Карбонат


Карбонат је анјон (CO32-) који настаје јонизацијом карбонатне киселине.[3] Овај назив такође означава и сваку со која потиче од ове киселине.

Карбонатни анјони врше важну функцију у физиологији живих ћелија (од регулације ацидо-базне равнотеже - хидрогенкарбонатни пуфер, преко размене гасова и других битних функција).

Најпознатији карбонат у природи је калцијум карбонат, познат и као креда, кречњак и мермер. Он је нерастворан у води али се зато добро раствара у киселим воденим растворима.

Карбонат
Ball-and-stick model of the carbonate anion
Називи
Системски IUPAC назив
Карбонат
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
UNII
Својства
CO2−
3
Моларна маса 60,01 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Референце

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  3. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Carbonates”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press.

Спољашње везе

Антацид

Антацид је било која супстанца, најчешће базног хемијског карактера, која је погодна за примену у неутрализацији желудачне киселине и смањењу ацидитета стомачне средине.

Баријум-карбонат

Баријум-карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле BaCO3.

Глина

Глина је пластични полувезан седимент настао дијагенезом (везивањем) муља, пелитског материјала транспортованог водом и исталоженог у воденој средини. Осим глина које постају транспортом и таложењем муљевитог материјала, постоје и оне које су постале и остале на месту распадања примарног материјала. То су такозване резидуалне или седиментарне глине.

Овај пелитски материјал може бити везан или исушивањем или истискивањем воде под притиском горњих слојева. Глина представља средњи стадијум у дијагенези муљевитог материјала. Под утицајем притисака, или врло интензивним исушивањем, овај материјал губи пластичност и прелази у чврсту слојевиту стену која се назива глинац.

Е-бројеви

Е-бројеви су део система адитива како за храну тако и за пића, која су дозвољена од Европске уније (ЕУ). Е-бројеви не морају да се пишу на производу, и произвођач може да наведе додатке користећи њихова имена уместо тога.

Жива(I) флуорид

Жива(I) флуорид је неоргански метални флуорид који се забележава формулом Hg2F2. То су жути кристали који поцрне када су изложени светлоби. Добија се када жива(I) карбонат реагује са флуороводоничном киселином.

Калијум-хидроксид

Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm³. Обично се производи у облику меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm³, а на 20 °C 110 g на 100 cm³ H2O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида је 406+ °C а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен-диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.

Његова молекулска маса је 56,1 u.

Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.

Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.

Калијум карбонат

Калијум карбонат (молекулска формула K2CO3) је хемијско једињење, калијумова со угљене киселине. Калијум карбонат је безбојна кристална супстанција веома добро растворљива у води; 93.7 g у 100 g воде. Температура топљења калијум карбоната износи 891 °C. Он гради хидрате, у воденим растворима се хидролизује. Под утицајем киселина подлеже распаду на угљен-диоксид и калијум оксид.

Калијум карбонат се добија увођењем угљен-диоксида у водени раствор калијум хидроксида. Користи се у индустрији стакла, керамике, за продукцију средстава за прање, у фотографији и за добијање других једињења калијума.

Молекулска маса калијум карбоната је 138.2 у.

Калцијум-карбонат

Калцијум-карбонат је хемијско једињење које спада у класу неорганских соли. Молекуларна формула калцијум-карбоната је CaCO3. Најчешћи облици калцијум-карбоната су кречњак, креда и мермер.

Крашки процес

Крашки процес је геоморфолошки процес који настаје дејством текуће и атмосферске воде на растворљиве стенске масе. Најзаступљеније растворљиве стене у природи су карбонатне стене (кречњаци и, у мањој мери, доломити). Крашки процес се може, мада у мањој мери, развијати и на гипсу, анхидриту, лежиштима соли, мермеру, итд.

Крашки процес карактерише се развојем на великим површинама. У питању су стотине и хиљаде квадратних километара. Процес је дуготрајан, развија се у времену, које се мери геолошким мерилима времена.

Термин крас добио је назив по географској области, која се налази на граници између Италије и Словеније (види: Крас (географија)). Област је ограничена потезом Монфалконе – Трст – Пивка – Постојна – Випава – Горица. У Италији та област се назива Карсо (италијански: Carso). Словеначки назив је крас, немачки карст, а српски крас или крш. Назив области с типским развојем процеса усвојен је као термин који означава геоморфолошку појаву, односно специфичан процес, али и као назив за специфичне хидрогеолошке појаве, понирање вода, њихове подземне токове и поновно појављивање на површини терена.

Основе научног познавања краса поставио је Јован Цвијић (1893). Он је у светску литературу увео и велики број српских термина, који се данас интернационално користе („поље“ као термин за крашко поље, „долина“, као термин за вртачу, „увала“).

Крашки процес је развијен широм света. Његови облици срећу се на свим континентима у различитим варијететима, у зависности од климатских услова и геолошких карактеристика терена. Познате области представљају крас Пелопонеза, Јамајке, Кине, Моравски крас околине Брна у Чешкој, крас писаће креде у Енглеској, итд.

Кречњак

Кречњаци су најраспрострањеније карбонатне стене и једне од најраспрострањенијих седиментних стена уопште.

Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску материју и др.

Литијум карбонат

Литијум карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Li2CO3.

Соли литијума спадају у друпу антипсихотика, делују антиманијски и стабилизују афект. Користе се за спречавање осцилација афекта код манично-депресивне психозе (биполарни поремећај афекта). Најчешће се користи литијум карбонат, а поред њега су у употреби и сулфат, цитрат и аспартат литијума.

Магнезит

Магнезит је минерална руда магнезијума из групе карбоната, назива се и магнезијум карбонат а његова хемијска формула је MgCO3.

Назив је добио по области Магнезија у Тесалији (Грчка), где је први пут откривен.

Магнезијум карбонат

Магнезијум карбонат, познат и као минерал магнезит када је откривен у природи, је хемијско једињење са много примена. При нормалним условима то је бело или безбојно хемијско једињење, мале густине, са молекулском формулом: MgCO3. У хемији се користи за добијање магнезијум оксида, јер се на температури преко 540 °C разлаже на магнезијум оксид и Угљен-диоксид. Магнезијум карбонат је магнезијумова со угљене киселине.

Магнезијум хлорид

Магнезијум хлорид - је неорганско хемијско једињење, које се убраја у најзначајније соли магнезијума. Његова молекулска формула је MgCl2. Ово једињење има релативну молекулску масу 95.22 u.Особине:

безбојни кристали

веома се добро раствара у води

густина: 2,32 g/cm³

температура топљења: 714 °C

температура кључања: 1412 °C (1685 K)

из водених раствора се издваја у облику хексахидрата MgCl2 * 6H2O густине 1,57 g/cm³, који се разлаже преко 117 °C.Добијање

добија се из карналита

загревањем MgCl2 · 6H2O у атмосфери гасовитог хлороводоника

деловањем хлороводоничне киселине на магнезијум карбонат, магнезијум хидроксид, магнезијум оксид или метални магнезијум

Натријум

Натријум (Na, лат. natrium) елемент је IA групе са атомским бројем 11. Једини стабилни изотоп му је 23Na. Натријум је мекан, сребрно-бео, веома реактиван метал.

Открио га је енглески хемичар сер Хамфри Дејви (енгл. Sir Humphry Davy) 1807. електролизом масне соде (NaOH). Елементарни натријум не постоји на Земљи зато што на ваздуху лако оксидира, а и бурно реагује са водом, тако да се мора чувати у не-оксидујућим срединама(течни угљоводоници).

Јон натријума је растворљив у води, те је присутан у океанима и свим деловима стагнирајуће воде углавном у облику NaCl (кухињска со)

Натријум је елемент суштинске важности за животиње, људе и неке врсте биљака, а катјони натријума спадају међу најважније унутарћелијске катјоне, и неопходни су за одржање ћелијске мембране. Катјони Na+ делује у супротности са катјонима калијума К+ да би изградили електростатички набој на ћелијским мембранама и на тај начин пренели нервне импулсе. Катјони Na+ припадају V групи катјона и боје пламен у интензивно жуту боју.

Натријум је реактивнији од литијума, али је мање реактиван од калијума. Мали комад натријума ће са водом реаговати бурно:

запалиће се и брзо ће се кретати по површини воде, а велики комад ће експлодирати.

Најважнија једињења натријума су: натријум-хлорид (NaCl), натријум-нитрат (чилска шалитра), натријум-карбонат, натријум-бикарбонат, ...

Никл(II)-карбонат

Никл(II) карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле NiCO3.

Со

У хемији, со је општи термин који се користи за јонска једињења састављена од позитивно наелектрисаних катјона и негативно наелектрисаних анјона, тако да је производ неутралан и без наелектрисања. Ови јони могу бити неоргански (Cl-) као и органски (CH3-COO-) и једноатомски (F-) као и вишеатомски јони (SO42-).Растопи и водени раствори соли се зову електролити. Они, као и истопљене соли, проводе електрицитет.

Цвитер јони су соли које садрже анјонски и катјонски центар у истом молекулу, као на пример амино киселине, многи метаболити, пептиди и протеини.Смеше више различитих јона у раствору као што је цитоплазма ћелије, у крви, урину, биљном соку и минералној води најчешће не стварају дефинисане соли после испаравања воде.

Спектрална класификација астероида

Спектрална класификација астероида је класификација астероида на основу података о облику спектра, боје и албеда. Ове карактеристике одговарају површинском саставу астероида. Унутрашњост мањих небеских тела нема видљиву структуру, због чега површина у великој мери говори о саставу тела.

Методу расподеле астероида према карактеристикама рефлексије светлости увели су Кларк Чапман, Дејвид Морисон и Бен Зелнер 1975. године. Тада су користили само три спектралне врсте астероида са следећим кодовима:

C за карбонат

S за силикате

M за металОд тада се значајно повећао број класа у којима се астероиди могу класификовати.

Угљеник

Угљеник, угљик или карбон (C, лат. carboneum), неметал је IVа групе. Стабилни изотопи су му: 12C i13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере).

Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:

дијамант (најтврђи познати природни минерал). Назив му потиче од грчке речи adams, што значи „непобедив“, јер је најтврђи минерал у природи. Брушењем се од дијаманта добија брилијант, облик којим се истиче његова лепота и сјај и који се користи за накит. Хемијска формула C. Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама.

графит (једна од најмекших супстанци). Исте хемијске формуле као дијамант C. Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.

фулерен Хемијска формула C60, данас има широку примену у пољопривреди.Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Антоан Лавоазије. Међународни назив је изведен од латинске речи carbo, угаљ.

Цела једна грана хемије, органска хемија, се базира на једињењима која у себи садрже угљеник. Сем органских једињења велики значај имају угљеник(II)оксид (угљен-моноксид), угљеник(IV)оксид (угљен-диоксид), угљена киселина, карбиди и карбонати.

Чести оксиди
Егзотични оксиди
Полимери
Једињења изведена из оксида

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.