Катастарска општина

Катастарска општина је територијална јединица која по правилу обухвата подручје једног насељеног места. Могуће је и да више насељених места припадају једној катастарској општини или да се већа насељена места изделе на више катастарских општина.

Представља основну јединицу за коју се врши катастарски премер и одржава катастар непокретности. Границе катастарске општине су геометријски дефинисане (карактеристичним тачкама и линијама) и геодетски описане (координатама).

Види још

Бивоље

Бивоље је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Брзим развојем града, у новије време и добијање нових функција Крушевац је израстао у индустријски центар наше земље. Захваљујући томе и непосредној близини град је вршио велики утицај на Бивоље, преношењем неких функција на њега. Индустријском функцијом Бивоље је почело да добија и неке особине града и градског живота, јер је доживело општи преображај.

Горња Бунуша

Горња Бунуша је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 541 становника.

Град Смедерево

Град Смедерево је град у Подунавском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 484 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 38.817 ha, а на шумску 2.617 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Смедерево. Град Смедерево се састоји од 28 насеља: једног градског и 27 осталих насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 108.209 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,7‰, а број запослених у граду износи 30.219 људи. У граду се налазе 33 основне и 4 средње школе.

Град Смедерево:

Смедерево:

градске месне заједнице:МЗ Доњи Град

МЗ Славија

МЗ Златно Брдо

МЗ Ладна Вода

МЗ Свети Сава

МЗ Плавинац

МЗ Карађорђев Дуд

МЗ Папазовац

МЗ Царина

МЗ Лештар

МЗ 25. Maj

приградска насеља:

Вучак

Враново

Липе

Петријево

Радинац

Сеоне

Удовице

Шалинац

сеоска насеља:

Бадљевица

Биновац

Водањ

Врбовац

Добри До

Друговац

Колари

Кулич

Ландол

Лугавчина

Луњевац

Мала Крсна

Мало Орашје

Михајловац

Осипаоница

Раља

Сараорци

Скобаљ

Суводол

Ждраљица (Крагујевац)

Ждраљица је месна заједница у насељу Крагујевац на територији градске општине Пивара, а пре тога и самостално насеље које је укинуто 1991. године и припојено насељу Крагујевац. Налази се јужно од центра Крагујевца. Катастарска општина Ждраљица површине 308 ha на којој се налазио атар некадашњег села је после припајања насељу Крагујевац је подељено на новоформиране катастарске општине Крагујевац I и Крагујевац II, док је део остао у саставу насељеног места Трмбас. Површина месне заједнице Ждраљица износи 113 ha.

Овде се налази Дубоки поток (водопад).

Запис Јеремића храст (Михајловац)

Запис Јеремића храст (Михајловац) се налази на парцели чији је власник Јеремић Топлица.

Запис Давинића шумар (Љубић)

Запис Давинића шумар (Љубић) се налази на парцели чији је власник Давинић Мирко.

Запис Стојановићa дуд (Баточина)

Запис Стојановићa дуд (Баточина) се налази на парцели чији је власник Стојановић Драгиша.

Запис липа код цркве (Аранђеловац)

Запис липа код цркве (Аранђеловац) се налази на парцели чији је власник Српска православна црква.

Запис у ресторану Нови запис (Звездара)

Запис у ресторану Нови запис (Звездара) се налази на парцели чији је власник Вељковић Јулијана.

Запис храст на тргу (Трстеник)

Запис храст на тргу (Трстеник) се налази на парцели чији је власник Општина Трстеник.

Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица)

Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица) се налази на парцели чији је власник Српска православна црква.

Катастар непокретности

Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима.

Катастарска парцела

Катастарска парцела или честица је основна катастарска територијална јединица и представља део земљишта у катастарској општини одређен границом и означен јединственим бројем, на коме постоји право својине.

Катастарска парцела означава се бројем парцеле и називом катастарске општине којој припада. Положај и облик сваке катастарске парцеле приказује се на плановима, а остали подаци који се односе на парцелу уписују се у катастарски операт.

У изабраним градовима су основне територијалне јединице урбанистичке границе које су карактеризиране функционалном искориштеношћу већином објеката. У осталим општинама су основне катастарске територијалне јединице насељски локалитети који садрже само изграђене насељске делове катастралне општине. Састављене су од скупа објекта укључујући и терен за организацију и потребе насеља и узајамно су одвојени неизграђеним површинама или границама катастралног земљишта.

Катастарски срез

Катастарски срез је територијална јединица за катастарско класирање земљишта.

Сачињавају га више територијално повезаних катастарских општина које представљају просторну и економску цјелину са сличним природним и другим условима пољопривредне и шумске производње. Сразмјеран је територији једне или више политичких општина.

У Хрватској, катастарски срез се назива катастарски котар.

Општина (вишезначна одредница)

Општина може бити:

Општина, првостепена управна или самоуправна јединица;

Градска општина, дио града или општина која има градско насеље као сједиште;

Сеоска општина, општина која има сеоско насеље као сједиште;

Катастарска општина, јединица за класирање земљишта;

Црквена општина, обухвата једну или више парохија.

Петровац (Аеродром)

Петровац је месна заједница у Крагујевцу на територији градске општине Аеродром, која је до 1991. године била самостално насеље. Налази се североисточно од центра Крагујевца. Катастарска општина Петровац површине 927 ha на којој се налази атар Петровца је после губљења статуса самосталног насељеног места и припајања насељу Крагујевац ушла у састав новоосноване катастарске општине Крагујевац I.

Број становника по пописима:

1948. године: 920 становника

1953. године: 965 становника

1961. године: 1044 становника

1971. године: 1256 становника

1981. године: 2350 становника

Село

Село (понекад сеоско или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља. Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом.

Смедерево

Смедерево је град и седиште Подунавског округа. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 62.805 становника). Шире подручје града Смедерева има 108.209 становника.

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Уб

Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 6.191 становника (према попису из 2002. било је 6.018 становника).

Овде се налази Библиотека „Божидар Кнежевић”.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.