Каструм

(Римски) Каструм представља утврђење карактеристично за Римско царство и има готово идентичну основу на целокупном његовом простору. Ова утврђења имају облик правоугаоника са заобљеним теменима у којима се налазе куле. У њих се улази кроз четири капије постављене на супротним бедемима које су међусобно повезане праволинијским путевима који се обично секу у средишту правоугaоне основе тј. самог каструма, где је обично смештен командант легије која је у њему стационирана. Њихов циљ је био да пруже неопходну заштиту римским легијама које су чувале границе Царства, тако да су позиције каструма диктирале границе Царства, а не добар стратешки положај који је због околног терена много лакше бранити као што је случај код других типова утврђења.

Castra1
Основни план каструма (1)Principia (2)Via Praetoria (3)Via Principalis (4)Porta Principalis Dextra (5)Porta Praetoria (главна капија) (6)Porta Principalis Sinistra (7)Porta Decumana (задња капија)
MasadaCastra

Види још

Акуминкум

Акуминкум (лат. Acumincum, на српском Градина) је античко утврђење и средњовековна тврђава који су се налазили на обали Дунава, на лесном платоу, код данашњег Сланкамена, у општини Инђија.

Археолошким ископавањима 1995. године утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу Скордиска од кога су сачувани делови бедема.

У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидума подигнуто је римско утврђење. Из најстаријег античког слоја од археолошких налаза јављају се керамика, опека и тегуле. Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљене. Зидови су били од камена. Овде је била стационирана кохорта 1. лат. Campanorum). И ово утврђење је било прилагођено конфигурацији терена.

На налазишту су на остацима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Зеленкамен.

Бедем

Бедеми су коришћени да би повезали куле и капије у затворену целину која је штитила зграде и људе у својој унутрашњости од спољашњих нападача. Били су практично непробојни због чега су се нападачи најчешће окретали покушајима да освоје капије.

Београдска тврђава

За парк око Београдске тврђаве, погледајте КалемегданБеоградска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегданским пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.

Београдска тврђава у доба Римљана

Овај чланак се бави делом прошлости Београдске тврђаве, за чланак о њој самој погледајте овде.

Београдска тврђава у доба Римљана је била седиште IV легије Флавија (лат. IV Flavia) која је у њој била стационирана од почетка II до краја 4. века. Током овог раздобља се могу пратити два периода у развоју тврђаве:

Привремени римски легијски логор (од краја I до краја 2. века) са земљаним бедемима ојачаног палисадама

Римски војни каструм (од краја II века до 441) око кога се развио антички муниципијум (крај II века) и колонија римских грађана (почетак 3. века)Последњи сигуран помен боравка легије у Сингидунуму је датиран пре 376. године, док је само насеље услед најезде варвара временом опустело. За крај римске епохе се узима 441. година када Атилини (434—454) Хуни освајају и разарају градове на Дунавском лимесу.

Библиотека града Београда

Библиотека града Београда (БГБ) је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1931. године, али своје историјске почетке има већ у 19. веку. Године 1986. Библиотека града Београда бива пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда.

Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица. У састав Библиотеке улази укупно 78 објеката, укупне површине од око 13.000 m², и то: 1 централна зграда са 7 дислоцираних објеката и 13 општинских библиотека са 52 огранка, 2 одвојена дечја одељења и 3 пункта.Библиотека има преко 100.000 чланова.

Благај (Мостар)

Благај је насељено мјесто града Мостара, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Девански замак

Девански замак је утврда која се уздиже над реком Муреш и истоименим градом у Трансилванији, у данашњој Румунији. Први пут се у документима појављује 1269. године, али је на ширем подручју града постојала првобитно дачка утврда Сингидава, а касније и римски каструм који је био седиште II Августове легије. Данас је тврђава у рушевинама, али и даље делује импозантно пошто је смештена на врху пошумљеног брда које доминира над насељем смештеним у речној долини окруженом високим врховима трансилванијских Алпа, попут Добојског Града. Утврда је током ноћи осветљена, као и сам прилаз њој.

Тврђава је добила на значају током владавине Јаноша Хуњадија када је постала значајно војно и административно средиште у краљевини Мађарској. Османлије су га делимично разориле 1550. године, али је утврда потом обновљена. Последња фаза у градњи тврђаве се одвила 1621. године када је под Габријелом Бетленом дограђена у ренесансном стилу.

Капија

Капија или вратнице је грађевински елеменат и елеменат архитектуре који омогућава пролаз кроз одбрамбену линију утврђене целине. Реч капија је пореклом турска, а српска реч је вратнице.

Има по правилу безбедностни карактер и одређује ко може да ступи односно изађе из утврђене целине - простора и као главни комуникациони и безбедносни систем одређује границе између сигурности унутар и свет изван утврђења и добија и симболичне и репрезентативне знаке. Капијама су биле опремљене средњовековне утврде, манастири, палате и градови.

Лудбрег

Лудбрег је место у Хрватској, у региону Подравина, c леве стране реке Бедње. Некадашња римска lovia, помиње се 1320. као каструм Лудбрег. Касније се развија као трговачко место. Територијално и административно припада Вараждинској жупанији.

Маргум (град)

Маргум (лат. Margum, грч. Μάργος) је био римски град на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав, код Дубравице. Крајем 1. века подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.

Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт и иместо сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године.

434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни.

На овој локацији је постојао град и у раном средњем веку који се у изворима помиње као Моравије или Морава.

Насупрот града преко Дунава налазио се град Контра Маргум (лат. Contra Margum).

Пинкум

Пинкум (лат. Pincum) је археолошко налазиште недалеко од Великог Градишта, где се налазе остаци истоименог римског града.

Град су основали Римљани, идући за рудама, када су покорили територију Трачког племена Пикенза. Ту су подигли Каструм - значајно војно утврђење и цивилно насеље Пинкум, које је име добило по реци Пинкус - данашњи Пек.

Овај град, био је значајно место под директном управом цара Хадријана.

Пинкум је постао убрзо по оснивању трговачки и занатски центар и значајна речна лука. Врхунац развитка доживљава за време владавине цара Хадријана (II век). Пинкум је тада уживао широку аутономију, укључујући и право да кује сопствени новац. Слабљењем Римске Империје и надирањем азијских племена Хуна и Авара, град губи самосталност.

Понтес

Понтес, римски каструм, је археолошко налазиште од изузетног значаја, које се налази код села Костол, 5 km низводно од Кладова. У централни регистар је уписано 1983. године. Сматра се да је период градње 103-105. година. Утврђење је подигнуто ради заштите моста преко Дунава. Насупрот Понтеса, на левој обали реке налазила се Дробета.

Археолошка ископавања отпочела су 1979. године, поводом изградње хидроелектране, у оквиру пројекта Ђердап II. У циљу заштите од повећаног водостаја Дунава заштићени су остаци приступних делова Трајановог моста. Подводна археолошка истраживања остатака моста започела су 2003. године.

Пореч

Пореч (итал. Parenzo, лат. Parens/Parentium) је град у Хрватској, у Истарској жупанији. Смештен је на западној обали полуострва Истре. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.696 становника, а у самом насељу је живело 9.684 становника.

Сингидунум

Сингидунум (лат. Singidunum) је био антички римски град, ког су првог населили Скордисци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Сингидунуму је рођен будући римски цар Јовијан. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Сармати, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Византија је повратила град 566. Словенска племена су га освојила око 630. године, а 876. град се први пут помиње под именом Београд. На месту старог Сингидунума данас се налази главни град Србије Београд, који је један од најстаријих градова у Европи.

Град се обнављао из пепела (према легенди и потврђеној историји) 38 пута.

Соко Град (конављански)

Соко Град или Сокол је средњовековна утврда у Конављу која спада у групу војних тврђава. Смештена је на брдском превоју који је спајао Дубровачку републику са херцеговачким залеђем, чиме је чинио главну заштитницу републике ка том делу унутрашњости Балкана.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Цитадела

Цитадела или мали град представља термин који се користи у фортификационој архитектури да би се означио најјачи део утврде односно последња линија одбране неког утврђења. Састоји се од донжона опасаног бедемима који су ојачани кулама. У његовом склопу се налази двор владара или управитеља града (утврде) и бараке за војну посаду. Овај општи термин је код неких градских утврђења добио значење личног назива за утврђење, као што је случај са термином кастел.

Чезава

Римски каструм, налази се на обали Дунава кроз коју протиче речица Чезава, на 18 km од Голупца и на 6 km узводно од потопљеног села Добре. Археолошки локалитет је вишеслојан и хронолошки припада периоду од I до VI века н. е. Пронађени су и новчићи Клаудија и датирају из I века н. е., а неки материјали датирају из периода II века н. е. у време Трајана. У VI веку н. е. долази до обнове царства за време цара Јустинијана, ђердапски лимес се обнавља и каструм на Чезави. При крају VI века н. е. живот у каструму замире.

Чезава као средњовековна некропола била је формирана око и унутар рановизантијске базилике. Откривено је 32 скелета укопаних у рановизантијски културни слој. На основу покретних налаза временско трајање некрополе се може датовати у период од 11-13. века.

Шанац

Шанац је прва линија одбране једне тврђаве и могао је бити сув или испуњен водом. Он је представљао дубоко и широко удубљење у тлу испред самих бедема. Његова основна улога била је да се онемогући приступ бедемима односно да се онемогући директан напад на њих. Ова врста фортификационе архитектуре је доста ретка на нашим просторима због брдовитог терена који је онемогућавао њихову изградњу и употребу, мада постоје и такви примери (види:Смедеревска тврђава).

Римска војска
Војне јединице
Чинови и титуле
Оружје и опрема
Војни објекти
Легије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.