Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Карпати
Carpathians-satellite
Сателитски приказ Карпата
Географске карактеристике
Координате49°10′00″ СГШ; 20°08′00″ ИГД / 49.1666° СГШ; 20.1333° ИГД Координате: 49°10′00″ СГШ; 20°08′00″ ИГД / 49.1666° СГШ; 20.1333° ИГД
Географија
Карпати на мапи Словачке
Карпати
Карпати
Државе Србија
 Румунија
 Украјина
 Пољска
 Словачка
 Чешка
Tatry zRysow
Западни Карпати
Mapcarpat2
Државе на чијим територијама се налазе Карпати

Спољашње везе

  • „Rumunski Karpati”. eparhija-panacomp.net. »Ovo veličanstveno planinsko gorje je u stvari pravog imena Sarbati („p“ i „b“ su slične zvučnosti i ljudi ih često menjaju). Karpatsko gorje je dobilo ime po onima koji su to gorje naseljavali, dakle Sarbati, tj. Srbi. U stvari tačnije rečeno, tu se radi o Sarmatima, zapadna istoriografija voli da mrsi i unosi zabunu. Sve je to isto: Karpati-Sarbati-Sarmati
Авари

Авари или Обри, су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Алба (округ)

Алба (рум. Judeţul Alba, мађ. Fehér megye) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је град Алба Јулија, а битни по значају су и градови Ајуд, Блаж, Кугир и Себеш.

Арђеш (округ)

Арђеш (рум. Judeţul Argeş) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је град Питешти, а битни градови су и Куртеа де Арђеш и Кампулунг, средишта средњовековне Влашке. Друга битна насеља су Миовени и Костешти.

Бакау (округ)

Бакау (рум. Judeţul Bacău) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је истоимени град, а већи градови су Онешти, Мојнешти, Команешти, Бухуши, Дирминешти и Таргу Окна.

Бељаница

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Бузау (округ)

Бузау (рум. Judeţul Buzău) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је истоимени град, а битни су и градови Рамнику Сарат и Нехоју.

Вислани

Вислани (пољ. Wiślanie) је старославенско племе које је током раног средњег века живело на подручју данашње Малопољске области Висланци су били део племена познатог од раније под именом Карпијци, по планинском ланцу Карпати чије подножје су несељавали. Прву државу створили су у 9. веку са средиштем на подручју данашњих градова: Краков, Вислица, Сандомјеж и Страдов.

Великоморавски краљ Сватоплук I их је покорио око 874. године, и од тада су у саставу његове државе.

Крајем 10. века падају под власт Пољана и њихове територије постају део Пољске државе.

Високопланинска клима

Високопланинска клима је клима високих планина. Одликују је стално низак ваздушни притисак, висока влажност ваздуха, ниске температуре, мала загађеност атмосфере и појачано ултравиолетно зрачење. Заступљена је на свим планинама преко 1800-2000 m надморске висине, а на неким венцима и више, у зависности од географске ширине — Алпи, Пиринеји, Карпати, Хималаји, Анди, Кордиљери, Кавказ и др. У Србији, високопланинска клима је заступљена на вишим деловима Копаоника, Старе планине и Проклетија.

Злински крај

Злински крај (чеш. Zlínský kraj) је један од 13 чешких крајева, највиших подручних управних јединица у Чешкој Републици. Управно седиште краја је град Злин, а други већи градови на подручју овог краја су Кромјержиж и Всетин.

Површина краја је 3.964 км², а по процени са почетка 2009. године. Злински крај има 590.706 становника.

Карпатске планине у Србији

Карпатске планине у Србији су јужни део планинског венца Карпата, који се распростиру у Украјини, Румунији, Словачкој и Чешкој. Налазе се у источној Србији, на десној обали Велике Мораве.

Планине које су део српских Карпата:

Мироч

Хомољске планине

Велики и Мали Крш

Дели Јован

Бељаница

Кучај

Голи Крш

Малиник

Јавориште

Црни Врх

Лишковац

Шомрда

Карпатско-балканске планине

Карпатско-балканске планине су део северне зоне набирања веначних планина Европе. Заузимају простор између Панонског басена, старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку. Својим мањим делом, простиру се на крајњем истоку Србије, између Дунава на северу, Руј-планине и Лужничко - Заплањске котлине на југу, долином Јужне и Велике Мораве на западу и границе са Бугарском на истоку. Граде их стене различите старости и порекла, као што су пешчари, кречњаци, вулканске и еруптивне стене. Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1.000 м, док су кречњачке стене и до 600 м дебљине.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Мироч

Мироч је планина у источној Србији која се простире између Доњег Милановца и Текије у Неготинској Крајини. Највиши врх ове планине је Велики Штрбац, чија надморска висина износи 768 m.

Мироч је најистуренији део исто Источне Србије и најзападнији део Ђердапског планинског масива. Планина је са свих страна окружена Дунавом. Простире се на готово 500 km². На њој се налази 14 села. Богата је ливадама и храстовом шумом.

Сењица

Сењица (свк. Senica, мађ. Szenice, нем. Senitz) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Трнавског краја.

Синаја

Синаја (рум. Sinaia) град је у у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Синаја је насеље у округу Прахова.

Синаја према последњем попису из 2011. године имала 9.975 становника.Синаја је најпознатије зимско туристичко одредиште у Румунији, чувено по веома добрим условима за скијање.

Сучава (округ)

Сучава (рум. Judeţul Suceava) је округ у републици Румунији, у њеном северном делу. Управно средиште округа је истоимени град, а битни су и градови Фалтичени, Радауци, Кимпулунг Молдованеск, Ватра Дорнеј, Викову де Сус, Гура Хуморулуји и Долхаска.

ФК Карпати Лавов

ФК Карпати Лавов (укр. Футбольний клуб «Карпаты» Львов) је украјински фудбалски клуб из Лавова. Тренутно наступа у Премијер лиги Украјине. Основан је 1963. године.

Хомољске планине

Хомољске планине се налазе у источној Србији и припадају групи Карпатско-балканских планина. Изграђене су претежно од шкриљаца и кречњака. Имају правац пружања запад-исток и смештене су између Звишке котлине на северу и Жагубичке котлине на југу, као и између Млавске котлине на западу и изворишних делова Горњег Пека на истоку. Просечна висина је око 900 метара, а највиша тачка износи 962 метра.

Планине су богате густом шумом и многим речним изворима, који се спуштају са падина.

У административном смислу скоро у потпуности припадају општини Жагубица, која се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.На обронцима и падинама Хомољских планина и у клисури реке Млаве налазе се остаци брoјних манастира из средњег века. До данас су ту остали манастири: Тршка црква код Жагубице, Горњак, Св. Тројица и Решковица код села Ждрело, Ђеринац код Бистрице, Витовница и Брадача.У овом крају добро су очувана обележја старе културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су храстовим шумама, на средњим деловима су храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе пашњаци и ливаде, и на њима катуни и бачије, старинска сточарска станишта, која су и данас у употреби, посебно између Ђурђевдана и Митровдана, где пасу стада оваца, од чијег се млека прави хомољски сир.

Црни врх (источна Србија)

Црни врх је планина у источној Србији, на развођу између сливова Мораве и Црног Тимока (Црна река), на 30км од Бора. Састоји се од две палеовулканске купе, од којих се виша диже до 1.043 м. Планина је изграђена од андезита, пошумљена и слабо насељена. Североисточним подножјем води пут Бор—Жагубица.

Обилује црном боровом шумом, по којој је Црни врх и добио назив. Од 1952. године постоји планинарски дом, а први ски лифт (сидро) на Црном врху је постављен 1985. године дужине 980 м и капацитетом за 30 сидра. Црни врх је 2010. године добио једноужну двоседну жичару, демонтирана жичара Центар са Копаоника, дугу 1.368 м капацитета 1.193 скијаша по часу, са 169 седишта. Њена монтажа на Црном врху је завршена у јесен 2012. године, а први пут је пуштена у рад лета 2013. године.

Прва званична сезона са новим ски лифтом почела је 2013/14, где су употреби две од постојећих три стазе. Прва стаза зове се „Јелен 1" која се категорише као мала црвена стаза дужине 800 м, док се друга стаза зове „Јелен 2" категорисана као црвено-црна дужине 1.600 м. Трећа црна стаза још није пуштена у рад. Поред ових стаза постоји и ски пут дужине 2.300 м. Црни врх током пролећних и летњих месеци обилује лековитим биљем: коприва, сремуш, зеље, кантарион, купине, лешник, шипак...

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.