гимнастичарка из СССР-а је освојила три златне медаље.

У кошарци је финална утакмица између тимова САД и СССР-а донела незапамћени завршетак. У последњих неколико секунди, при воћству екипа САД 50-49 десило се неколико чудних догађања: прво је време истекло током пређашњег коша (слободних бацања) за САД, али је кош признат и преостале време помакнуто на 1 секунду. Затим је време поновно истекло у покушају напада тима Совјетског Савеза, па су Американци већ славили победу. Међутим, на жалбу Совјета поновно су додане нове три секунде, у којима је Александар Белов успео убацити два поена и тиме донети победу свом тиму. Бројне нелогичности током неколико последњих секунди нису никад разјашњене, иако је МОК чврсто остао при одлуци да је утакмица регуларна. Екипа САД, којој је то био први пораз уопште на Олимпијским играма до тада, одбила је да прихвати сребрне медаље и оне су и данас изложене у Олимпијском музеју у Лозани.

Атлетичар Ласе Вирен из Финске је победио у тркама на 5.000 и 10.000 m (и то на 10.000 m након пада током трке), а тај ће успех поновити и четири године касније на Играма у Монтреалу.

Валериј Борзов, спринтер из СССР-а, је победио на опште изненађење у тркама на 100 m и 200 m. Очекивала се победа неког од атлетичара из САД, а највећи фаворити су били Реј Робинсон и Еди Хејз. Међутим, превидом њиховог тренера добили су погрешну информацију о времену старта трке квалификација на које су затим закаснили и испали из даљег такмичења без пласмана.

Освајачи златне и сребрне медаље у трци на 400 m, Винсент Метјуз и Вејн Колет из САД, су током проглашења победника и извођења химне САД понашали се непримерено. Међусобно се шалећи и играјући се освојеним медаљама нису обраћали пажњу на свечаност тренутка подизања њихове заставе и интонације химне. Због тога им је доживотно забрањен наступ на Олимпијским играма.

Аустралијска пливачица Шејн Гуд је освојила три злата и два сребра.

Вим Руска из Холандије је постао први џудиста који је освојио злато у две категорије на истим Играма.

Марко Томићевић

Марко Томићевић (Бечеј, 19. април 1990) је српски кајакаш.

На Светском првенству у Милану 2015. освојио је бронзану медаљу у двоседу на хиљаду метара са Миленком Зорићем.

Највећи успех у каријери је остварио на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узео сребрну медаљу у двоседу са Миленком Зорићем.

Матија Љубек

Матија Љубек (Белишће, ФНРЈ, 22. новембар 1953. — Валпово, Република Хрватска, 11. октобар 2000) је био познати хрватски кануист.

Матија Љубек је био најтрофејнији хрватски кануиста и један од најуспешнијих хрватских спортиста уопште. Блиставе тренутке каријере доживео је освајањем олимпијских медаља у кајаку и кануу на мирним водама у дисциплини Ц-1 (кану једноклек) и Ц-2 (кану двоклек). Освојио је две златне и по једну сребрну и бронзану медаљу на олимпијским играма,

четири прва, два друга и четири трећа места на светским првенствима, као и три златне медаље на медитеранским играма.

Све ове успехе постигао је од 1975. до 1987. године као репрезентативац СФРЈ. Био је изабран за спортисту Југославије у анкети спортског листа „Спорт“ 1976. године. Носио је заставу СФРЈ на отварању Олимпијским играма 1988. у Сеулу. У Хрватској је проглашен најуспешнијим олимпијцем у појединачним спортовима свих времена. У дисциплинама Ц-2 (кану двоклек) веслао је у пару са Мирком Нишовићем из Земуна.

Завршетком спортске каријере остао је у спорту као спортски радник. Нажалост, прерана смрт (страдао је од метка из пиштоља због неразјашњених породичних прилика) одвојила га је заувек од спорта. Кајак и кану клуб у Загребу данас носи његово име.

Мађарска на Летњим олимпијским играма 2016.

Мађарска је пријавила учешће својих спортиста на Летњим олимпијским играма које ће се одржати 2016. године у Рио де Жанеиру, Бразил. Игре ће се одржати у периоду од 5. до 21. августа 2016. године.

Олимпијске норме су за сада испунили 52 спортиста у 7 спортова, атлетици, једриличарству, стрељаштву, пливању, кајаку и кануу, модерном петобоју и рвању.

Миленко Зорић

Миленко Зорић (Сански Мост, 2. април 1989) је српски кајакаш из Бачке Паланке. На Европском првенству у Загребу 2012. освојио је бронзану медаљу у четвороседу. Исте године учествовао је на Олимпијским играма у Лондону. На Светском првенству у Милану 2015. освојио је бронзану медаљу у двоседу на хиљаду метара са Марком Томићевићем.

Највећи успех у каријери је остварио на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узео сребрну медаљу у двоседу са Марком Томићевићем.

Немачка на Летњим олимпијским играма 2016.

Немачка је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру у Бразилу од 5. до 21. августа 2016. године. Олимпијски комитет Немачке послао је 422 квалификованих спортиста у двадесет седам спортова. Освојено је четрдесет две медаље од тога седамнаест златних. Највише медаља освојено је у кајаку и кануу, седам.

Николина Молдован

Николина Молдован (Борча, 1. мај 1990) је српска кајакашица. Њена сестра Оливера Молдован је такође кајакашица и обе се такмиче у дисциплини кајак једносед К-1 и кајак двосед К-2 на 200 и 500 метара.

Светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама

Светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама одржава се у организацији Светске кајакашке федерације (ИЦФ) (енгл. International Canoe Federation.). Прво првенство је одржано 1938. године. У почетку првенства су одржавана у неправилним размацима, а од 1970. одржавају се сваке године осим у годинама када се одржавају Летње олимпијске игре. Од 2008. уместо на мирним водама зову се Светска кајакашка првенства у спринту.

Словачка на Летњим олимпијским играма 2012.

Словачка на Летњим олимпијским играма учествује пети пут као самостакна земља. На Олимпијским играма 2012., у Лондону учествовали су са 46 спортиста који су се такмичили у једанаест спортова.

Заставу Словачке на свечаном отварању Олимпијских игара 2012. носио је стрелац Јожеф Генци.

Словачка је освојила укупно 4 медаље. Једну сребрну и три бронзане, заузевши тако 59. место у укупном поретку.

Словенија на Летњим олимпијским играма 2012.

Словенија, коју представља Олимпијски комитет Словеније (ОКС), за своје шесто учествовање на Летњим олимпијским играма послао је у Лондон 2012. екипу од 66 такмичара који су се такмичили у 15 поједниначних спортова. На овиим играма Словенија је први пут учествовала у триатлону.

Најмлађи учесник у екипи Словеније била је пливачица Настја Говејшек, 15 година и 18 дана а најстарији стрелац Рејмонд Дебевц, 49 година и 131 дан, учесник 8 (1984—2012) Летњих олимпијских игара, од којих 6 у саставу Словеније и два у саставу СФРЈ. Ово двоје спортиста су такође најмлађи и најстарији словеначки учесници свих олимпијских игара (летњих и зимских) у историји олимпијског спорта у Словенији.Заставу на церемонији отварања Игара је носио кајакаш Петер Каузер, светски и европски првак за 2011. годину у дисцилини кајак слалома.

Најуспешнији учесник била је Уршка Жолнир која је у џудо такмичењу за жене до 63 кг освојила златну медаљу.

Списак освајача олимпијских медаља за Пољску

Спортисти Пољске учествовали су на свим Летњим и Зимским олимпијским играма од 1924. изузев Летњих Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу.

Пољски спортисти су на летњим играма освојили укупно 282 медаље од којих су 66 златних, 85 сребрниг и 131 бронзане. На зимским играма су освојивши 20 медаља и то: 6 златних, 7 сребрне и 7 бронзаних.

Списак освајача олимпијских медаља за Словачку

Спортисти Словачке учествовали су на свим Летњим олимпијским играма од 1996. и Зимским олимпијским играма од 1994. од када нису пропустили ниједне игре.

Словачки спортисти су на летњим играма освојили укупно 28 медаља од којих су 9 златне, 11 сребрне и 8 бронзане. На зимским играма су освојивши 5 медаља и то: 2 златне, 2 сребрне и 1 бронзану. Само 3 пута на зимским олимпијским играма: 1994. Лилехамеру, 1998. Наганоу и 2002. Солт Лејк Ситију. остали су без освојених медаља.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 22 спорта, а у 4 су освајали медаље, на зимским од 12 спортова у 2 су освајали медаље .

Списак освајача олимпијских медаља за Чешку

Спортисти Чешке учествовали су на свим Летњим олимпијским играма од 1996. и Зимским олимпијским играма од 1994. од када нису пропустили ниједне игре.

Чешки спортисти су на летњим играма освојили укупно 54 медаља од којих су 15 златне, 17 сребрне и 22 бронзане. На зимским играма су освојили 24 медаља и то: 7 златних, 9 сребрних и 8 бронзаних. Само на првим зимским олимпијским играма: 1994. Лилехамеру остали су без освојених медаља.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 27 спортова, а у 11 су освајали медаље, на зимским од 14 спортова у 7 су освајали медаље . Стање са ОИ 2016.

Того на олимпијским играма

Того се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада Того је пропустио само две наредне Летње олимпијске игре. На игре које су одржане 1976. се придружио бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља а 1980. се придружио бојкоту московске олимпијаде који су предводиле САД.

На Зимске олимпијске игре Того је први пут учествовао 2014. године. Представници Тога, закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу, су освојили 1 олимпијску медаљу, бронзану у кајак слалому К-1, на играма одржаним 2008. године.Национални олимпијски комитет Тога (Comité National Olympique Togolais) је основан 1963. а признат од стране МОКа 1965. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.